ПРЕНОСИМО текст са портала Телепромптер.рс који јасно приказује „слободну“ медијску сцену у Србији…

„Један наш читалац, који је захтевао да остане анониман из очигледних разлога, доставио нам је писмо као одговор на вест да је емисија Оље Бећковић можда скинута са програма ТВ Б92. Сматрали смо да би његово виђење медијског мрака у Србији требало да поделимо с јавношћу…“

17.09.2014. teleprompter.rs, за ФБР приредила Биљана Диковић

У новинарству сам 38 година, и као новинар и као уредник, у редакцијама некада најтиражнијег листа, и једног и данас цењеног листа. Оно што је било у време Милошевића је дечја игра према ономе што сад спроводи Вучић.

Он наставља тамо где је стао као Милошевићев министар информисања, сада са много више жестине, јер је узурпирао власт и максималним степеном осветољубивости и мржње према свима који мисле и објављују/емитују/пишу другачије.

Његови службени и лични пропагандни гласници су Курир, Информер, Вечерње новости, а све више и Блиц, Политика је под његовим утицајем. Од електронских медија директно контролише Пинк, Студио Б, Свет, све више Б92. Од агенција Тањуг, а систематски ради на маргинализовању и уништавању ФоНета и Бете.

Цензура је на врхунцу, аутоцензура цвета. Ситуација у медијима је много, много гора него деведесетих година, а новинарство убијено поплавом новокомпонованих “новинара”, неки од њих су формално образовани, али фактички ништа не знају, многи чак ни граматику.

Служе, али не добијају плате, немају синдикате… Главни уредници његових гласила су за новац стали у његову службу, његови “новинари” раде по опробаном рецепту српске гробарске партије – за бесплатан ручак, и/или пиће, за кило јагњетине и пиво продали би и мајку, а не да слажу или да држе затворене очи и не објављују оно што сви виде.

Бећковић, једноставно, нема куда да оде са својом емисијом. Једино на неки портал, али у држави у којој је пола становништа функционално неписмено, у којој тек 20 људи користи компјутер (а у ТВ зевају сви) од тога неће бити неке вајде.

То је Вучићев циљ и то му је тактика. Емисија није забрањена, али нема где да се емитује, а он и његови чауши ту, наравно, ништа нису криви, па је тако и Вучић сит и овце су на броју.

Он и Николић никога у редакцијама не зову, ништа не ургирају, ништа не забрањују, али се зато, а то знам из личног искуства, са телефона не скидају разне Станиславе Пак и којекакве из Вучићевог кабинета, ургирајући и претећи. Министар информисања из сенке је Вучићев брат, који, такође, често окреће телефоне, наређује и прети, позивајући се на премијера (у стилу – да ли знате ко сам ја), а Вучић то уредно јавно демантује и ишчуђава се.

Постоји листа, а у медијима сви то знају, подобних и неподобних и редакција и новинара, када би требало некуда пратити Вучића. Људи из његовог кабинета својим новинарима и редакцијама, пре конференција за штампу, деле питања која би ови требало да поставе, и ови их постављају, а Вучић “спонтано” одговара, јер је “увек спреман”.

Незгодна питања нису забрањена, али ко их постави бива испљуван као неквалитетан Србин који ради директно против државе и лично против Вучића, а затим следи телефонски позив његових сарадника/ца редакцији из које је новинар, а следећи пут тај новинар не добија акредитацију за конференцију за штампу, а акредитације су обавезне.

Све ово знају сви који су иоле у новинарству, без обзира да ли су “новинари” или малобројни новинари, без обзира да ли служе у редакцијама под његовом директном контролом или у онима које се боре за опстанак у овој банана држави у којој је власт узурпирана на најбезочнији начин.