Међународни кривични трибунали одмарају… На “заслужени одмор” су отишли Међународни трибунал за бившу Југославију, Међународни резидуални механизам за кривичне трибунале, Специјални трибунал за Либан, Међународни кривични суд…

Одмарају сви, осим наравно – оптужених и њихове одбране. За њих летњи одмор изгледа као додатно узимање ваздуха човека који се гуши.

04.08.2014. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

У вези са тим, интересантно је поменути недавни покушај одбране Лорана Гбагба, председника Републике Кот д´ Ивар у Међународном кривичном суду, да затражи за себе такав исти одмор какав има тужилаштво. Адвокат је у свом поднеску навео да се процес одужио већ три године и да је све време одбрана морала да ради без одмора. То очигледно ставља одбрану у неравноправан положај, што са своје стране представља кршење принципа равноправности страна, који су садржани у основним међународно-правним актима о заштити људских права. Међутим, судија Силвија Фернандез је сама донела одлуку о жалби одбацивши захтев одбране, изјавивши да одмор за одбрану крши право оптуженог на брзи судски поступак.[1]Лицемерје овакве одлуке и овакве аргументације су очигледни: да је судија Фернандез стварно толико забринута па размишља о праву оптуженог на брзо суђење, тада би морала укинути одмор тужилаштву или у крајњем случају – бар себи. Ми ништа слично не видимо – одмор су укинули само адвокатима. А судије и тужиоци су се из суморног и мрачног Хага упутили на сунчану Азурну обалу. Лицемерје је очигледно али никако и изненађујуће. Ради се о томе да је та иста судија Фернандес размишљала о томе да ли ће одобрити или неће притвор председнику Л. Гбагбо на читаве три године! Оваквих рокова притвора нема ни у најтоталитарнијим државама на свету! И током те три године оптужени је очекивао одлуку суда у затвору. Сада је одлука коначно донесена и после свега Л. Гбабго мора да изађе пред суд, међутим, све те године су и судије и тужиоци одлазили на одмор и уопште нису бринули што оптуженом није обезбеђено право на оперативно разматрање свог предмета.

На тај начин, корак по корак, са новим и новим одлукама међународних судских органа, ствара се ново, паралелно право трибунала које регулише права оптужених, које оштро и грубо потире постојеће норме које је установило реално међународно право по питању људских права.

Шта се дешава у другим трибуналима?

Пре него што је отишао на одмор, МТБЈ је такође донео неколико важних одлука. На пример, изјавили су да жалба у предмету „Тужилац против Станишића и Жупљанина“ неће бити разматрана током 2014. године, него тек за годину дана! Јасно, и овде се ради о најбољим намерама за обезбеђење права оптужених на оперативно разматрање њихових предмета.

Треба истаћи и одлуку Судског већа по питању жалбе Радована Караџића, који је тражио да се дисквалификују све судије његовог већа због тога што је њихов мандат истекао. Ми смо у једном од наших претходних текстова већ писали о томе.[2]И тако, одлука је донета. Као што смо и очекивали, задатак судија није се огледао у томе да одговоре на аргументе Радована Караџића, него да нађу објашњење како не одговорити на те аргументе. Шта су смислиле судије? Подсећамо да је као аргумент Радован Караџић навео чињеницу да је судијама који су ушли у састав његовог Претресног већа, истекао мандат и да није продужен у складу са Статутом Трибунала. И шта је био одговор судија? Они су одговорили да је, наводно, Жалбено веће одлучило да судијска пуномоћја могу бити продужена на рок дужи од три године. А потом су судије изјавиле да је рок од три године био успостављен у вези са проблемима буџета Трибунала, и због тога, како права Р. Караџића не би била нарушена, треба се “креативно” односити према року од три године.[3]То значи – када ми завршимо разматрање вашег предмета – тада ће се, рецимо, и завршити наша пуномоћја. И тако је жалба Радована Караџића такође одбачена због неопходности заштите његових, Караџићевих права.

У вези са тим хтео бих још једном да истакнем: гласине о томе да у међународним кривичним трибуналима седе висококвалификовани правници, очигледно је претерана. Штавише, неопходно је демантовати те гласине. Прво, гласине о врхунским правницима који седе у међународним судовима су неистине јер тамо пре свега многи и нису правници! Можда изглед невероватно, али то је чињеница – многе судије, на пример, Међународног кривичног суда, нису правници. Тако та иста судија Фернендез која суди председнику Коте д’ Ивара, Л. Гбагбо – нема правно образовање. Чак и оне судије који су правници, у својој великој већини, никада у свом раду пре трибунала нису биле судије. То појашњава “квалитет” њихових пресуда. Друго, судије наводе толико глупе аргументе, да се на основу њих могу писати хумористички уџбеници за студенте правних факултета, на тему како не треба аргументовати своје одлуке!

Не можемо заобићи ни пресуду Жалбеног већа у предмету “Тужилац против Р. Младића” изречену 24. јула. Генералова одбрана је поднела жалбу на одлуку Претресног већа по питању донетом на основу Правила 98-bis, у коме се потврђују све тачке оптужнице против Р. Младића. Одбрана је указала да за такву одлуку није било реалног основа и тужилаштво није пружило довољно доказа за осуду. Међутим, Жалбено веће је у потпуности одбацило захтев одбране. Аргументи? Постоји само један – “аргументи одбране нису уверљиви за Жалбено веће”. И то је све! Због чега судије нису објасниле зашто аргументи одбране нису уверљиви за Жалбено веће и због чега су им уверљиви аргументи тужилаштва – није речена ни једна једина реч.[4]

Посебно је тужно што је у доношењу овакве срамне одлуке учествовао и руски судија. Међутим, то није новост за нас. Овај судија је показао своје право лице и у предметима Р. Караџића, Н. Шаиновића, В. Шешеља и В. Ђорђевића. Међутим, то не треба посебно да чуди Србе. Издаја Русије за њега је, на жалост, већ постала навика. У вези са тим сећам се мог старог спора са мојим драгим пријатељем Бориславом Милошевићем. Приликом скоро сваког дужег разговора (по 3-4 сата), ми смо се спорили ко је имао веће издајнике. Борислав Милошевић је говорио – Срби. Говорио је са таквом горчином у гласу да се и сада сећам тих детаља… Ја сам инсистирао на другој тачки гледишта тврдећи да Руси имају веће издајнике. Спорили смо се много година, али један другог нисмо успели убедити у супротно. Борислава Милошевића више нема на овом свету, а наше спорење се и даље наставља…