Управо сам на Националном јавном радију чуо две ствари које су потпуно уништиле и оно мало вере што сам је још увек имао у америчко вођство. Закључио сам да термин „интелигентни Американац“ јесте оксиморон.

02.08.2014. paulcraigroberts, за ФБР приредила Биљана Диковић

ПОВЕЋАЈТЕ: кликом на слику

Америчка елита је одлучила да Американцима није довољно што им прети рат и економски хаос, па уноси вирус еболе у Америку. Национални јавни радио је известио да су две особе инфициране ебола вирусом, од којег се не може излечити и обично је смртоносан,  доведене у болницу Универзитета Емори у Атланти, Џорџија.

Све што је потребно је један кашаљ, да неко кине, једна кап пљувачке и вирус је ослобођен у једном од главних транспортних центара у САД.

Неко „пандемичан“?  Сумњам, али ће већи део света  уздахнути од олакшања, ако се ослободио Вашингтона.

Наводно ће оболели од еболе бити у карантину, у посебним просторијама. Али ми већ знамо да америчке болнице не могу да сузбију ни стафило-инфекције:  шта чинити са инструментима и посуђем, тањирима, шољама и чашама из којих еболом инфициране особе једу и пију? Коме ће запасти да чисти кревете и празни нокшире? Једна омашка – само једне особе, једна кап на гуменим рукавицама и вирус је ослобођен.

Ако не умремо од еболе, опет треба да избегнемо нуклеарни рат. Чуо сам део Обамине конференције за штампу. Обама је оптужио Путина да ради све што само Обама може и што ради.

Ако Обама верује у оно што је рекао новинарима, онда су га саветници потпуно дезинформисали. Ако не верује у сирову пропаганду коју просипа, он свесно предводи у рат са Русијом, рат који вероватно значи рат са Кином и крај свих нас.

Имајте на уму да ни после осам година америчка војска није била у стању да успешно окупира Ирак и да после тринаест година САД нису у стању да победе неколико хиљада лако наоружаних талибана у Авганистану.

Русија и Кина нису Ирак, Либија или Авганистан.

Рат са Русијом ће бити нуклеарни. Вашингтон се за нуклеарни рат припремио. Вашингтон је напустио споразум о АБМ, створио оно што мисли да је АБМ штит и променио своју ратну доктрину тако да дозвољава да САД прве изведу нуклеарни удар. Све ово је очигледно усмерено ка Русији и руска влада то зна. Колико дуго ће Русија само седети и чекати на први удар Вашингтона?

Русија није урадила ништа друго осим што је стала на пут, и са закашњењем, лажима Вашингтона које Вашингтон користи за започињање рата. Русија (и Кина) се сагласила са вашингтонским лажима о ирачком оружју за масовно уништење. Русија (и Кина) се саглашава са лажју Вашингтона да тринаестогодишњи покушај освајања и окупације Авганистана има неке везе са проналажењем Осаме бин Ладена. Русија (и Кина) је насела на превару Вашингтона, да је резолуција УН-а о успостављању забране летења изнад Либије у циљу спречавања Гадафијевог ваздухопловства да бомбардује свој народ, само да би открила да је Вашингтон злоупотребио резолуцију за слање НАТО авијације да збаци владу Либије.

Када је Вашингтон повукао „црвену линију“ у погледу коришћења хемијског оружја сиријске владе, против спољашњих снага које је Вашингтон организовао и послао у Сирију да збаце владу, све чинећи да ове исламистичке плаћенике прогласи за истинске портпароле сиријске демократије, већина света је знала да се Вашингтон спрема да организује хемијски напад и за њега окриви Асада. Када је од Вашингтона оркестрирани напад изведен по плану, Русија и Кина овај пут нису пале на то. А није ни британски Парламент. Вашингтон није био у стању да произведе било какве доказе за своје оптужбе, за које се надао да ће их бар Британци подржати, тиме и војни напад Вашингтона на Сирију. Русија, међутим, јесте била у стању да произведе доказе, а докази су осујетили заверу Вашингтона против Сирије.

Интервенција Русије је разбеснела Вашингтон, као и руска интервенција и блокирање комплота Вашингтона да нападне Иран. Вашингтон, лишен свих доказа и негиран извештајима инспектора на терену у Ирану Међународне агенције за атомску енергију,  да није било скретања уранијума из дозвољеног енергетског програма у програм оружја, припремио се за напад на Иран. Иран је био окружен са око 40 америчких војних база и две вашингтонске флоте уз своје обале.

Али, уплете се Русија и изгради договор који је Вашингтон морао да прихвати, да се иранско обогаћивање уранијума држи на ниском нивоу, довољном за производњу енергије, али на нивоу далеко испод оног потребног за оружје.

