У руској новинској агенцији РИА Новости у Москви, одржана је конференција под називом „Рат у Украјини 2014. и у Југославији 1999.: Сличности и разлике у тактици и стратегији“.
Рат у Украјини је наставак дестабилизације и опкољавања Русије. Након распада СССР и укидања Варшавског споразума, отворен је простор за ширење НАТО а и потпуну доминацију САД. Иако су тадашње власти Русије, имале усмене гаранције од западних званичника да се НАТО организација неће ширити ка границама Русије, Запад се није држао тог договора. Земље које су некада припадале источном блоку, постале су чланице ЕУ и НАТО-а. Сукоби на простору бивше Југославије били су увод за Украјину.

03.09.2014. ел.поштом аутор Драгана Трифковић, за ФБР приредила Биљана Диковић

На конференцију су говорили стручњаци:
– Љубинко Ђурковић, пензионисани пуковник српске војске и председник Извршног одбора Покрета за Србију
– Сергеј Грињајев, генерални директор Центра за стратешке студије и прогнозе
– Драгана Трифковић, генерални директор београдског Центра за геостратешке студије
– Олег Валецки, војни експерт, члан Савеза писаца Русије

Пре петнаест година земље НАТО а извршеле су агресију на суверену државу Југославију. НАТО агресија је била кулминација сукоба који су се одвијали на Балкану и за њу нико није одговарао. У ратови на простору бивше Југославије, који су претходили НАТО агресији, Запад је имао велику улогу. Хашки трибунал је основан од стране оних који су учествовали у НАТО агресији на Србију, са политичким циљем легализовања наметнуте кривице Србима.

Љубинко Ђурковић

Љубинко Ђурковић је изнео податке да је албански тероризам на КиМ био подстакнут подршком запада, и да је он проузроковао још жешће сукобе албанских терориста са српским безбедносним снагама као и напад на српско становништво. По његовим речима, они су припремали терен за напад НАТО а на Србију, и имали су задатак да изазову сукобе. «Србија није била у стању да се одбрани од агресије НАТО организације коју је тада сачињавало 19 земаља запада, посебно што није имала подршку Русије. Напад на Србију, представљао је почетак напада на Русију. Ако направимо паралелу са Украјином, она се сада налази у фази у којој је Југославија била пре бомбардовања 1999. и руски народ у Украјини се бори за опстанак у подручјима на којима је вековима живео, баш као што се Српски народ борио за опстанак у Хрватској и Босни. По истом сценарију, против Срба су се тада уз Хрвате у Хрватској и муслимане у Босни борили и амерички официри који су их обучавали и наоружавали, као и војници разних националности запослени у америчким приватним војним компанијама. Данас уз Кијевску хунту стоји велика већина западног света, као и НАТО организација. Циљ НАТО организације је да буде једина светска сила, и управо на малој Србији 1999. године је она применила велику силу над далеко слабијом жртвом. НАТО пакт ће покушати да стави под контролу све области у Украјини, и тиме се приближи границама Русије. Ово је моменат када НАТО организација може да се сломи, Србија у томе није успела само из једног разлога, зато што није имала савремено противваздушно оружје, односно ракетне системе С-300. Русија сада има геополитичку предност, и она мора да консолидује своје снаге како би спречила Запад у даљим агресијама и пљачкањима остатка света, јер Украјина није само задња линија одбране Русије, већ читавог човечанства».

Драгана Трифковић

Драгана Трифковић, је у свом излагању напоменула да рат у Југославији није почео случајно, већ је био спроведен по стратегији запада за разбијање те земље, исто као што је случај у Украјини. «Циљ је био да се територија бивше Југославије, односно новонастале државице, стави под контролу САД. То је основни разлог због кога је Запад иницирао ратове на тим просторима, са задатком да сву одговорност за ратове пребаци на Србе, као и да Србе окриви за све несреће у ратовима које су започели. Део тог плана је формирање Хашког трибунала, који је послужио за легитимизацију злочина над Србима. Разним специјалним операцијама (Маркале, Рачак и сл.) западне службе су инсценирале наводне аргументе за напад на Србе, што је довело до бомбардовања српских положаја у Босни и бомбардовања Србије, односно бивше Југославије.

САД су те операције спроводиле кроз војне приватне компаније, терористичке организације и мировне мисије, у сарадњи са терористима и екстремистима. Осим политичких и војних дејстава, важно средство у америчким стратегијама представљају западни медији и невладине организације које су инструмент за унутрашње окупирање земље. Прави сунаврат Србије почиње од наводних демократских промена, и сви ти наводни демократски процеси као и европске интеграције, донели су огромну економску штету Србији. Сада се Украјина налази на сличном путу, и јако је важно да западне службе не преузму контролу над Украјином као што је то случај у Србији. Одговорност за сукобе у Украјини, Запад покушава да пребаци на Русију. Највећа опасност лежи у томе што са Западом није могућ никакав договор, јер они не поштују ни договоре ни законе. Бомбардовањем Србије 1999. године (без резолуције УН), престало је да важи Међународно право и уведен о је право силе. Чињење уступака Западу доводи до тога да они траже још веће уступке».

