Драган Ђоговић*, 23.8.2014.

Чисто хипотетично, да сам којим случајем на мјесту премијера Вучића, поднео бих одмах неопозиву оставку, уочи изведене прессе-конференције, умјесто да јавности без трунке стида саопштим срамну и погубну одлуку српске власти да ће се Србија повиновати у непрекидном низу и на најновију директиву Европске уније, да не подстиче извоз српских производа у Русију.

Богу хвала нисам премијер Вучић, премда бих као истински родољуб своје отаџбине, изразито жарко у овом моменту пожелио да будем, али само на један једини минут, колико би ми било потребно да поднесем оставку и распустим некомпетентну и по свим политичким облицима Западу послушну српску владу.

Излагање српског премијера на конференцији за новинаре, одразило је његов стварни карактерни профил у чињеницама које он сам о себи предочава, да једно мисли, друго ради, треће извршава, а четврто – свјесно покушава да обмањује јавност потцјењујући притом интелигенцију народа.

У мом последњем написаном тексту, под насловом: “РЕЦЕПТ СПАСА: Србија да хитно одустане од чланства у ЕУ, и крене властитим путем“, објављеном почетком августа на овом и у другим многим медијима, упозорио сам на неугодно опасне догађаје које нам ускоро претходе, а који се ево како видимо сад и дешавају.

Да би разјаснили сврху овог навода, која је у бити стилска поента овог текста, издвојићу из тог написаног текста читаоцима један пасус, који гласи:

„Александар Вучић је недавно изјавио у Нишу да је Србија потпуно лојална Европској унији, али и да тражи од Уније да поштује виталне и националне интересе Србије, те да не очекује да уништавамо сопствену економију зарад тапшања по рамену.“

Шта су значиле тада ове уз строго озбиљно и убједљиво попраћене мимиком изговорене ријечи нашег премијера?

Значиле су да је српски премијер тим својим говором категорично сугерисао свој став грађанима Србије, да се влада Србије неће више покоравати уцјенама Запада, и да ће у будућности дјеловати у складу зацртаних мјера у заштити националних интереса.

Порука која је у јавности схваћена и примљјена у већини са огромним одушевљењем.

Идемо даље, са још само једним следећим пасусом из контекста истог текста:

„Србија је жестоко притиснута леђима уза зид, – стога се поставља са бригом следеће веома значајно питање, шта ће наш премијер Вучић предузети, кад се неки услови ЕУ и САД трансформишу ових наредних дана у још гору форму, која се зове ултиматум – потурити поново раме за тапшање и наставити плесну игру на трубу коју му на ухо свирају, или неким новим потезима извршити преокрет у српској дипломатији и поткрепити часно своја у Нишу наведена излагања?“

Као што видите драги читаоци навео сам веома прецизно упозорење у пасусу тог текста да ће се досадашње уцјене и услови Запада у наредних неколико дана преобразити у још горе форме, које нико из премијерове владе ни слутити није могао, и да ће, када до тога дође, од изразито виталног значаја за Србију бити формулисани став премијера и његове владе, као одговор Западу.

Ултимативно наређење или демарш Европске уније, апсолутно је свеједно како га назвати, а којег је премијер Вучић образложио односно лукаво благо преиначио у “препоруку ЕУ”, у којем се изричито тражи да Србија својим мјерама не смије да подстиче извоз српских производа у Русију на штету Уније, у међувремену је ето пре пар дана и пристигао.

Невјероватно дрска и у историји свјетске дипломатије незабиљежена “препорука” једној држави, која се искључиво само Србији може уручити. Замислимо да је у правом смислу ријечи то и била буквално препорука, па која влада у свијету би такву препоруку од некога прихватила, која прави несагледиву штету и губитак приноса у милијардама евра?! – Ниједна!

Да ће премијер Вучић погазити свој обећани став изнесен његовим говором у Нишу и послушно удовољити арогантном и непријатељско настројеном захтјеву Европске уније, потурајући поново његова рамена европским званичницима за тапшање, које очигледно благодарно прија његовом егу, за мене а вјероватно и многе друге је било кристално јасно и очекивано.

Након свега овог, грађани Србије би требали да се запитају вриједи ли уопште више и даље придавати етикет сериозне вјеродостојности будућим премијеровим политичким ставовима.

Овим поступком српске Владе Србији су пред носом дебело закуцана и та једна једина преостала врата спаса, која су водила ка излазу из економске пропасти и државног банкрота.

Српској политичкој и економској голготи не назире се крај, стога патриотске опозиционе струје и удружења морају под хитно нешто предузети законским мјерама, да би се спасило и то мало егзистенцијалног јада што је преостало, неопходног за спас голог живота.

Наглашавам новим упозорењем, да у септембру мјесецу долази следећи захтјев Запада, поново условљен да Србија не може ако то не уради очекивати отварање поглавља 32 и 35 до краја ове године, неопходна за даљња преговарања у процесу интеграције Европској унији.

Вучићева утјешна “зимбала бим бам бум“ изјава да Србија неће уводити санкције Русији, није ништа друго него само мађијање очију и ушију народу, да би се успоставио премостиви временски период док се то не деси, што доказује и сама ова изјава Дачића за новине Блиц:

“Србија неће мењати тренутну позицију према Русији и кризи у Украјини. Ми се не можемо прикључити санкцијама. Међутим, неминовно је постепено усаглашавање спољне политике са ЕУ као део процеса европских интеграција”, ријечи су Дачића.

Дакле, Дачићева дипломатска за ухо реторична заврзлама, простим ријечима изражена потврђује право значење ријечи да ће српска Влада, да не би изазвала негодовање и гњев у народу, постепеним али сигурним путем, припремити терен за увођење санкција Русији, и тако се ускладити вањској политици Запада, све зарад слијепе жеље приступа у ЕУ.

Након удовољавања српске владе европским званичницима и тог ускоро предстојећег захтјева, на тапети ће бити следећи услов, који ће шокирати српски народ, али о томе ћемо неки други пут.

Боже спаси Србију!

__________

* О аутору

Драган Ђоговић је бизнисмен, уметник, публициста, хуманитарац и активиста. Рођен у Сарајеву, српски држављанин. Живи од своје ране младости у дијаспори.