Два греха Русије, њена влада је спречила ратове које је Вашингтон желео. Требало је да Русија (и Кина) прихвате лажи Вашингтона, као што су учиниле марионетске државе Европе, Канада, Аустралија и Јапан, земље које су свој суверенитет давно предале Вашингтону.

На жалост Русије, Русија је показала да је достигла довољну моћ и утицај да блокира ратне планове Вашингтона, и тиме је у акцију против себе увела Волфовицеву доктрину. Ја сам цитирао ову доктрину у последњих неколико колумни, али је можете изгуглати и прочитати и сами. Доктрина је основа за спољну политику Вашингтона и за начелни циљ спољне политике Вашингтона декларише спречавање израстања било које земље у силу која би могла да буде препрека хегемонији Вашингтона над целим светом. (Доктрина експлицитно помиње Русију, али такође важи и за Кину.)

Вашингтон је узнемирен јер му је Русија два пута осујетила рат и што је парламент Америчке Марионетске Државе Велике Британије гласао у складу с Русима. Вашингтон је такође забринут због све ближих економских и политичких односа између вашингтонских ЕУ марионетских држава и Русије. Земље ЕУ, посебно Немачка, имају бројне и профитабилне економске везе са Русијом, а цела Европа зависи од руских испорука енергената.

Вашингтон је закључио да је Вашингтон  у опасности да изгуби контролу над Европом. Па док је руска влада спавала на прекидачу и уживала у Олимпијади, Вашингтон потегну свој пуч у Кијеву.

Неоконзервативка Викторија Нуланд, од Обаме именована за помоћника државног секретара, изјавила је на конференцији за новинаре у децембру прошле године да је Вашингтон уложио 5 милијарди долара да пазари петоколонашке украјинске НВО, које се могу искористити за уличне демонстрације да дестабилизују владу и за рибање и куповину украјинских политичара који ће служити као марионете Вашингтона. Нуландова је, наравно, шопинг Вашингтона описала као „унапређење демократије“ у Украјини.

Вашингтонски удар, пуч против демократски изабране владе, довео је на власт екстремне елементе који су прокламовали своју мржњу према Јеврејима и Русима. Ови елементи су уништили руске ратне споменике подигнуте да евоцирају руско ослобађање Украјине од Трећег рајха, донели су закон по коме руски више није службени језик и кренули у физичке нападе на све који говоре руски.

Украјина је увек била простор сталних измена граница. Што неко рече: „Украјина је земља у потрази за границама.“ Када је Украјина била совјетска провинција, совјетски лидери су, из разних разлога, традиционалне руске области припојили Украјинској Социјалистичкој Совјетској Републици. Када се Совјетски Савез распао 1991 године, притисак из Вашингтона на слабу Русију резултирао је одвајањем Украјине од Русије – а са Кримом, делом и топломорском луком Русије још од 1700-их.

Руско становништво бивших руских области које су совјетски лидери будаласто припојили Украјини је алармирано екстремном русофобијом владе коју је Вашингтон успоставио у Кијеву. Бивше руске територије су гласале да се врате матици и да напусте русофобичну америчку марионету, државу и владу у Кијеву.

Руска влада је прихватила захтев Крима, али не и захтеве из других бивших руских области, е да Европи покаже да Русија није била провокативна и није извор кризе. Путин је чак тражио и добио да руска Дума опозове његово овлашћење да војно интервенише у Украјини у циљу заштите сецесионистичких области.

Ова уздржаност више шкоди него што помаже позицији руске владе. Вашингтон је искористио своју пропагандну машинерију да самоодређење Кримљана жигоше као „инвазију и анексију Крима од стране Русије“.

Уздржаност Русије у вези са захтевима да се бивше руске области врате у Русију резултирало је тиме што је Вашингтон подстакао своју марионетску владу у Кијеву на војни напад против сепаратистичких области које је Русија одбила да прихвати. Пропаганда Вашингтона је тада успела да се за рат против сепаратистичких покрајина који је покренуо Вашингтон окриви Русија.

Вашингтон није заинтересован за истину, а Русија не може да добије пропагандни рат са Вашингтоном, који контролише светски језик, што је енглески, језик пропаганде Вашингтона. Западне медије чине идиоти који омогућавају срљање Вашингтона у рат и истребљење живота на Земљи.

Да је руска влада прихватила захтев сепаратистичких области, не би било рата. Украјинска влада је дементна и под контролом Вашингтона, али неће напасти области признате и проглашене од Русије за своју територију.

Показујући уздржаност, Русија је уверила Вашингтон да је Русија слаба, а Вашингтон је повећао притисак. Русија је убедила Европу да може, без неке штете по Русију, да се придружи Вашингтону у санкцијама. Ослањајући се на добру вољу, разумност, истину и доказе, Русија је погрешно прочитала Вашингтон и његове страшљиве европске марионете.