Олег Валецки

Војни експерт Олег Валецки, истакао је да се сличност у ратовима у Југославији и Украјини, огледа у главним снагама које су биле против Југославије, а сада и Украјине. «САД и Велика Британија су потпуно контролисале унутрашњу и спољну политику Југославије од 1948. године. Након Титове смрти у бившој Југославији је постојала олигархија која је била под потпуном контролом САД. Запад је почео да окривљује Русију за наводне претензије према топлим морима, међутим то је само био параван за прикривање њихових планова. Југославија је била искључиво про-западна земља која је стремила уласку у ЕУ. Југославија је била развијена земља са снажном полицијом, можемо да се сетимо и Стаљинових речи 1948. године да су специјалне службе доминирале над партијским органима. Специјалне службе су имале потпуну контролу, и ратови између република нису били ратови између народа, већ између појединих кланова који су управљали Југославијом. Ако сада анализирамо Украјински случај, можемо исто тако направити паралелу са Југославијом. Двадесет година је Украјина била независна држава, али заправо њену политику контролишу и дефинишу САД и Велика Британија. Крајњи циљ као и у случају Југославије није Украјина у ЕУ, него Украјина која је расцепљена на неколико делова који су у рату, и које Запад контролише уз помоћ неколико компанија. Главни циљ је направити од Украјине колонију коју ће контролисати Лондон и Вашингтон».

Сергеј Грињајев

Сергеј Грињајев је нагласио, да је Балкан кључ за Евроазијски простор и то је основа савремене геополитике. «Британија као империја, као владар света, како себе позиционира и жели да види, планирала је упад на Евроазијски простор преко Балкана. Зато само видели активацију низа сукоба крајем 20. века управо на Балкану, док је стратешки циљ рата у Југославији био напад на Русију. Што се тиче актуелних циљева поводом Украјине, ситуација је блиска Југословенској, али ипак је доминантно питање везано за корисне руде, угаљ пре свега, као и транзитни статус Украјине, преко чије територије руски гас стиже до Европе. Овде САД и ВБ раде против саме Европе, и читава трагедија за Европу је у томе што многи европски политичари схватају да њих увлаче у вир из кога ће тешко изаћи. Европа покушава да се супротставља политици санкција које јој се намећу против Русије, и покушава да не буде увучена у активну фазу сукоба у Украјини. С обзиром да је ЕУ продукт САД и тампон зона између земаља бившег Варшавског Уговора и самих САД, механизми доношења политичких и економских одлука у ЕУ, не дозвољавају да овај «центар силе» самостално доноси одлуке. Одређене одлуке треба да се доносе у интересу САД, како би се тој држави помогло да се спасе од сопственог националног дуга. Као што је познато, сви ратови и конфликти омкогућавају да се на друге пребацују проблеми, који се између осталог нагомилавају у америчкој економији.Ситуација у свету је изузетно сложена. Војно-политичка ситуација у многим регионима света остаје напета».

На питање новинара о узроцима тежње земаља Источне Европе у Нато, пуковник Ђурковић је образложио да НАТО доста улаже у пропаганду и да су њихови планови да мобилишу око 250.000 војника за борбу против Русије са територије Балкана, превасходно са територије Косова и Метохије (од снага Косовске војске која је сада у формирању) Албаније, Црне Горе, Македоније, Босне и Херцеговине. Из тог разлога сматра да треба спречити ширење НАТО а , а тиме ће се отворити питање опстанак НАТО а у садашњем обиму, односно његов коначни крај.
Драгана Трифковић је изнела податке о томе да НАТО организација, односно Запад, улаже доста новца у маркетинг и промоцију своје организације у Србији, кроз НВО и организацију семинара, конференција, чиме покушавају да се представе у најлепшем светлу. Нажалост у Србији не постоје Руски медији, и немогуће је видети другачију слику ове злочиначке организације.

На питање новинара о трговини људским органима и међународном правном поредку, Драгана Трифковић је одговорила: «Међународна заједница суочена са великим проблемима, пре свега због непостојања правног система, који је Запад укинуо и увео закон силе. Не постоје механизми за спречавање свргавања режима који су по критеријумима Запада „неподобни“ за ширење лажних информација, као ни за осуду најтежих злочина. Истрага о трговини људским органима на Косову и Метохији је заустављена, а западне структуре покушавају да прикрију доказе о њима, и тако заштите своје сараднике који су директни учесници тих злочина. Сада се говори о трговини људским органима у Украјини, и постоји могућност да се понавља злочин који је спровођен над Србима. Такви монструозни злочини у данашњем светском систему, остају некажњени. Постоје примери да су учесници и сарадници у тим злочинима награђени, као у случају Бернарда Кушнера».

Као закључак конференције Сергеј Грињајев је напоменуо да се води борба око економских интереса, и да није пронађено решење за економску кризу која последњих година потреса свет. «Борба се води око интереса одређених финансијских група. Из тог разлога је Западу неопходно да изазове сукоб, како би тиме компензовала економске губитке. Излазак из светске кризе може да буде у ревидирању међународних норми, трговине, економских односа и слично. Глобални свет је изграђен од стране САД, према њиховим интересима. Кључне финансијске структуре су или створене или контролисане од стране САД, што им помаже да користе механизме економских притисака. Неопходно је да се измени структуру УН, с обзиром да се показало у пракси да тренутна структура не може да функционише. На примеру Украјине јасно је да систем није добар, пре тога смо имали пример Сирије, Ирака, Југославије. УН није спречила конфликт и испунила своју мирољубиву улогу, већ га је заоштрила. Савремени свет не може постојати више у оном оквиру у коме је постојао раније, то је јасно».