Када сам јутрос чуо да је Путин затражио од Савета Федерације да укине решење о употреби руских оружаних снага на територији Украјине, искрено говорећи, био сам збуњен. Заиста нисам очекивао такав потез.

25.06.2014. vineyardsaker, за ФБР приредила Биљана Диковић

Приметио сам јуче да су такозване „консултације“ (насупрот „преговорима“) између руског амбасадора у Украјини Михаил Зурабова, високог представника за ОЕБС Таљавини, другог председника Украјине Кучме, лидера покрета Украјински избор Медведчука и премијера Доњецке Народне Републике Бородаја, лидера покрета Југоисток Царјова и представника Луганске Народне Републике резултирали тиме да су се лидери Новоросије сложили са привременим прекидом ватре, али нисам очекивао да ће се ситуација променити тако брзо. Да се подсетимо шта се дешавало пре само неколико дана.

Како смо стигли довде?

Ево како сам закључивао 20. јуна у извештају о ситуацији под називом „Славјанск опкољен“ ():

„Опет имамо ситуацију у којој су Порошенко или, боље рећи, Порошенкови луткари у Вашингтону, апсолутно одлучни да постигну бар један од следећих циљева:

1) Да прошире Бандерастан све до руске границе
2) Да натерају Русију да отворено војно интервенише у Донбасу

Ово је победничка стратегија јер Кијев има средства да оствари најмање један од ових циљева а Путин нема трећу опцију. Пожељно решење за Кремљ – да се Новоросија успешно одупре агресији Укија – не изгледа оствариво, барем не ако Кремљ не предузме драстичне мере да се промени динамика на терену.“

У ствари, ја сам предвиђао да ће Путин бити приморан да пошаље руску војску не само да би се избегао прави геноцид становништва Новоросије, већ зато што би чак и „симболична катастрофа“ као пад Славјанска, града симбола отпора, била политичка катастрофа за Путина.

Током наредна два дана (21-23. јун) осећај да је интервенција неизбежна само је јачао. И то сам написао у приватној е-пошти свом контакту у Украјини:

„Много времена проводим скенирајући руску RuNet (званичне и друштвене медије) да бих добио неку представу о томе шта се дешава. Могу категорички рећи да осећам да се нешто мења: мислим да, иако Путин не даје никакве гласне изјаве о томе, потпуна фарса – Порошенково „примирје“ и „мировни план“ је стварно попиздела Кремљ и околокремаљску елиту, која се сада, са „чекај и види и надај се најбољем“, пребацила на „океј, ош курац, ево ти га“ мод. Као прво, имам осећај да је донета одлука да се не дозволи геноцид у Новоросији. Мислим да само остаје да се одлучи како, али ће помоћ преко границе (у роби и новцу) „пробити кров“. Такође сам чуо да број добровољаца нагло расте. Кључна ствар је што имам осећај да су Укији шљонули и да имају великих проблема са снабдевањем. Дакле, „само“ постоји питање довољно брзог пребацивања ресурса, да би се одржо „танки“ отпор Новоросијана док укијевска страна не почне да се распада. А Порошенко, који је пре имао неки улични кредибилитет као „онај ко нема крви на рукама“, сада га сви презиру. И Гаспрому је прекипело. Све ово значи да не бих био изненађен кад бих видео све више врло љубазних Руса у Луганску и Доњецку.“

Наравно, мислио сам на (једва) тајну врсте интервенције, а не отворено војну, али разлика између њих је заиста академска. Осим тога, једна често доводи до друге. Мој локални контакт, узгред, сложио се и потврдио да се нешто дефинитивно мења на боље (извините, не могу да идем у детаље).

