Ово је тренутак када није време за мудровање и давање лекција. Али тренутак је да се преслишамо сви заједно а ви из Жандармерије – највише. 

Као сваког самосвесног и родољубивог Србина и мене је ово убиство дубоко узнемирило и потресло. Одбрана српске земље је циљ и вредност за коју ћу овог тренутка дати свој живот. Поносно и радосно, ако то затреба, лећи ћу за тај циљ у гроб поред Стевановог.

Али са ким стати раме уз раме у одбрану? Коначно сте стисли оно што треба да кажете да и 16 година после НАТО агресије траје лажни мир и не престају терористички напади на територију и грађане Србије? Са ким кад су такви „Наши дани“… Кад и ви сами служите онима који су убили вашег и нашег Синђелића.

Да ли сте се данас сетили и својих „храбрих“ дела која вам дају за право да тражите то? Ако нисте, да вас подсетим. Наравно, од самог почетка.

Текст ваше заклетве заклиње се на одбрану, заштиту, и чување Косовa и Метохијe искључиво као дела државе Србије.

Тај део је под окупацијом, те сходно вашој заклетви обавеза вам налаже да га прво ослободите па тек онда чувате. Као припадници оружаних снага ви то не можете другачије да радите већ – оружјем и војним начином.

И десило се, дошли сте на Косову и Метохију 31. октобра 2012 године у прву званичну акцију, службени задатак. Први пут после 13 година српска чизма, припадника Жандармерије, ушла је на земљу којој се заклела на верност и чување. Ушла и ухапсила Србина из Косовске Митровице Славољуба Јовића.

Оптужница се односи на на отварање ватре на окупаторске војнике, првог јула 2012. године на мосту у Звечану. Окупатор је тада стрељао ненаоружане српске цивиле који нису желели да се на простору свете српске земље оствари некаква терористичка НАТО „држава“.

Ви нисте дошли у помоћ српском народу на Косову и Метохији и одбрану српске земље којој сте се заклели већ сте, уместо окупаторских и шиптарских јединица (које називате терористичким) ухапсили Србина због самодобране и наводног рањавања тих НАТО убица, иначе немачких војника.

Касније се испоставило да је оптужница и кривично дело за које је Славољуб оптужен у потпуности измишљена. Али ви сте обавили посао, можда је и Стеван учествовао у тој „акцији“.

Онда је склопљен издајнички Бриселски споразум. Противуставан и незаконит. Као припадници снага безбедности ви сте имали и право и обавезу да то спречите. А и заклели сте се. Могли сте да ухапсите потписнике као велеиздајнике и чик да видим да неко сме да се побуни против ваше кородиниране акције. Прећутали сте.

Напротив! Не само да нисте реаговали већ сте и стали у заштиту тог, спроводили и оружјем бранили успостављање границе између Косова и Метохије и централне Србије. Упирали сте оружје у Србе који нису желели да пролазе кроз шиптарске службе. Викали сте се на њих да се врате назад и прођу кроз званичну шиптарску царину уз претњу да ћете пуцати у тај обичан народ који ради посао за који сте ви плаћени. Својом механизацијом рушили сте српске барикаде којима се српски народ бранио и штитио своје продоице и домове на КиМ. Можда је и Стеван био са вама.

Када се народ побунио на Јарињу против границе – ви сте били ту да га уз употребу силе одвратите од одбране државе Србије. Господин Марко Јакшић, тада посланик у Скупштини Србије, делио вам је одштампан текст ваше заклетве. Повлачили сте се без речи. Можда је и Стеван био са вама. Горак укус оставило је ваше присуство на Косову и Метохији. Уз вашу помоћ шиптарска „држава“, легло криминалаца и терориста, заокружило је своју границу.

Маја месеца наредне године на Косово и Метохију долази ваш командант, Братислав Дикић, да процени ситуацију и обезбеди сигуран простор за Вучићев долазак како би убедио Србе да прихвате споразум из Брисела (издају). Ви га штитите. Од новинара сам присутан само ја. Покушавате да ми претите оштрим тоном, набилдованим мишићима, гурате ме и вичете јер не дам да издаја прође сакривено. Смејао сам се таквој вашој „моћи“ у лице, то вас је разоружало.

Неколико дана касније долазите као обезбеђење Вучићу како би сте помогли да издаја успе. Од свих новинара, а много их је било из читавог света, да би издаја успела и остала сакривена од очију јавности, једино мене гурате и избацујете (видео се налази у приватној архиви, радо ћу га проследити свакоме ко жели да види). Опет вичете, опет претите, опет користите мишиће. Питао сам једног од вас „да ли се осећате као хероји“? Спустио је поглед и одрично климнуо главом. Отац је двоје деце. Мора да их храни. Срби које затварате у шиптарски логор нису очеви? Нису нечија браћа и синови? Они не морају ни о коме да се брину? Или је толико претежнији живот вашег од мог сина? И Стеван је био отац.

