Санкције Русији (ипак) ступају на снагу

Марина РАГУШ
Фонд Стратешке Културе 13.09.2014.

Дванаестог септембра, како наводе „извори“ у Бриселу ступа трећи пакет санкција према Русији, и очекује се да председник Европског савета „објасни“ овакав потез Брисела. ЕУ је осмог септембра усвојила, после жустре расправе, пакет санкција које треба да се односе на руске гасне компаније али је њихово ступање на снагу повезала са стањем на терену у односу на примену договора о примирју. Тако се руским нафтним гигантима онемогућује приступ финансијском тржишту ЕУропе истовремено се забрањује и извоз оружја у Руску Федерацију као и добара које могу да се употребе у војне и цивилне сврхе.

Председник руске владе Дмитриј Медведев на наговештај ступања на снагу трећег пакета санкција најавио је одговор: Русија ће затворити небо за ваздушни саобраћај из земаља које су „потписале“ санкције. За неке, попут Финске, то може бити крај. Наиме, прелет преко руског ваздушног простора западним авиокомпанијама на путу за Азију штеди четири сата лета или преведено у новац око 30 000 долара по лету.

Немачка авиокомпанија Луфтханса је саопштила да би овом руском контрамером изгубила око милијарду долара на тромесечном нивоу. Уз Луфтхансу ту је и Бритиш ерлајнс (British Airlines) и ЕрФранs (Air France), дакле три водеће авиокомпаније ЕУ које ће бити значајно погођене овом контрамером. „Случајно“ или не (одлучите сами) америчке авиокомпаније не лете над сибирским ваздушним простором тако њих ова контра мера не кошта ни цента.

Руски премијер најавом затварања ваздушног саобраћаја, није прецизирао да ли ће се ова мера односити само на путнички или и на карго и транспортне компаније попут Федекса или УПС-а.

Суштински, Брисел прати оно што је Вашингтон таргетирао „црном листом“ још у јулу месецу: Росњефт, руски највећи произвођач нафте стављен је на амерички црну листу 16 јула, на исту листу Брисела уписан је 29 јула. Руски највећи независни произвођач гаса Новатек, такође је стављен на црну листу јула месеца заједно са забраном извоза високо-технолошке нафтне опреме потребне на Артику као и за друге руске нафтне пројекте. [i] Шеснаестог јула САД су ставиле на црну листу и руске компаније из безбедносног сектора. Међу њима су се нашле: Алмаз-Антеј, Концерн Калашњиков и Инструмент Дизајн-биро, Измаш, Басалт и Уралвагон завод.

На самиту НАТО у Велсу, амерички председник најавио је трећи пакет санкција према Русији, иако је истовремено састанак у Минску већ јасно поручивао да се иде ка остварењу примирја. Било је јасно да је питање дана када ће амбасадори двадесет осам чланица ЕУ бити „призвани“ у Брисел да делују по америчком налогу. Тако је и било. Међутим, сасвим смо сигурни да САД и нису очекивали да ће иза затворених врата дипломатски представници неких земаља озбиљно проблематизовати нови талас санкција према Русији.

Александар Стаб: „Шта је потребно да се санкције повуку“

– Уколико су санкције најављиване због немогућности постизања примирја, па онда и политичког дијалога у смислу окончања грађанског рата у Украјини апсолутно није јасно чему трећи пакет санкција у периоду када је примирје постигнуто. Ово је први проблематизовао фински премијер Стаб (Stubb). Финска је држава чија привреда у 14 одсто зависи од Русије и то је чини једном од најрањивијих земаља које ће санкције скупо коштати. Извозници из Финске могли би да изгубе око 535 милиона долара (400 милиона евра) само због ембарга на храну. Главна финска индустријска грана је индустрија млека и млечних производа и само у 2013, фински извоз у Русију био је 19, 6 милиона долара. Поред привреде, Русија је један од већих инвеститора у Финској. Последњих десет година Русија је кроз директне инвестиције уложила 583 милиона долара у Финску. Ова држава такође увози сто одсто природног гаса из Русије, што је многоструко чини зависном од Руске Федерације.[ii]

Ништа мање погођене су и друге ЕУропске државе којима је Русија један од значајнијих спољнотрговинских партнера. Само руска контрамера, каква је забрана увоза пољопривредних производа из ЕУ, економије Старог континента коштаће девет милијарди евра.

