Шешељ у Хагу је тако добар драмски материјал да ће га једног дана изводити на позоришним даскама. На једном месту су се стекли елементи личног, политичког и правосудног сукоба.
04.07.2014. ПОЛИТИКА-ЦЕОПОМ-Истина, за ФБР приредила Биљана Диковић

Личног, јер је после дванаест година заточеништва одлука о Шешељевој слободи пала у руке његовог некадашњег беби-фејс сарадника, а сада моћног лидера у чијим је шакама тренутна сва власт о којој је егоцентрични Шешељ могао само да сања.
Политичког, јер се Хашки трибунал са Шешељем обрачунавао као са политичким отеловљењем „агресивног српског национализма” који је, према тужилаштву и творцима овог трибунала, скривио за све ратове на тлу бивше Југославије.
Правосудног, јер се у Шешељевом процесу у ствари судило српском национализму. Има ли веће ироније од тога да овај карикатурални српски националиста укуца последњи ексер у ковчег Хашког трибунала?
Јер, ни на Западу више нема експерта који ће рећи да су у Хагу доказане најважније тачке оптужнице против Шешеља, ког тужилаштво терети да је говорима „подстицао” друге на злочине, али за њега тражи 28 година затвора, као да је ондашњи опозиционар лично командовао трупама које су злочине против човечности вршиле по његовом наређењу. Шешељ је извргао руглу и оптужницу против себе и цео фалични правни експеримент зван Хашки трибунал.

Али врхунац је ипак овај последњи маневар судског већа да на Србију свали читав тај срамни фијаско. Брука је трибунала што Шешеља држи у затвору дуже него неке којима су за злочине изречене казне. Један је, тако, признао да је убио близу сто људи, да би одмах затим договорио, и давно одслужио, свега пет година робије.
Трибунал више нема образа да даље у притвору држи сада можда и на смрт болесног човека, па би да га се отараси. И шта је смислио? Да тамничење Шешеља утрапи Србији, да од Србије за њега направи политички затвор. И то под политичким ограничењима каква није ни покушао да наметне Рамушу Харадинају, НАТО љубимцу који је ишетао из Хага јер су они који су се пријавили да сведоче против њега претходно напрасно изгубили животе под никад до краја расветљеним околностима.
И какав је само презир Хаг тиме испољио према Србији. Ниједна западна држава која држи до себе ионако не би допустила да се иједном њеном грађанину суди под условима под којим је суђено у Хагу. А сада би хтели да Србија на себе преузме њихов крах и да изиграва џелата и тамничара човеку коме за 12 година нису дали поштено суђење. Да Србија преузме на себе последице што за 12 година нису успели да докажу оптужницу овом „говорнику мржње”.
Категорије:АКТУЕЛНО, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, Новости, ПОЛИТИКА, СВЕТ, СРБИЈА, СТАВ, Хашки трибунал, MAIL - RSS FEED













