Полагањем вијенаца и парастосом данас су на гробљу Шушњар у Санском Мосту обиљежене 73 године од страдања 5.500 Срба и 50 Јевреја убијених на том мјесту на Илиндан 1941. године.

02.08.2014. РТРС,ФБ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Обиљежавање је започело светом литургијом у Цркви светих апостола Петра и Павла у Санском Мосту, а потом настављено парастосом и поменом за страдале на Шушњару.

У име Владе Републике Српске вијенац на споменик на Шушњару положио је савјетник министра за борачка питања генерал Милан Торбица, који је окупљенима поручио да би људи стално и у што већем броју требало да се сјећају недужних жртава усташког терора из Другог свјетског рата.

„Историја се не смије заборавити. Она се не гради прећуткивањем и компромисима, већ чињеницама и истином“, рекао је Торбица.

Протојереј ставрофор Петар Миловац рекао је након парастоса да су ране и сјећање на те дане свјежи и да једнако боле и послије више од седам деценија,

„Ово је мјесто гдје се догодио геноцид који свједочи о политици коју је Независна Држава Хрватска /НДХ/ водила с намјером да уништи Србе на овим просторима“, истакао је Миловац.

Он је додао да је сваки Србин мора знати гдје су страдали његови сународници, без обзира гдје је ко страдао.

„Сви Срби, али и сви људи на земаљској кугли, треба да знају гдје постоје оваква страшна мјеста страдања да би се убудуће при самом зачећу овакве идеје благовремено спријечила та мрачна работа према било ком народу“, поручио је Миловац.

Неколико стотина повратника у Сански Мост и из дијаспоре поклонило се сјенима невино страдалих жртава на Илиндан 1941. године, а парастосу је присуствовао и потпредсједник Српске демократске странке Огњен Тадић.

„Шушњар је једно од стратишта које говори колико је тешка и мукотрпна историја нашег народа и колико је било тешко опстати на овим просторима, али и колико је важно што постоји Република Српска која, таква каква јесте, представља гаранцију нашег живота на овим просторима“ рекао је Тадић новинарима на Шушњару.

Апел и позив властима у Санском Мосту и Унско-санском кантону, али и властима Републике Српске, Србије и међународне заједнице да заштите Спомен-комплекс на Шушњару и да се однос према обиљежавању страдања на овом мјесту промијени упутио је и начелник општине Оштра Лука Драган Станар.

„Трагедија овог мјеста прелази националне оквире и она као таква мора бити препозната у цијелом свијету. Обиљежавање страдања на овом мјесту пало је на појединце, Српску православну цркву и општину Оштра Лука. Не наилазимо на разумијевање и крајње је вријеме да се то промијени, јер нам је обиљежавање страдања на Шушњару обавеза и израз поштовања према жртвама“, рекао је Станар.

Вијенце и цвијеће на споменик на Шушњару положиле су делегације општина Оштра Лука, те бројне делегације борачких удружења и политичких странака.

Општина Оштра Лука обиљежила је данас свој дан и крсну славу – Светог пророка Илију.

Обиљежавање ове светковине настављено је обредом ломљења славског колача и славским ручком који је обављен у присуству челника поткозарских оштина и бројних званица из привредног и друштвено-политичког живота општине и регије.

***

ЈОВАН БУНДАЛО

ОДБИШЕ ПОКРОВ

Пет и по хиљада бисера на срми
под мјесецом ћуте к`о капљице росе,
над Србима Санским погром страшни грми,
везане им жицом хладне ноге босе.

А мјесец је жути обасјаво поље,
када су крвници пјевали о срећи,
а они без наде, без снаге и воље,
проклињаху живот и свој усуд псећи.

Загрљена браћа исте снове снују,
читају молитву, себи најмилију,
а из таме густе злобне псовке чују.
помињу им славу и Светог Илију.

Душмани им нуде спасење у јами
да предају душе лицемјерном Папи,
загрљени ћуте, напуштени, сами,
док пред њима јама к`о вук гладни зјапи.

И одбише покров подлог Ватикана,
када се већ мора овако ће мријети.
Невино је текла ка свом мору Сана,
на небу је ћутао и Илија Свети.

Протекло је Саном много бистре воде,
носило је вријеме у заборав робље,
ћутале су газде братства и слободе,
плакало је само на Шушњару гробље.

Стасаваху тихо нова покољења
на срећу и хвалу Божијој милости,
упалише пламен наде и спасења,
и водицом светом пошкропише кости.

Пет и по хиљада бисера на срми
засија из таме као грумен злата,
кад Илија Свети над њима загрми
и кад виде сузу преживјелог брата.

ВАПАЈ РАБИНА АТИЈАСА

-2. августа 2003. године.

Говорио је рабин, падало је вече,
по пропланку гдје су пировале звијери.
Послије молитве рабин сјетно рече:
Драга браћа, по страдању и по вјери;

У Санском Мосту од оног кобног дана
нема синагоге, нити једног Јевреја
и зато говорим срцем пуним рана
и тражим да се памти наша епопеја.

Док ваше кости почивају у светом гробу
истина о вама у нама нека живи,
нека нас опомињу и у новом добу
да се опет не јаве облаци сиви.

Драга браћо!
Колико људске среће,
и колико љепоте,
колико нових открића,
колико драгих бића,
колико милости и доброте,
колико рађања и љубавних рана
невино страда у два крвава дана?
Ово није само наша судба клета,
ово је љага и рана цијелога свијета.

Заборав је тежак као смртни гријех,
истина се мора казивати гласно,
кад наш глас ћути јечи крвников смијех,
о вама морамо причати посве јасно.

На овом болном мјесту нашег страдања
моле нас душе прекинутих живота
да не заборавимо у име надања.
Заборав је наша љага и срамота.

Ја не призивам данас мржњу и освету,
ни деобу, ни ново крвопролиће,
тражим за вас истину и дужну посвету
и мир и спокој за свако страдало биће.

ЈОШ ЈЕДАН ЗНАМЕН

Крај овог крста фали један знамен!
Поставите овдје споменицу нову,
метните бар један пожутјели камен,
уклешите на њега, звијезду Давидову.
Овдје на овој обраслој леји
заједно леже Срби и Јевреји,
ту, одмах, испод корјена траве,
по страдању браћа, глава до главе.
Заједно плачимо и видајмо ране
били смо храна ками и маљу,
памтимо заједно Илинданске дане,
како би дјеца имала судбину даљу.
Не зна се ко страда више.
Наше, или Давидово племе,
а да смо страдали нема дилеме.
Не зна се ни ко паде први.
Преко пет хиљада невиних глава,
паде у јаму од каме или је маљ смрви.
Ово на Шушњару није гробље!
Ово је магацин смрти.
Овдје лежи побијено робље,
овдје се зла коб по кружници врти.
Ово је Јерусалим и Гробница плава.
И зато кажем: ЗИХРОНА ЛИБРЕХА!
И ВЈЕЧНА ВАМ, ВЈЕЧНА СЛАВА!

ЗИХРОНА ЛИБРЕХА* Успомена на вас је света.
Jovan N. Bundalo