Талас незадовољства и оштрих протеста ширио се иза затворених врата у Бриселу, иако се знало да ће Америка савијати руке док Брисел не усвоји санкције. Тако и би. Сада би требало питати државе чланице ЕУ, хоће ли им Америка надоместити губитке? Или ће ситуацију искористити да им „прода“ нове кредитне производе, за почетак.

С друге стране, Русија спрема одговарајуће одговоре и они се не могу читати само у контра мерама. Ти механизми значе заштиту економског националног интереса који би требало у крајњем исходишту да произведе и подизање домаће производње роба и услуга. Што је важније, Руској Федерацији одавно је јасно да је Источна криза ушла у нову радикалнију фазу и она ту несмањеном брзином јача привредну сарадњу за земљама Истока: Владимир Путин, почео је посету Таџикистану у коме се одржава самит држава (11-12. септембар) чланица организације Шангајске сарадње (СЦО). Ова организација окупља Русију, Кину, земље бившег Совјетског Савеза (Казахстан, Таџикистан, Узбекистан и Киргистан) и све оне су руски партнери када је реч о привреди, политици и одбрани. Индија и Иран имају статус посматрача у овој организацији.

Никако не треба сметнути с ума да ова организација чини четвртину светске популације или броји 1,45 милијарди становника света. Њихови представници ће током самита разговарати о политичким, економским и безбедносим аспектима украјинског грађанског рата, док ће економска компонента самита укључити формирање заједничког економског Института који ће спонзорисати пројекте ове организације. Русија је већ раније предложила оснивање финансијске Институције попут Евроазијске развојне банке.[iii]

Само дан раније (9. септембра) Русија и Иран почеле су преговоре о изградњи електрана. На 11. годишњем трговинском самиту руска делегација у којој је и министар енергетике Александар Новак изразила је намеру да, упркос западним санкцијама, са Ираном обнови трговинску и економску сарадњу попут оне из совјетске ере. Пре септембарског самита, Русија и Иран договориле су и изградњу нуклеарних централа и потписале уговор „нафта за добра“. Овај уговор проширује економску сарадњу којом Русија између осталог увози 500 000 барела нафте дневно у замену за опрему и разна добра потребна Ирану. Није на одмет поменути да према Уговору, Русија има право да увезену нафту препрода, рецимо Кини. Руско-Иранска трговинска сарадња тренутно вреди око пет милијарди долара годишње, док су процене да би нови уговор знатно увећао вредност сарадње.[iv]

Русија и Америка се спремају за најгори сценарио: 

Било је јасно да примирје, апсолутно неће утицати на налог корпоративне Америке да ЕУропа уведе трећи пакет санкција Русији који таргетира енергетски сектор. Подједнако како је било јасно да мир у Украјини није био опција Америке. Подсетимо се на Споразум од 21. фебруара који су гарантовали тројица европских министара спољних послова, који је предвиђао федерализацију Украјине с већим степеном аутономије Источној Украјини, између осталог. Мастило на папиру се није осушило, десио се Мајдан који се крвопролићем само прелио на остатак Украјине. Ко је потписао мајданске догађаје? САД и део западне Еуропе којима мир није била опција. Како то знамо? Пресретнути разговори који су „процурели“ у јавност доказ су мобилисања милитантног Десног сектора у нову украјинску управу. Управо оног који је ужасе нацизма сејао Украјином без речи осуде „цивилизоване“ ЕУропе.