Оно што је Обама мислио када је на својој данашњој (1. август) конференцији за новинаре у Белој кући рекао да Путин треба да користи дипломатију – коју Путин и јесте користио, али без ефекта – јесте да Путин треба да преда Крим марионетској влади Вашингтона у Кијеву, без обзира на противљење Кримљана и руског народа, тако да Вашингтон може Русију да избаци из њене топле луке и спречи јој приступ Средоземном мору, чиме руска поморска база Тартус у Сирији постаје сувишна. Обама од Путина још очекује да у сепаратистичке области Украјине, области које су традиционално биле део Русије, пошаље руске војне снаге и да покори отцепљене територије, за рачун марионетске владе Вашингтона у Кијеву.

То је „дипломатска“ позиција Вашингтона. Само би тотално луд човек Обамину позицију могао да сматра реалном.

Као особа за коју светски медији сматрају да је без предрасуда, да им долази са разумним закључцима и независно од пропаганде Вашингтона, често сам интервјуисан од страних и америчких независних медијских организација. У последње време, руски медији су ми се обратили у неколико наврата. Оно што сам сазнао јесте да су руски медији збуњени непријатељством Вашингтона према Русији.

Како Руси, осим можда владе, не знају за Волфовицеву доктрину, они не могу знати ни то да је главни циљ Вашингтона да се спречи појава било какве друге силе која би могла ограничити улогу Вашингтона као Једине силе, Хегемона Земље.

Уместо да схвате шта је стварна претња, руски медији ме питају да ли руски буџет може да поднесе ако се на санкције из Вашингтона и ЕУ одговори тако што би се Европи пресекло снабдевање енергентима.

Запањи ме сваки пут кад чујем ово питање. Русија може затворити већи део европске индустрије и зими лишити Европљане топлоте, а руски медији ме питају да ли Русија може да си то приушти?

Може ли Русија себи приуштити да је демонизују лажима, да се укопава пропагандним санкцијама које ће повредити Европу и неке америчке корпорације, да пренесу слику да је Русија толико слаба да ће бити беспомоћна спрам западних санкција, и да санкције прихвати без да демонстрира да ће бити неких трошкова и за Европу и САД?

Да ли је Вашингтон чак и Русима испрао мозак?

Ја сам забринут због кризе коју је Вашингтон оркестрирао јер верујем да води у нуклеарни рат. Да ли сте спремни да испарите због лажи Вашингтона о једном малезијском авиону? Уверен сам да Вашингтон стоји иза уништења МХ-17, јер  пропагандни шоу Вашингтона је већ био спреман и одмах је кренуо у перформанс. То, што је Вашингтон одговоран за катастрофу, и јесте разлог што неће да објави своје сателитске фотографије области у тренутку уништења авиона. То, што је Вашингтон одговоран за катастрофу, и јесте разлог што Вашингтон на руске чврсте доказе одговора лажима и пропагандом. Обама и Обамине марионете у Кијеву одбијају да преговарају, а не Русија.

Русија има нуклеарних бојевих глава колико и Вашингтон, а  „АБМ штит“ Вашингтона је фарса. Ако сулуда америчка влада кризу, коју је сам Вашингтон креирао, претвара у рат, сви ћемо умрети, а за шта? Одговор је: за ЛАЖ Вашингтона.

Да ли желите да умре за лаж? Још једну лаж Вашингтона?

Ако не, боље је Вашингтону то ставити до знања.

Русија не може да оконча ову кризу уколико не лупи ногом о земљу. Претходно сам заступао поглед да Русија треба да изнесе случај пред УН. Алтернативно, руска влада треба да Европи постави два питања. Прво, жели ли Европа непрекинут доток енергената из Русије, енергената које Вашингтон, упркос својим лажима, не може да јој замени својим још три године или дуже, ако уопште и може. Друго питање Европи је да ли жели рат са Русијом и да ли Европа мисли да оне идиотске земље што угошћавају ракете Вашингтона неће бити бомбардоване нуклеаркама и збрисане?

Криза у Украјини ће се наставити на штету Русије и целог човечанства све док Русија не покаже глупом и пуном ароганције Западу да криминални и агресивни поступци Запада против Русије имају стварну цену и да је Русија спремна да је наметне.

Пропагандизован свет на Западу нема појма појма о својој судбини према којој га воде његове дементне владе. Русија мора да испраним мозговима на Западу јасно покаже да Русија неће бити марионетска држава Запада и да неће прихвати неоправдану агресију Будале из Беле куће.

Помогло би да се спаси живот на Земљи, ако би и Кина учинила исто.

Што пре, то боље.

Ако свет не заузда дементне криминалце у Вашингтону,  потписао је своју смртну пресуду.

Аутор: Др Пол Крејг Робертс
Извор: If Nuclear War Doesn’t Exterminate Us Ebola Virus Might — Paul Craig Roberts – PaulCraigRoberts.org
Превео: Александар Јовановић