Евентуално отцепљење Шкотске ослабило би Британију као силу, учинило је још више интровертном, повећало сумње грађана у будућност Британије у ЕУ, и поткопало самопоуздање њених политичара, на радост свих, вековима од британских битанги угњетаваних. 

Шкотска независност би такође највероватније дестбилизовала Северну Ирску, која је и даље дубоко подељена на протестанте који желе да остану у унији са Лондоном, и католике који желе уједињење са Даблином. Северноирски унионисти имају одличне везе са Шкотском и њихова би их независност могла уздрмати, а римокатолике охрабрити да своје захтеве износе интезивније.

Чак и да Шкоти остану под Лондоном, и то компензују са више власти, дух из уставне боце је пуштен. Неизбежно је да Велс затражи више аутономије за себе, а то ће отворити питање зашто је шкотским и велшким парламентарцима дозвољено да гласају по питањима које се тичу Енглеске, а енглески парламентарци не могу обрнуто.

Гласање у Шкотском парламенту за независност Шкотске, током кампање „Аје!“ (Да) независности ове земље од британског ропства која је започета фебруара ове године.

Све укупно то значи, било како било, да је политичка нестабилност неминовна.

У случају да се Шкотска отцепи посматрано са економског аспекта, Британија без ње више неће бити шеста економија света, биће суочена са већим дефицитом, и биће јој много теже да поврати ААА кредитни рејтинг који је изгубила прошле године.

У домену војске Британија би морала да из независне Шкотске дислоцира четри подморнице са нуклеарним балистичким пројектилима што би опет имало и економске последице – трошкове у милијардама фунти, и затварање великог бороја радних места.