Хтео бих да укратко прокоментаришем то што се дешава у околини Славјанска. Јуче је непријатељ потпуно окружио Николајевку. Гађао је ис свих врста наоружања: тешкох наоружања, хаубица, минобацача, тенкова, оклопних транспортера… Велика су разарања. Број жртава је немогуће утврдити јер у граду ништа не ради. Наше јединице које су у Николајевци настављају борбу у окружењу. Немамо везу са њима. Николајевка је потпуно отсечена од Славјанска. Сада се са југа ка граду креће велика колона оклопних возила. истовремено непријатељ наставља артиљериски напад на град Семјоновку. У принсципу ради се о непрекидном геноциду – да бо сломио отпор самоодбране непријатељ делује свим оружаним средствима по цивилима. Природно, припадници самоодбране, гледајући разарања и страдање цивила почињу да губе вољу за борбу.

Желим да вам кажем да у Славјанску нема ни јеног Чеченца, ни једног најамника, ни једног човека који се овде не налази добровољно. Ако је раније у јединицама самоодбране било 90% локалних бораца, сада је тај број порастао на 95%. У целом гарнизону можда има неколико десетина људи пристиглих из Русије. Већину припадника чине становници Донбаса, људи који су узели оружје у руке да би бранили своје куће, своје породице, своју домовину, да би бранили свој језик, своју културу, да би бранили Русију. Зато што се од Русије никада нису одвајали. Они сматрају себе Русима, они желе да живе у Русији, то је њихово право (…)
Сада када су то право они покушали да остваре, Русија не жели да им помогне да се придруже свом народу, својој великој руској породици…

Тешко је схватити да за скоро три месеца откад смо дошли да помогнемо локалном сановништву да заштити своја права… да нам за три месеца није стигла никаква реална помоћ. Ја не кажем да Русија не помаже. Огромна река хуманитарне помоћи долази (хуманитарним) каналима, али то што је нама неопходно, не долази.

Схватите, ако нам дају два тенка, четири тенка, десет тенкова, пет шест пушака, чак и ако нам једанпут долети један авион, то не игра никакву улогу. За време примирја украјинска армија је извршила потпуну мобилизацију. Више од 6000 тешког наоружања сада је усмерено на Семјоновку, на Славјанск и Краматорск. Двадесет система „Град“, „Ураган“, „Смерч“, тешких минобацача је ту лоцирано.
Толико испаљених непријатељских пројектила нисам видео ни у Чеченији. То јест, сва та артиљерија непрекидно дејствује. (…)

Ако Русија не издејствује хитан прекид ватре и закључење примирја, или не наступи са својом оружаним снагама, ако се не заложи за нас, за руски народ који овде живи, за део руског народа – бићемо уништени. Бићемо уништени за недељу дана, максимум за две. И прво ће бити уништен Славјанск. Са свим његовим бројним становништвом. Овде је остало још нешто више од 30 000 људи – цивила.
Не предлажем да (Русија) узме на себе одговорност за њихову смрт и за смрт јединица самоодбране које се боре у окружењу.
Ми смо спремни да се боримо, ми смо спремни да погинемо, али не да погинемо бесмислено и да у рушевинама града оставимо људе који су нам поверени.

Неки кажу да ја паничим… Мени свакога дана гину војници. Војнице су препуне. Веома је тешко видети дете без ноге која је разнета пројектилом…

Ми ћемо се борити… Али нама је веома потребна помоћ.

(слободан) Превод – СРБски ФБРепортер

——————————————-

 НА ИСТУ ТЕМУ…

Москва НовоРуским сузама не верује- Или Путинова последња партија шаха !?

By Editor on 17. јун 2014. • ( 7 коментара )

 

28 Votes

Можда из комфора хладног Кремаљског дворца, северо-исток Европе изгледа као једна велика шаховска табла, на којој „западно-источни“ (црно-бели) веле-мајстори вуку добро промишљене и споре потезе- Али из подрумских склоништа Славјанска и Краматорска то сигурно није случај. Из перспективе опкољених, израњављених и престрашених руских цивила, пре свега жена и деце, та шаховска табла изгледа као крваво поље смрти, на коме они представљају унапред жртвоване пионе…