Дакле, в и д љ и в а секвенца током протекле седмице била је следећа:

1. Прво, Кијев је „понудио“ „мировни план“ који је био ултиматум
2. Затим је хунта покренула општи напад Укија на Новоросију
3. У том тренутку ситуација је постала заиста критична и Славјанск је био окружен
4. Расположење руске јавности: екстремни бес и фрустрација
5. Тада је постало јасно да су снаге отпора нанеле огромне губитке Укијима, нарочито у Луганској области и на брду Карачун
6. Путин је наредио покрет трупа ка граници и војне вежбе које су укључивале падобранце
7. Започеле су консултације између ад-хок групе и власти Новоросије
8. Новоросијске власти су прихватиле привремени прекид ватре
9. Путин је затражио да му Савет Федерације повуче овлашћење да може користити војску да заштити становништво руског говорног подручја у Украјини

Том видљивом следу догађаја желим да додам две веома важне тачке:

Прво, што се тиче тачке 5 (губици Укија): не само да сам добио доста недефинисаних извештаја да су украјински губици били заиста огромни, већ постоје потврђени извештаји о читавим укијевским пограничним јединицама које су побегле да у Русији потраже уточиште, као и извештаји о 400 припадника украјинских падобранских јединица који су колективно дали оставку. Што се тиче Славјанска, на велико чуђење Стрелкова који је очекивао коначан напад, Укији су се повукли. Чудно, зар не?

Друго, ту је врло занимљива личност руске опозиције под именом Сергеј Миронов, који је председник Савета Федерације и председник странке Праведна Русија (коју бих описао као једину праву опозициону странку у Думи и за чију бих оријентацију рекао „лево од Путинових социјалдемократа“). Тако се дешава да је Миронов има устакнуту улогу у решавању Кримског питања, за шта му се Ујка Сем „захвалио“ стављајући га на црну листу руских политичара. Рецимо тек толико да је на украјинском питању Миронов урадио веома добар посао и да је много добио на политичкој тежини. Е, пре два дана је тај Миронов био толико огорчен због ситуације у Новоросији да је у једној емисии руске ТВ изјавио да Русија треба да размотри признавање Доњецке и Луганске Народне Републике, што би, како је рекао, омогућило да им Русија шаље толико новца, оружја или чак војних снага колико је потребно, а без потребе да се консултује са било којом трећом страном. Имајте на уму ову идеју, веома је важна за остатак анализе.

Истина, у исто време, Олег Царев – де факто политички лидер Новоросије – поставио је седам предуслова (укључујући потпуно повлачење, па чак и накнаду штете!) за било какве преговоре с Кијевом, без икаквих шанси, ма и појединачно, да буду прихваћени од укијевске хунте, баш као што је и Порошенков ултиматум назван „мировни план“ имао нула шансе да буде прихваћен у Новоросији. Дакле, тотални политички ћорсокак.

Повезујући све те тачке ја бих рекао да је било много веома тамних облака на источном хоризонту и да олуја била неминовна. Наравно, било је ових прилично бизарних „консултација“, али сумњам да је ико могао да предвиди да ће оне резултирати тиме да новоросијска страна пристане на прекид ватре. А ипак то је управо оно што је Александар Бородај, премијер Доњецке Народне Републике, објавио.

Alexander Borodai

Е сад, био Бородај високи официр ФСБ-а или не, сасвим је јасно да он није могао да донесе такву одлуку без консултација са Стрелковим и другим војним командантима и са својим контактима у Москви (или где год били). Очигледно је да се сада примењује стратегија разрађена на највишим нивоима Русије. Хајде да покушамо да видимо каквог је смисла.

Могућа тумачења

Прво, желим да се позабавим нечим очигледним или, боље рећи, очигледно погрешним. Може се сумирати са не баш превише софистицираним слоганом „Путин забија нож у леђа Новоросији“ или, алтернативно, „Нови светски поредак је поткупио Путина“. Претпостављам да се овде треба позабавити и са „америчка нуклеарна уцена Русије је натерала Путина да се преда“. Као прво, улица Смоленскаја није Foggy Bottom (улица у Вашингтону, овде као метонимија за Стејт департмент – прим. прев.) или какво андерграунд сестринство где се одлуке доносе и мењају за мање од 24 сата и где фришки ћеф одређује дневни ред. Путин није провео последњих 14 година ослобађајући Русију од контроле Англо-циониста истовремено се директно супротстављајући кључним спољнополитичким циљева САД само да би био „купљен“ и извршио политичко самоубиство. Што се тиче нуклеарног рата, с тим сам се већ и недавно бавио, немам намеру да све то понављам. Стога ћу своје анализе ограничити на кредибилне опције:

