Велико веће довитљивих људи

Пише: Коста Чавошки 27.6.2014.
Печат, ФБ Никад граница са Косовом и Метохијом

Излагање на јавној расправи у Уставном суду Републике Србије одржаној 24. јуна 2014. године

У предлогу за заказивање јавне расправе у Уставном суду о уставности „Првог споразума о нормализацији односа“ (познатијег као Бриселски споразум) који је потписао судија Милан Станић, овлашћеним предлагачима се, поред осталог, замера што нису доставили текст акта који се оспорава. Он није достављен зато што Влада Републике Србије не само да га није на ваљан начин објавила него га је и крила од најшире јавности, тако да се ни до дана данашњег није појавио у некој службеној публикацији. До самог изворног текста на енглеском језику дошли смо увидом у један приштински веб-сајт, да би он тек потом био објављен и на неколиким београдским веб-сајтовима. А када Влада, која би морала бити народна, од властитог народа крије споразум који је закључила са Хашимом Тачијем, председником владе самозване државе косметских Арбанаса, онда за то мора да постоје веома озбиљни разлози.

КОБНЕ ПОСЛЕДИЦЕ

Кључни разлог је његова неуставност, која је произвела за Републику Србију и њене држављане на Косову и Метохији драматичне, па и кобне последице. Тим споразумом Влада Србије је пристала на затирање и последњих институција Републике Србије на Косову и Метохији, натерала наше несрећне и издане сународнике да постану држављани нама непријатељске државе и далекосежно нарушила територијални интегритет Србије тако што ју је свела на остатак изван негдашње Аутономне Покрајине Косово и Метохија, која не само у територијалном него и у културно-историјском смислу представља стожер српске духовности и државности.

Да би се све то прикрило и наиван и неупућен народ мало-помало привикао на кобну истину да је Србија остала, надамо се не засвагда, без Косова и Метохије, требало је предузети добро промишљене мере да се унапред осујети могућност да Уставни суд овај Бриселски споразум прогласи неуставним. На то су посебно упућивале грдне неприлике са којима се Влада Србије суочила када је оспорена уставност четирију њених уредаба о посебном начину обраде података садржаних у матичним књигама и катастру и признавању високошколских исправа са територије Аутономне Покрајине Косово и Метохија и контроли преласка административне линије према Аутономној Покрајини Косово и Метохија, којима су у форми уредбе потврђени споразуми које је са представником самозване косметске државе у Бриселу закључио Борислав Стефановић. Уставни суд није имао куд него да их све прогласи неуставним, пошто се материја садржана у њима није могла уредити уредбом, него само посебним уставним законом.

Но, и пре доношења ових одлука Уставног суда одмах по оспоравању поменутих уредби, постало је савршено јасно да форма уредбе не може да прикрије неуставност ових потоњих споразума у Бриселу, које ће нова Влада на челу са Ивицом Дачићем и Александром Вучићем закључити са Хашимом Тачијем. Да би се предупредиле грдне неприлике због неуставности нових бриселских споразума, а да би се Уставном суду пружио какав-такав уверљив изговор да се прогласи ненадлежним у уставном спору који се са сигурношћу могао очекивати, сазвано је велико веће довитљивих људи, вичних правним софистеријама, међу којима се вероватно нашао и неко ко је већ знао чему су судије Уставног суда склоне и на који начин расуђују.

На самом крају слободни смо да вас, госпође и господо судије, упозоримо шта би значило и до чега би довела ваша одлука, зависно од вашег одговора на ова три питања.

1. Ви најпре можете одлучити да је Бриселски споразум политички а не правни акт да бисте избегли своју надлежност за оцењивање његове уставности. Ако то учините, онда морате, ако уопште расуђујете као правници, такође рећи да су сви појединачни правни акти донети на основу тог политичког акта ништавни правни акти.

А то би значило да би се морало извршити свеобухватни и потпуни повраћај у пређашње стање, тако што би се у општинама на Косову и Метохији изнова успоставиле власти изабране по Уставу и законима Републике Србије, свим судијама на Косову и Метохији вратио статус судија Републике Србије, свим негдашњим полицајцима на Косову и Метохији вратио статус полицајаца републичког Министарства унутрашњих послова, свим општинским, судским и другим службеницима и радницима у јавним предузећима вратио пређашњи статус по законима Републике Србије и што би сви држављани са Косова и Метохије који то желе добили нове личне карте и пасоше, возачке и саобраћајне дозволе и друге исправе по законима Републике Србије. Да ли ви, госпође и господо судије, имате петљу да то кажете и учините?

Иначе, доношење појединачних управних аката на основу политичког акта јесте тешко кривично дело злоупотребе службене дужности због којег се кривично одговара и робија.

2. Уколико закључите да је Бриселски споразум правни акт, онда ћете одмах утврдити да је општи правни акт, чија је оцена уставности у вашој надлежности.

3. Коначно, ако се упустите у утврђивање да је Бриселски споразум и међународни уговор, што су ваши састављачи предлога за заказивање јавне расправе прилично неопрезно (да не употребим неки јачи израз) учинили једним претходним питањем, онда ћете тешко избећи закључак да је Бриселски споразум са становишта нашег унутрашњег права симуловани правни посао.

А симуловани правни послови су не само забрањени него се за њих у тежим случајевима и кривично одговара, ако не сада, онда после пада са власти.

+

Како се пак у вашем предлогу за заказивање јавне расправе уопште не помињу бројни и уверљиви разлози на основу којих тврдимо да је Бриселски споразум противуставан и противзаконит, што лако могу утврдити и чистачице на Правном факултету, ни ми те разлоге нећемо изнова наводити.

А свеколика јавност, чији представници прате и ову расправу, очекују од судија Уставног суда да не наседају на немаштовите правне ујдурме и софистерије, него да пресуде сходно властитој части и савести.

Проф. др Коста ЧАВОШКИ