Док се међународна заједница још увек згражава због обарања путничког авиона, тим Пентагонових званичника иде у Украјину да помогне земљи у обнови њене сломљене војске, у мисију за коју законодавци и аналитичари очекују ће резултирати препорукама за већу војну помоћ у борби државе против проруских сепаратиста.

23.07.2014.washingtontimes, за ФБР приредила Биљана Диковић

На овој фотографији од суботе, 5. јула, 2014. су украјински војници испред седишта градске владе у Славјанску, источна Украјина. Пошто су украјинске снаге заузеле кључна упоришта побуњеника на истоку, Доњецк и Луганск би могли бити следећи градови у средишту велике борбе. Три моста на путевима који воде ка Доњецку су у понедељак дигнута у ваздух – вероватно да ометају покрете војске, иако побуњеници тврде да је то дело прокијевских саботера. (АП Фото)

У наредних неколико недеља, група представника Министарства одбране који су специјализовани за стратегију и политику ће отићи у Кијев да процени специфичне програме којима Сједињене Америчке Државе могу помоћи јачању војске, рекао је армијски пуковник Стив Ворен, портпарол Пентагона.

Циљ групе је да ради са Украјинцима на томе да се „обликује и успостави трајни програм за будуће напоре САД у подржавању украјинске војске кроз рад специјализованих стручних тимова и сталних саветника“, рекао је он.

Конгресмен из Калифорније, републиканац Данкан Хантер, понудио је квалификовану подршку за план.

„Јасно је да ми имамо интерес за оно што се дешава у Украјини и да је далеко боље да имамо идеју где можемо максимализовати било какву подршку коју смо спремни да обезбедимо“, рекао је он.

САД се креће ка јачању одбрамбене инфраструктуре Украјине док се руски председник Владимир Путин суочава са све већим притиском да пресече подршку сепаратистима који су преузели контролу над  делом источне Украјине.

Док се међународна заједница фокусира на одговор на обарање малезијског Боинга 777 у украјинском ваздушном простору, оружане снаге земље су наставиле да појачавају војну кампању против побуњеника који су се углавном повукли у два источна града и Русији упућују све очајније молбе за помоћ.

Господин Путин, који је пре обарања авиона показао мало воље да са хиљадама војника прикупљеним на украјинској граници притекне у помоћ побуњеницима, сада је преокупиран тиме да јавно оспори наратив који каже да и Русија сноси извесну кривицу за напад на малезијски авион.

Руски председник је у последњих неколико дана позивао на прекид ватре у Украјини и рекао да ће притиснути побуњенике да сарађују са међународном истрагом инцидента, који је резултирао смрћу 298 људи.

Док су амерички званичници у уторак изјавили да су скоро сигурни да су побуњеници оборили путнички авион са ракетним системом којим их је снабдела Русија, званичници Европске уније су отишли корак даље са додатним санкцијама Русији зато што не делује одлучно у деескалирању украјинског сукоба. Прети се и додатним и још озбиљнијим санкцијама ако Русија убрзо не обузда побуњенике.

Иако наставља да критикује Кијев због контраофанзиве против побуњеника на истоку, Путин ће вероватно „понудити маслинову гранчицу“ да скрене политички и дипломатски притисак с којим се његова земља суочава, рекао је Стив Ганјард, председник Авасцент интернешенела (Avascent International) и бивши заменик помоћника државног секретара за планове, програме и операције у Бироу за политичко-војне послове Стејт департмента.

„Мислим да ће господин Путин тражити начин како да сачува образ и избегне међународну истрагу која ће доказати руску кривицу“, рекао је он. „И ја мислим да ће доћи и понудити шестомесечни прекид ватре и још пуно ствари да смири бес међународне заједнице, а после шест месеци ће се на то вратити.“

Иако је господин Путин све више под притиском да умири међународну заједницу због руске подршке побуњеницима, Министарство одбране намерава да почне да тражи иновативан начин да оснажи војску бивше земље совјетског блока.

Стивен Пифер, аналитичар за националну безбедност Института Брукингс, рекао је да међународни инцидент треба да буде јасан знак Обаминој администрацији да је време да се крене са снабдевањем смртоносним наоружањем.

Господин Пифер, шеф Брукингсове иницијативе за контролу наоружања, који је служио као амерички амбасадор у Украјини од 1998. до 2000., рекао је да Украјинцима требају лако противоклопно оружје и ручни ракетни системи противваздушне одбране да би држали Русе на одстојању.

„Желим да будем сигуран да ће цена коју ће Руси платити у случају војног упада у Украјину бити највећа могућа“, рекао је он.

Сенатор Џон Мекејн, републиканац из Аризоне, рекао је да је дошло време да Сједињене Америчке Државе пруже директну војну подршку Украјини. У сатима после после обарања малезијског авиона, он је критиковао „кукавичку“ Обамину администрацију што „Украјинцима није дала оружје с којим би се бранили“.

Господин Мекејн је за Фокс њуз рекао да смртоносни удар тражи испоруку оружја из Сједињених Америчких Држава у Украјину, тако да њене безбедносне снаге буду прописно опремљене да „поврате своју територију“.

Пентагон је Украјини обезбедио радио уређаје, личне комплете за прву помоћ, простирке за спавање, грејаче за врат, јакне и панцире, али није понудио ништа што су војни званичници те земље тражили а што би се могло сматрати директном војном помоћи.

Током наредних недеља и месеци додатне ставке ће проћи кроз процес набавке: уређаји за ноћно осматрање, термовизијске камере, кациге, роботи за откривање и уклањање експлозивних убојних средстава и додатни радио уређаји, рекла је портпарол Пентагона, Ајлин Лајниц.

Званичници Министарства одбране кажу да је украјински списак достављен САД раније ове године, да је застарио и да су се „услови можда променили“. Поред тога, листа се не заснива на кохерентној одбрамбеној стратегији, рекао је један званичник Пентагона.

„Важно је имати на уму да је један од разлога што сада тамо шаљемо људе да им помогнемо да успоставе дугорочни програм управо то што дугорочан програм немају“, рекао је тај званичник. „Дакле, пре два месеца, када су генерисали своју листу захтева, листа није била резултат добро успостављене одбрамбене стратегије.“

Пол Шварц, аналитичар за националну безбедност специјализован за студије Русије и Евроазије у Центру за стратешке и међународне студије, рекао је да су украјинске одбрамбене способности „знатно опале после Хладног рата“ јер годинама у њих није улагано. Али је рекао и то да су украјинске снаге још увек способне да се супротставе сепаратистима.

„После почетне тромости, украјинска војска се показала довољно способном да оствари продор на побуњеничке територије у источној Украјини“, рекао је он.

Господин Ганјард је рекао да није јасно колико успешна могу бити настојања тима Пентагона. Пре но што САД почну да обнављају разбијену војску Украјине, рекао је он, креатори политике морају да одлуче шта желе и како она треба да изгледа.

„Шта желимо да они буду?“, питао је он. „Да ли ће то бити сила која стоји на сопственим ногама и штити све своје границе? Или ми само желимо да они буду у стању да се бране од Русије? “

Аутор: Меги Ибара
Извор: Pentagon team dispatched to Ukraine amid crisis with Russia – Washington Times
Превео: Александар Јовановић