Крајем године организују се шиптарски квази-избори. По први пут на северу Косова и Метохије, дакле на читавој територији покрајине. Тиме је успостављена и администрација шиптарске (све мање, захваљујући вама) лажне државе. Ви долазите као обезбеђење онима које сте морали по закону, праву и правди – да хапсите и приводите судовима због велеиздаје. Ваш одговор, мени, био је – „немој да нам квариш посао“. Не знам, можда није, али можда је и ту био Стеван са вама.

Дошли сте и да буквално обезбеђујете одржавање шиптарских избора како би осигурали њихов успех. Поподне када је било јасно да је српски народ бојкотовао изборе терористичке-нато „државе“ разбијене су гласачке кутије како би се изнудило понављање и сигуран успех шиптарских квази-избора. Нисте ви, кутије су ломили земунски криминалци који дугују Вучићу и Дачићу слободу у обављању својих криминалних активности и одужили су се ломљењем гласачких кутија, то јест државе Србије. Ви сте „само добили наређење да се повучете“ како би се то несметано десило. Тако је осигурано понављање шиптарских избора и излажиран њихов успех.

За поновљене изборе опет вас је био пун један од митровичких мотела, као и један од студентских домова и још по неки смештај по граду. Ви сте, по ноћи, обезбеђивали лепљење изборног материјала и све остале потрепштине за успостављање шиптарске државе. Можда је и Стеван био са вама.

Поновљени су избори, успостављена је шиптарска цивилна управа. Захваљујући вама.

Ваљда сте, глумећи да обезбеђујете административну линију КиМ са јужним делом Србије, направили некакав компромис са својом савешћу.

Док се још кувало око тих квази-избора ви сте, априла ове године, напустили своју базу у селу Трпезе, општина Куршумлија, и оставили старе и немоћне људе на милост и немилост шиптарских лопова и банди. Те исте ноћи, по вашем одласку, Шиптари су шенлучили, певали, пуцали из аутоматског оружја и славили ваш одлазак. (Као су знали да идете?). Да није било велике буке у медијима не бисте се ни вратили у ту базу.

Заиста, шта сте радили 16 година када сте, осим сада, свега још два или три пута дошли у сукоб са Шиптарима који су покрали преко 70% тамо доступних шума, како сведоче неки медији. До тих случајних сусрета је дошло тек при вашим редовним патролама, не са циљем да заштите државну територију и народ. Како то да за 16 година ви не спречите ни једну крађу а сматрате себе за чуваре државе?

У Србији, на Косову и Метохији, десила се последње три године највећа издаја у историји Србије. Без ваше помоћи она не би била могућа, ви сте помогли терористима својим директним акцијама да успоставе државу на делу ваше земље.

Знам да ће ме многи осудити за ово што пишем у овом тренутку али ви сте из руку, из срца отимали земљу и давали је онима који су протерали преко 300 000 хиљада Срба из својих домова а заклетва и дужност вам налажу да браните. Разумем како се осећате поводом Стевановог убиства. Сигурно да свако од вас може да каже „ја сам Стеван Синђелић“. Али ето, јунака убише гори од најгорих, пси које сте ви хранили. Што се мене тиче можете да носите мајице са натписом „сви смо ми Северина“, знате из које је то приче.

И коме се у овом тренутку обраћате? Чекате шта ће рећи окупатор, агресор, пријатељ, заштитник и оснивач терористичких група на КиМ? Онај ко вам је бомбардовао државу да би њима поклонио део ваше земље? Они вам се смеју у лице! Чак и сада, у овом тренутку. Па, ено их у српској бази код Бујановца дресирају ваше колеге, српске војнике за своје прљаве послове широм света. Ви сте за њих обична радна стока.

Помагали сте Дачићу и Вучићу да успоставе терористичку државу и шта су они поводом убиства рекли? Вучић из Берлина поручује да је најважније сачувати политичку и економску стабилност. Јел вам ово стабилност? Па још да очувате овакво стање. Значи да вас и даље некажњено убијају. Вучић још најављује и важан догађај – посету албанског премијера први пут после 68 година што ни сама канцеларка неофашистичке Немачке, чији војници су ван граница једино Србе убијали после Другог светског рата – није могла да верује? Ни комунисти га нису хтели а данас, после свих зала и злочина које су починили у деценијама после Другог рата, ми ћемо га угостити.

Хоћете ли и њега да обезбеђујете кад дође у Србију? Стеван сигурно неће.

Дачић, такође из Берлина, поручује да је жеља свих држава Балкана да уђу у ЕУ и то смањује напетост (?). На стотине вас га је обезбеђивало у Косовској Митровици када је објављивао издају Косова и Метохије и поручио народу да га се држава одрекла. Колоне вас су га штитиле својим телима и данас то радите дозвољавајући да се у ваше име састају српски званичници са покровитељима убице Стевана Синђелића.

Стеван Синђелић је својом смрћу искупио своје грешке. Некако знамо да прво „одлазе“ они најбољи међу нама. Ми остајемо, даје нам се времена да се покајемо. Али не знамо колико времена још имамо… а оно све брже пролази.

Сигурно је само то да није свака смрт искупљење. Од страшне смрти страшнији је само нечастан живот. Ви сте добили прилику али и време да поправите ствари… или се склоните с пута.

Пише: Иван Максимовић
/Фотографију постављамо
на захтев аутора текста/