ПИШЕ: Александар Бећић
5.9.2014. Колумниста

Очекујем да ме, поштовани припадници безбедносних служби, овог викенда позовете на разговор. Да ме приупитате ко сам и шта сам и зашто тако здушно пљуцкам по нашој никад бољој власти. А искрено да вам кажем, не бих ја пљуцкао, нити (како каже један мој добар пријатељ) пишао уз ветар, да та власт стварно ради свој посао. Онако како треба. Не бих. Ћутао бих и климао бих значајно главом. Говорио како се борба против организованог криминала одвија по реду и распореду.

Чак бих и навијао, јер је и мени, баш као и сваком другом грађанину ове земље, у интересу да сви поштују закон и да криминалци буду иза браве (и дилери, и лопови, и убице и педофили и џепароши и „бизмисмени“), а да поштен народ живи нормално и од свог рада.
Без страха да ће га неко погледати попреко зато што се крсти. Или зато што клања. Или зато што се на неки други начин моли Богу. Или не моли, уопште.
Баш зато ме, поштовани припадници безбедносних служби, стварно интересује, да ли сте видели овај снимак?

Колико да знате, снимак је направила телевизија К9 из Новог Пазара јуче, у Новом Пазару.
Објавила га је на интернету петог септембра ове године. Не прошле. Не оне године када су жути били на власти. Нити у време када је на власти био Слободан Милошевић. Ове године. Да ли је овај снимак видео доктор Небојша Стефановић, привремено запослен као министар унутрашњих послова?
Јесте? И шта каже? Ништа страшно, ха?
Па да… На челу поворке Муамер Зукорлић, који је, колико ме сећање служи, био спреман на коалицију и са вамТомом, и са Борисом и са Чедом.
А уз Муамера, колико сам успео да видим на снимку и неки људи из странке бившег министра без портфеља, Сулејмана Угљанина? То је онај што је био министар и за време жутих, а богме и до марта ове године.
И шта каже доктор Неша? Ништа страшно?
Па да…
Шта сад? Стотињак голобрадих (мада, нису баш голобради, пуштају баш „машала“ браде) момака који су у униформама и који носе заставе са симболима Бошњака. Ко да је то нешто…
Знам, рећи ћете да би то наша полиција растурила очас посла.
Да не би ни интервентну требало звати.
Знам и да су кренули у већ традиционални марш на дан шехида поводом стрељања око 1.500 Бошњака (тада су били муслимани) крајем рата, од стране партизанских власти. Знам и да је тад стрељан и контроверзни Аћиф Хаџиахметовић. Много знам.

Него ме интересује, да ли исти тај доктор Неша зна да је овако почело и некад давно на Косову?
Шта, не може држава да реагује бурније да не би испровоцирала националне мањине?
Добро.
А да ли неко може да ми објасни зашто су униформе тих младића, (не)голобрадих потпуно исте као униформе које је носила муслиманска милиција за време фашистичке окупације?
Шта ћемо сад? Да чекамо да они фанатици са „наше стране“ организују два-три четничка одреда по Рашкој области, па ћемо бити „егал“? Па да онда чекамо Мађаре да направе своје „униформисане“? Па да још мало цепкамо земљу? Као пре четврт века (кад су и почеле овакве и сличне манифестације по Словенији, Хрватској, Босни, Србији…
Желим, заправо да питам, зашто је уопште дозвољено да у маршу учествују ови униформисани?
Хоћете да ми кажете како је то дозвољено у европским демократијама?
Или хоћете да ми кажете како није било довољно информација од стране организатора?
Можда је превише пипаво да реагујете, јер ће да се наљути турски премијер, или не-дај-боже брат шеик?
Или желите да објасните васколиком народу ове земље како нема никаквог разлога за забринутост и страх?
Они који ме заиста знају, упућени су да имам доста пријатеља (правих, искрених) с „оне стране Дрине“. И они који ме заиста знају, упућени су да с презиром гледам на сваки облик шовинизма. Не смета ми када мој пријатељ Самир пости, нити кад Тончи слави благдан. Не смета ми ни кад Јаков слави своје празнике. Нико ми не смета. Али, ово, господо моја драга, ово ми смета. Зато што је од оваквих, униформисаних и наизглед невиних и мирољубивих шетњи кренуо распад једне земље која се некад звала Југославија. Распад у језерима крви.
Ја тај филм за живота не бих да гледам поново.
Зато – драга моја господо из служби – и ти докторе који си привремено запослен на пословима министра унутрашњих послова: радите свој посао. Спречите овакве поворке. Спречите сваку врсту шовинизма. Јер, сваки тај шовинизам има брата: зове се фашизам.

_______

О АЛЕКСАНДАР БЕЋИЋ

Александар је рођен 1967. у Чачку. Школовао се у родном граду и Сарајеву. У новинарству је од 1986. године. Каријеру је почео на радио станици Сарајево 202. Обављао је све новинарске послове: од репортера, новинара, преко водитеља и уредника емисија, до уредника рубрика и уредника појединих медија. Током свих ових година правио кратке паузе у новинарској каријери: био је ЦОРА манагер за БАТ у Босни, ПР манагер Престолонаследника Александра ИИ и ПР манагер компаније Курир. Аутор је неколико романа (Сви наши разводи и остале породичне приче, Први чин, Трећа команда, Ево зашто те волим) и драма (Син домаћег издајника, Телефон, Дан када се нисам пробудио)