Овај текст, иако не изгледа, ипак је ништа друго до одбрана издајничке власти која је дотичну даму поставила у „Политику“. Џаба кречиш Радојко, још мања је нада, да су ови, нешто, па још усто и паметно, договорили, и сада то као успешно проводе. Овај текст у суштини само разобличава технике и технологије спиновања маса и промене српског духа, који кад је истински, надохнађује сваки мањак материјални, и мањак оружија и мањак хране и мањак комфора, како то Шешељ својим делом посведочи. Као и све друго што је и ефикасно, стратегија је једноставна:
1. Ширење неверица у ичије добре намере и идеале (сада моћног лидера у чијим је шакама тренутна сва власт о којој је егоцентрични Шешељ могао само да сања). Шешељ, који најдоследније и не питајући за цену, по цену живота, брани српске интересе се имплиците оптужује да то све ради због власти. Како ће бре да влада ако умре, а све иде ка томе. Ова „подлост“, да умре па да влада, никако неби смела да се прода наивним бирачима поручује нам списатењка пуна врлина, неби било у реду, али никако неби било. Али зашто се дотична дама уопће секира када наши бирачи ионако немају разумевања за оне који би да умиру за идеале, они рађе бирају оне који имају идеал лепог и конфорног живота остварен без рада и поготово без знања. Како би иначе мастер био председник , а Неша Слина министар….
2. Ниподоштавање жртве, знања и дела сваког страдалника за српску ствар (Има ли веће ироније од тога да овај карикатурални српски националиста укуца последњи ексер у ковчег Хашког трибунала?) Човек је рекао даће, отишао тамо и сада, накох готово дванаест година, укуцава ексер у тај ковчег за Хаг, а за њу је то иронија. Зна ли дотична колико снаге воље и знања, људске истрајности и идеализма, треба да би се дошло до тог ексера. Она се, као некад Крлежа, када је видео српску војску у Загребу (како је могуће да смо изгубили од ових одрпанаца) сада интимно згража над победом Шешеља, како је могуће да овај овакав, побеђује Хаг онакав.
Шта рећи, од кога је добо је. Дотична је била перјаница Коштуници али јој то ни најмање није засметало да то сада буде тзв. Напредњацима, а и жути су је пречесто позивали у своје емисије нпр. Утисак недеље. Дама за сва времена штоно би се рекло.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Nije loš tekst osim one kvalifikacije „karikaturalni srpski nacionalista“ jer se na neki način degradira izuzetan čovek izuzetnih intelektualnih sposobnosti,poslije mnogo godina bila je čast biti Srbin slušajući njegove briljantne opaske na račun karikaturalno opasnog tribunala.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Koga Gospođa Smajlović (koje je udato prezime?) brani, tome koža ide na šiljak.
Njene izveštaje iz hada a posle uređivaačka politika u Politici, dovele su do toga posle 30 godina prestanem da čitam te novine..Zato njen komentar smatram vrlo licemernim, ako se zna kako je izveštavala iz pakla gde su Srbe držali u tamničene, i gde su svi bili nevini ako nisu bili Srbi..
Свиђа ми сеСвиђа ми се
I sta sada misle,da daljnjim zadrzavanjem nevinog covjeka mogu postici nesto? Mogu samo jos da povecaju mrznju prema njima a i oni koji se jos nisu dovoljno uvjerili u njihovu „pravdu“ imaju odlicnu priliku da progledaju. Da,pisace se pozorisni komadi tipa Nusicevih komedija. Seselj je u pravu kada je rekao da ide pravo u legendu a oni neka misle gde ce. Istorija ce suditi,ali i Bog. Oni su sebi umislili kako su mali bogovi pa mogu kako hoce….U stvari su za veliko zaljenje i oplakivanje,samo ja znam ko ih sigurno nece zaliti
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Цитирам први пасус (Lapsus memoriae) испод Ваше фотографије:
„Личног, јер је после дванаест година заточеништва одлука о Шешељевој слободи пала у руке његовог некадашњег беби-фејс сарадника, а сада моћног лидера у чијим је шакама тренутна сва власт о којој је егоцентрични Шешељ могао само да сања.“
Шта је урадио „бе(ј)би-фејс? (морам исправити Ваш израз по Вуку, (… пиши као што говориш…)).
Једино што је и у његовој надлежности! Ако г. Шешељ пристане…!
Дали сте Ви прочитали, и након тог потпуно разумели поруку“бе(ј)би-фејс“-а?
Мени се чини да Вам је перцепција мало померена…
Како Ви кажете, „егоцентрични Шешељ“ је могао само да сања о моћи тог лидера…
Јесте ли икада помислили да је тај Лидер можда направио договор са г. Шешељем? Како је могуће да два милиона чланова Радикалне Странке одједампут промене заставу? Политика је чудо, „similar“ животу…
Идите Ви чувајте унуке ако их имате, маните се ламентирања о политичким односима…
Онај Ваш први пасус који сам цитирао, звучи прилично петоколаншки, иако на први поглед не изгледа тако…
Искрено се надам да ћете смоћи снаге да прочитате овај коментар; нек’ остане на Редакцији да Вас о томе информишу.
Свиђа ми сеСвиђа ми се