Наиме, тај црквени великодостојник који се налази на челу милешевске епархије Српске православне цркве се у свом говору поводом верског празника Велике Госпојине, како су пренеле све новине и информативне агенције, на недвосмислен начин изјаснио о европском путу балканских земаља, па је тако поред осталог оценио да ни Србија ни Црна Гора не иду добрим путем, јер како је дословно рекао – „само балимо о Европској унији док народ све сиромашније живи због Европске уније”. Он је то окупљеном народу објаснио следећим речима – „Овако ваши дедови и прадедови нису чинили, него су чували образ и душу своју спасавали. Данас немамо ни душе ни образа, само знамо да балимо о Европској унији, а све теже и теже народу од ваше Европске уније. Никакви сте људи, никакав смо народ, ако чекамо да нам неко из Европе донесе тањир чорбе”, закључио је владика.

Штавише, у наставку свог искреног говора у манастиру код Пљеваља, неоптерећен оним што се у политичком жаргону назива рејтингом популарности, епископ Филарет је критиковао српске и црногорске званичнике зато што су им „уста пуна Европске уније”, те их је отворено замолио и следеће – „Кажите некад Русија, неће вам ништа бити. Нисте ваљда постали толико мутави да не знате изговорити никакву другу реч осим Европске уније“, казао је српски владика, и још је на крају додао да је „брука што уводимо санкције Русији“, а оне који су то урадили је назвао „бедама“, те на крају закључио – „Немојте мислити да су читав свет, Путин и Русија луди и блесави, а само сте ви паметни“. Дакле, све је то изговорио епископ Филарет, очигледно не покушавајући ни мало да улепша стварност, нити да било коме ласка, иако би то по Достојевском било најлакше.

А као још један доказ да је преосвећени владика у свом говору био инспирисан управо тим књижевним класиком, потврђује размишљање Достојевског у „Дневнику“, где на једном месту каже ово – „приврженост Русије Европи је фатална и неодговорна страст. Ми смо сами направили од Европе некакав духовни Египат. Није ли дошло време да размислимо о изласку одатле, преставши да будемо просјаци који стално нешто мољакају? Није ли сада време да саберемо мисли, да се усредсредимо сами на себе, и да живимо у складу са својим сопственим интересима?“, упитао се напослетку велики писац. А за Словене опчињене Европом је предвидео да ће на крају, како је буквално рекао, признати „да би без Русије као великог источног центра, њихове нације ишчезле у европском океану, онако како ишчезава неколико одвојених капи воде у мору“, констатовао је Достојевски.

Према томе, епископ милешевски Филарет је у суштини само поновио ту основну мисао и прилагодио је савременом тренутку. Па ипак, мора се признати да је он био за нијансу огорченији и од самог Достојевског, јер је пре неколико дана на крају свог говора драматично закључио – „Куку ти га и вама и нама останемо ли овакви какви јесмо“. Али можда је српски владика имао доброг разлога за то.