04.9.2014. НСПМ

Директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић очекује да ЕУ позитивно схвати напоре Србије у дијалогу са Приштином и помогне у даљим приступним преговорима.

Уочи неформалних консултација са представницима ЕУ о преговарачком поглављу 35 које ће у петак бити одржане у Бриселу, Ђурић је рекао да је претходних месеци добијао чврста уверавања да оно што у реализацији бриселског договора зависи од политичке воље Албанаца на Косову неће утицати на европске интеграције Србије.

„Преговарачки оквир је постављен тако да никада не можете да искључите могућност да ће нека земље одлучити да у неком тренутку неко питање које има везе са КиМ искористи као средство притиска на нашу земљу како би се остварили неки уступци. Ми, међутим, интензивно радимо на томе да створимо такву политичку климу и однос поверења, партнерства, а где је то могуће и пријатељства, да се такви кораци у односу на нашу земљу не чине„, рекао је Ђурић.

У ишчекивању извештаја о скринингу у преговарачком поглављу 35, које обухвата питање нормализације односа Београда и Приштине, Ђурић је рекао да очекује афирмативни став Европске службе за спољне послове и Европске комисије, али да ће отварање преговарачких поглавља зависити пре свега од воље држава чланица ЕУ.

Он очекује да Србија у предстојећем периоду добије подршку у процесу евроинтеграција због чињенице да на одговоран начин иступа према свим грађанима на КиМ, да пружа руку косовским Албанцима и да жели да Срби преузму део одговорности за дешавања у покрајини кроз учешће у влади у Приштини.

Антиципирајући наставак дијалога са Приштином на политичком нивоу, Ђурић је рекао да постоје бројна питања која у том процесу тек треба да буду отворена, као што су имовина Србије на КиМ, положај Српске православне цркве и судбина несталих лица.

„Динамика, формат и теме дијалога зависиће у великој мери од улоге посредника у овом процесу. Госпођа Ештон је била лично веома ангажована у овом процесу и ми смо захвални њој и њеном тиму на ономе што су урадили на нормализацији односа. Претходних недеља широко је распрострањено уверење у међународној заједници да би било добро да и наредни сазив европске комисије заузме подједнако активан став и улогу“, рекао је Ђурић.

У овом тренутку, према његовим речима, постоје различита мишљења о томе како треба да изгледа будући дијалог, али да је извесно да је рецепт који је коришћен до сада дао резултете.

„Моја лична процена је да је врло могуће да ће и међународна заједница да се определи да подржи овај модел разговора без притисака везаних за некакво формално-правно обавезивање, јер наши ставови о статусу су довољно чврсти и јасни да нико ко жели да Србија настави да напредује ка ЕУ и нормализује односе са својом јужном покрајином не би на тај начин постављао ове односе“, рекао је Ђурић.

Београд је за што бржи наставак политичког дијалога са Приштином опредељен и због чињенице да неке од већ договорених ствари нису спроведене, као што је формирање основних судова и тужилаштава у срединама са српском већином, или стварање претпоставки за формирање Заједнице српских општина.

„У наредном периоду требало би да управљачки тим ЗСО предложи нацрт статута заједнице. Срби на КиМ ће бити спремни да у кратком року предложе тај документ и сигуран сам да ће и то бити предмет начелних разговора у Бриселу сада, а суштинских онда када будемо имали саговорника са албанске стране“, навео је Ђурић.

„Јако је важно да се у договору са политичким вођством Албанаца споразумемо о томе да се у једном тренутку Бриселски споразум преточи у законе који важе у покрајини“, казао је Ђурић.

Србија је, када је реч о политичкој ситуацији на КиМ, и даље чврсто на становишту да представници Срба треба да буду део владе у Приштини, али као заступници српских циљева и политике на КиМ, будући да је то једини начин да се економски, безбедносно и политички оснажи српски народ у покрајини.

„Срби на КиМ ће, уверен сам, договор о влади постићи са онима који буду показали да су највише у стању да омогуће српској заједници да ојача свој статус“, рекао је Ђурић, и додао да, иако је протеклих седмица било неформалних контаката са свим политичким организацијама на КиМ, формалних разговора о учешћу Срба у власти у Приштини још није било.

А формални разговори о формирању владе, сматра Ђурић, биће могући тек када институционални неред и правни галиматијас који тренутно постоји на КиМ на неки начин буде решен.

(Танјуг)