Стога, корпоративна Америка загазила је на руску границу украјинским топовским месом. Ужаси, страдања, масакри цивилних жртава (Одеса), милион избеглица и преко 2600 погинулих салдо су корпоративног дивљања који, сада видимо, је представљао тек увод за неизбежно. За покретање НАТО „core mission“ или дефинитивни удар на Русију, био је потребан инцидент. Тако је оборен путнички авион малезијске авио компаније за који истрага до данас није утврдила околности и одговорне. Али је зато Америка показала оним партнерима који се још премишљају, да није баш упитно дуго одлучивати кад Америка позвони за узбуну. Убрзо се „десио“ самит НАТО у Велсу, и ствари су добиле на тежини доказа тезе ретких интелектуалаца који упућују апел на разум: да је „крв на рукама Америке“;[v] да је Америка, као „власник“ НАТО та која је учинила катастрофалну грешку тако што је прекршила обећање дато још поводом уједињења Немачке, да се према Истоку неће приближити ни за инч. (Током преговора о Уједињењу Немачке, да подсетимо на историјски факт, тадашњи председник Совјетског Савеза Михаил Горбачов од Бушове администрације тражио је за „Да“ уједињењу и повлачењу 300 000 војника из Источне Немачке да се ова држава не уједини под капом НАТО-а. Државни секретар САД Џејмс Бејкер му је дословце рекао: „Види, уколико повучеш своје трупе и дозволиш уједињење Немачке у оквиру НАТО-НАТО се неће ширити на Исток ни за инч.)“[vi] Коначно, да је последњи тренутак да се заиста оконча Украјински ратни сукоб, јер се свет ближи нуклеарном рату

„Ово је судбински моменат“, пише Катрина ванден Хјувел [vii] „Примирје је позитиван корак, али може бити врло краткорочан. За сада, када се и НАТО и Русија спремају за најгори сценарио, више него икада је важно да се обустави тријумфалистичка реторика и да рефокусирамо наше напоре да окончамо сукоб, а не да га ескалирамо. Немојте грешити: војног решења овог конфликта, напросто нема. Само и једино разуман дијалог и политичко решење могу Украјину довести на стазу дугорочног мира и стабилности“[viii], изричита је Хјувел. Иако у самом тексту изражава страх због истрајности корпоративне Америке за ескалацијом не само сукоба у Украјини, већ суштински обрачуна с Русијом као и слутње да тако може само да се оде у нуклеарни сукоб одакле све иде у правцу уништења цивилизације какву познајемо.

Коначно, јасно је да Америка „оверава“ савезнике за неизбежно. Политичке кризе на највишем нивоу, нажалост, само тако можемо да посматрамо. Гледајући истовремено груписање снага на Истоку, који је више пута до сада показао способност да кад се непријатељ нађе пред вратима „одговарајућим мерама“ одбрани сам улаз у геополитичко Царство.

Колико ће све то да нас кошта? Исто онолико колико и корпоративна окупација коју је Србија осетила до свог, нажалост, егзистенцијалног краја. Ипак, наде у разум нуклеарних сила не смеју умрети. На потезу је евроскептична ЕУропа, која ће морати да се одлучи… јер колико видимо Исток, макар онај његов најјачи део сабио је своје редове…

_________

[i] http://rt.com/business/185924-sanctions-eu-oil-airspace-medvedev/?utm_source=browser&utm_medium=aplication_chrome&utm_campaign=chrome
[ii] http://rt.com/business/186272-finland-reluctant-new-sanctions-russia/
[iii] http://rt.com/politics/186588-putin-sco-dushanbe-summit/?utm_source=browser&utm_medium=aplication_chrome&utm_campaign=chrome
[iv] http://rt.com/business/186328-russia-iran-oil-power-plant/
[v] http://www.democracynow.org/2014/9/5/ukraine_ceasefire_takes_hold_but_an
[vi] http://www.foreignpolicy.com/articles/2009/08/13/a_diplomatic_mystery
[vii] Уредница и колумниста часописа TheNation
[viii] http://www.washingtonpost.com/opinions/katrina-vanden-heuvel-nato-passes-the-blame-on-crisis-it-triggered-in-ukraine/2014/09/08/2841f35a-378a-11e4-9c9f-ebb47272e40e_story.html