1. Русија је закључила да Украјинци једноставно немају средстава да преузму и етнички / политички очисте Новоросију и да је тајна помоћ довољна да се обезбеди будући опстанак Новоросије.
2. ЕУ и Русија су успешно одвукли/купили Порошенка далеко од америчког надзора и сада покушавају да преузму контролу над ситуацијом
3. Русија покушава да понуди најсимболичније уступке припремајући се за неизбежан слом преговора и накнадну руску интервенцију.
4. Русија купује време, тек толико да економија Укија колабира, што ће довести до социјалне експлозије и обарања хунте.
5. Русија нуди симболичну концесију која више или мање гарантује да Европљани неће морати да уруше своју привреду у даљим санкцијама што их захтевају Сједињене Америчке Државе.

Која је најбоља од тих опција? По мом мишљењу, најверодостојнија је она који их све обједињује: мислим да су све праве.

Прво, хајде да разјаснимо једну ствар: најновији руски потез је чисто симболичан као што је била и иницијална одлука Савета Руске Федерације да Путину „одобри“ коришћење руске војске у Украјини у случају потребе. Путин је врховни командант и он може да нареди било какву хоће употребу војске и то нико неће оспорити, понајмање у руској Думи. Осим тога, тајне акције су, по дефиницији, тајне – не траже ничије одобрење, чак ни формално. Друго, само један напад Укија на руске карауле (чак и грешком и чак неуспео) довољно је правног разлога да се позове „самоодбрану“, а ја вас подсећам да се неколико таквих напада догодило прошле недеље. Треће, пошто је Порошенко отворено рекао да ће Крим заувек остати украјински и пошто је Јарош чак обећао да ће започети герилски рат на Криму, Русија се увек може позвати на „превентивне мере“. Коначно, и то је од кључног значаја, Путин може да уради тачно оно за шта се Миронов залаже: призна новоросијске републике (за то му не треба подршка Думе), а затим покрене какве и колике год хоће снаге. Па чак и формално, најновији руски потез је 100% симболичан.

Друго, да схватимо шта се управо догодило, морамо да ствар погледамо не само са руске, новоросијске или укијевске тачке гледишта, већ и са становишта Ујка Сама. Као подсетник, да видимо шта су циљеви САД у Украјини: (без неког редоследа):

1. Прекинути везе између Русије и Украјине
2. Поставити русофобични марионетски режим НАТО-а на власт у Кијеву
3. Шутнути Русе с Крима
4. Претворити Крим у непотопив носач САД / НАТО авиона
5. Креирање Другог хладног рата у Европи
6. Даље девастирати економију ЕУ
7. Осигурати статус ЕУ као „протектората / колоније“
8. Кастрирати једном за свагда спољну политику ЕУ
9. Политички изоловати Русију
10. Одржавање светске доминације америчког долара
11. Оправдати огромне војне / безбедносне буџете

Оствареност ових циљева, обојено и по следећим категоријама:

Остварени – црно
Још увек могући или сувише рано за њих – плави
Компромитовани – розе
Пропали – црвени

Тренутна „табела“: 1 „остварени“; 5 „могућих“; 2 „компромитована“; 3 „пропала“.

Ово је већ сад врло осредњи резултат за силу која себе сматра суперсилом, на страну неопходном нацијом или светским хегемоном. Али оно што хоћу да кажем је ово: посматрано у контексту ових стратешких циљева Англо-циониста, да ли је најновији руски потез добра или лоша ствар? Ја бих рекао да у најмању руку додатно угрожава остваривање неколико америчких циљева који су већ угрожени (1,5,8) и потенцијално компликује остваривање других (6,7,8). Уопште није лош резултат, ако мене питате, поготово за чисто симболичан потез!

