Како би човек могао да помисли да би „међународна заједница“ могла да буде згрожена пред злочинима Вашингтона над цивилним становништвом у осам различитих земаља, и да би то можда довело до хапшења председника Клинтона, Буша, Обаме и многих других званичника њихових режима. Једини изузетак у томе је Русија. Министарство иностраних послова Руске Федерације објавило је Белу књигу о кршењу људских права и подривању правног поретка у Украјини. За то време наивни Американци мисле да сва недела чине Руси. Бела књига пажљиво и детаљно документује свако нарушавање мира за четири месеца – од децембра 2013. до марта 2014. године.

О томе нећете много сазнати из корумпираних америчких медија а тешко да ће се те приче сазнати и у Европи. Чињенице се у толикој мери слажу да Запада зна да је Бела књига велика срамота за њих. Покољ Украјинаца, који се дешава по налогу Вашингтона а који спроводи марионетска влада у Кијеву довео је до егзодуса више од сто хиљада људи који су у Русији потражили уточиште од тенкова, артиљерије и напада из ваздуха.

14.07.2014. ЦЕОПОМ-Истина, за ФБР приредила Биљана Диковић

ПУТИНОВЕ НАДЕ У ЕВРОПУ

Сваки покушај Русије да доведе ЕУ, Кијев и Вашингтон за преговарачки сто је пропао. Вашингтон није заинтересован за закључавање конфликта. Узнемирени због чињенице да вазали из НАТО зависе од руских енергената и економских односа с њима, Вашингтон вуче потезе преко Кијева, који убија грађане по оним деловима Украјине који су некад били у склопу Русије. Те грађане прогласили су „терористима“ и сада провоцирају Русе да се војно укључе како би их заштитили. Руска интервенција би наишла на осуду и била окарактерисана као „инвазија и анексија“. Вашингтон би искористио ту основу и тукао би њом по западним медијима како би натерао Европу да подржи санкције Вашингтона против Русије. А санкције би ефикасно уништиле све постојеће економске односе између Европе и Русије.

Упркос слугама које имају, попут Меркелове, Вашингтон није успешно провео санкције због пословних интереса са Русијом који постоје који постоје Италији, Немачкој и Француској. Надају се да ће Русију увући у рат и да ће њеном демонизацијом утишати пословне интересе Европљана.

Како би одговорио на америчке смицалице, Путин је затражио од Думе да му повуче дозволу за слање војске у Украјину. За разлику од Буша, Клинтона и Обаме, Путин не користи војску без одобрења виших органа.

Одговор Вашингтона на Путинов потез је још више убијања цивила, уз истовремене демантије да се тако нешто догађа. Вашингтон је одлучан у томе да не призна покољ за који је одговоран иако сви знају да се Кијев не би усудио да нападне Москву без америчке помоћи.

Путин се нада да ће код Европљана превагнути жеља за послом, а не лобисти који одговарају Вашингтону. То је оптимистичан став, али Вашингтон већ подрива отпор Европљана. Користећи измишљене оптужбе, Вашингтон је од највеће француске банке отео девет милијарди долара зато што је пословала са државама са којима се САД не слажу. То је била опомена Европљанима да послују у складу са санкцијама. Чак је и речено да ће казна бити укинута или смањена ако Французи откажу испоруку два носача хеликоптера Русима. Многе такве саботаже против европске привреде су у току. Циљ таквих саботажа је да се Европљани заплаше и да уведу санкције Русији.

ВРЕМЕ ЗА ПОСЛЕДЊУ АЛТЕРНАТИВУ

Запањујућа је ароганција ју томе што Вашингтон мисли да може да говори француским банкама с ким ће да послују. Још више запањује што је Француска прихватила ту повреду њеног суверенитета. Такво прихватање америчке хегемоније показује да Путин можда ипак није у праву и да европски интереси лако могу да потпадну под утицај стратешких америчких интереса.

Још један ризик у Путиновом плану је што, толеришући покољ становништа, постаје саучесник Америке у њеном злочину против човечности. Што убијање дуже траје, то руска влада бива све одговорнија. Штавише, време је на страни Кијева пошто лако може да повећа бројно стање својих снага, а НАТО би могао да снабде те снаге смртоносним оружјем. Руска интервенција, која би изгледала као од шале, сада се чини све скупљом, а и нереалнијом опцијом, будући да Кијев озбиљно јача.

Марионетска влада у Кијеву неће прихватити никакве услове југоисточних регија искључиво због своје изразите антируске реторике. Док Вашингтон не признаје никакву одговорност, колико Путин може да чека Меркелову или Оланда да напусте амерички табор?

Путинова алтернатива је да притекне у помоћ нападнутим Украјинцима. Може да прихвати захтеве одметнутих покрајина да се придруже Руској Федерацији, баш као што је то било са Кримом и да за Петром Порошенком, америчком марионетом, изда налог за хапшење, као и да пошаље војску да се суочи са кијевским снагама.

Тако би се, додуше изван западне сфере, Путин представио као заштитник људских права. Унутар Запада европски вазали би схватили да је последица њиховог усклађивања са Вашингтоном беспотребан рат са Русијом, а можда и Кином, од којег не могу имати никаквог добитка.

Путинов разуман став не дели и Вашингтон, и он ће то морати да схвати пре или касније, будући да САД играју са Русијом све оштрије.

Путин је урадио све што је могао како би избегао конфликт. Сад треба да уради праву ствар, баш као што је урадио у Грузији и на Криму.

Превео: Андреј Цвијановић

Блог П.К.Робертс