Није готово и неће задуго

Морам одмах све да упозорим да је ово далеко од готовог. Као прво, никада не треба потцењивати снагу Англоционистичке империје, која је , само да дамо један пример, управо одвалила 9 милијарди долара казне Француској због одбијања да откаже уговор за Мистрал (добро, званичан разлог је што не поштује америчке санкције Сомалији, Ирану и Куби). Друго, САД имају дугу и уважену традицију саботирања мировних планова (мислим на Босну, на пример). Треће, примирје је много лакше договорити него га одржати. И, коначно, ту је сада буквално десетине хиљада избезумљених неонацистичких лопурда што слободно вршљају Украјином и нема буквално никога ко би могао да им овлада, некмоли да их разоружа: неко би могао да веома разумно аргументује да је Коломојски власнији од Порошенка. Јадно, језиво, истинито.

Морам се сложити са неколико руских аналитичара који су недавно упозорили да смо ми у дуготрајном сукобу и да би била крајња неодговорност претпоставити да је сада све готово и све је добро. Као прво, бандерастански део Украјине ће гарантовано да експлодира пре краја године (Русија ће штитити Новоросију од ове експлозије директном помоћи и економским везама). Коначно, информативни рат ће се сада само распирити чак и ако чисто војни аспекти „можда“ постану мање централни.

У личном и практичном смислу то за мене значи, да, чак и ако прекид ватре постане мање или више трајан (а то је далеко чак и од вероватног, бар у овом тренутку), ја ћу наставити да одржавам, најбоље што могу, овај блог у „кризном“ моду са 24/7 освртом на оно што се дешава у Украјини. Чак бих се усудио да тврдим, да ће, ако, и то велико „ако“, се прекид ватре одржи, заиста компликована фаза почети са невероватно сложеним преговорима са више актера, не само о будућности Новоросије, већ чак и о будућности остатка Украјине. Најзад, прекид ватре на истоку не значи да је Бандерастан одједном постао одржива творевина или да су се људи у Одеси или Мариупољу изненада сложили да живе под неонацистичким режимом. Све ово примирје м о ж д а указује на то да је ово м о ж д а крај тек прве фазе украјинске кризе и да ће Новоросија м о ж д а издржати покушај хунте да је сломи (замолићу да обратите пажњу на троструку условну клаузулу!).

Још једна ствар: иако сам понудио могућа тумачења, ова ситуација је, по дефиницији, далеко од свршене. Молим вас да будете крајње скептични према било каквој „анализи“ пуној категоричких изјава, јер је просто неоспорно, да, иако можемо спекулисати о томе какве разлоге Путин има за своје одлуке, ми их уистину уопште не знамо. Како је Рамсфелд једном рекао: „Као што знамо, постоје познате ствари, постоје ствари које знамо да знамо.Такође знамо да постоје познате непознанице; то јест знамо да постоје неке ствари које не знамо. Али тамо су и непознате непознанице, оне које не знамо да не знамо.“

Једноставно има превише „непознатих непознаница“ у тренутној ситуацији да би се давале икакве категоричке – камоли коначне – пресуде.

ПС: Горње сам написао за два сата и у једном потезу, непосредно пре но што ћу отрчати на посао. Молим вас, опростите на лошем стилу и грешкама у куцању.

Извор:http://vineyardsaker.blogspot.com/2014/06/ukraine-sitrep-june-24th-1710-utczulu.html
Превео: Александар Јовановић

——

Да ли је ваш производ чист или је генетски модификован? Покажите купцу ознаком

Представник акције “Без ГМО” Еколошког покрета Новог Сада за Западну Србију, Мирослав Драмићанин
Е-пошта: miroslav.miro.dramicanin@gmail.com
Телефон: 062 854 13 28