Поводом 24. јуна „Дана сећања на Јадовно 1941.“ организовано је ходочашће местима у региону Госпића где су од априла до августа 1941. године вршене масовне ликвидације цивила Срба и Јевреја од стране Усташа НДХ. У ходочашћу је учествовало око 150 чланова породица и поштовалаца јадовничких жртава. Ходочашће је организовало Удружење „Јадовно 1941.“ (www.jadovno.com, e-mail: udruzenje@jadovno.com), са својим огранцима у Београду и Бања Луци. Већину ходочасника чинили су млади.

23.06.2014. ЈАДОВНО, за ФБР приредила Биљана Диковић

Сутра у Бањалуци и Београду​ парастос Јадовничким Новомученицима

У уторак 24. јуна 2014. у 11 часова, у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци биће служен парастос Јадовничким Новомученицима.
У Београду ће парастос бити служен истога дана у Цркви св. Саве у 12 часова

Поводом обиљежавања 73 године од злочина Независне Државе Хрватске, на подручју Лике, Велебита и острва Пага љета 1941 године, у бањалучком Храму Христа Спаситеља и београдској цркви св. Саве, биће служен парастос Јадовничким Новомученицима.
У само 132 дана постојања логорског комплекса Госпић-Јадовно-Паг, на том подручју је побијено више од 38.000 Срба са цијелог подручја које је обухватала злочиначка НДХ.
Парастос Јадовничким Новомученицима, биће служен у Бањалуци пету годину за редом други дан након ходочасничког путовања на Велебит,  Јадовно и Теслин Смиљан.
У Храму Христа Спаситеља гдје ће бити служен парастос, јуна 2012. године је освештан Часни крст који су потомци и поштоваоци Јадовничких жртава два дана касније узнијели Мученичком стазом Јадовничком и поболи на самом мјесту логора Јадовно на Велебиту.
Позивамо све потомке и поштоваоце жртава, све вјерне да принесу молитве и воштанице за покој душа Јадовничких Новомученика.

***

Логор смрти „Јадовно“ основан је у првој половини маја 1941. године на планини Велебит, 22 km северозападно од Госпића, на чистини званој Чачић – Долац, на 1.200 m надморске висине, дубоко у шуми, под ведрим небом. У оквиру програма ходочасници су посетили споменик жртвама и више јама у околини, у које су Усташе НДХ бацале живе, или монструозно убијене цивиле – Србе и Јевреје, укључујући жене и децу. Код Шаранове јаме одржан је црквени помен жртвама, упаљене су свеће и положено је цвеће.

Јадовно је једно од стратишта у систему за масовне ликвидације Срба и Јевреја који је претходио отварању логора смрти Јасеновац. Центар тог система био је у Госпићу који је имао улогу сабирног центра, док су саме ликвидације невиних људи вршене непосредно код  јама у карсном Велебиту, као и у четири губилишта на острву Пагу, од којих су два била за одрасле Србе, једно за Јевреје и једно за жене и децу. Према објављеним истраживањима, међу којима се, по документацији, систематичности и свеобухватности, издваја двотомна књига др Ђуре Затезала, у периоду од 11. априла до 21. августа 1941. године у овом НДХ систему организованих масовних ликвидација, на најокурутнији начин је убијено 40.123 мушкараца, жена и деце. Жртве, које су потицале из свих делова тадашње НДХ, њихови посмртни остаци, никада нису ексхумирани из јама, нити достојанствено сахрањени.

У оквиру програма ходочашћа у Плашком је промовисана књига „Јадовничка голгота 1941.“, аутора проте Драгана Шућура, из Бања Луке. Др Душан Басташић, председник Удружења „Јадовно 1941.“ одржао је предавање о резултатима досадашњих истраживања страдања Срба и Јевреја у систему логора смрти Јадовно – Госпић – Паг. Он је посебно нагласио неопходност шире подршке одговорних фактора како би се утврдила пуна истина о страдању Срба у овом делу Независне државе Хрватске, како би се обележила сва места страдања, а посмртни остаци ексхумирали и достојанствено сахранили, што је цивилизацијски стандард и морална одговорност.

У црквеном храму у Плашком, ходочасници су присуствовали литургији коју је служио парох Горан Славинић, уз саслужење пароха суседних парохија. После литургије, у црквеној порти плашћански домаћини приредили су заједнички ручак.

Ходочасници су посетили родну кућу Николе Тесле, храм и гробље у Смиљану. Поред самог храма је масовна необележена гробница жртава усташког терора, међу којима је било и 117 цивила са презименом Тесла.  На том месту је постојао споменик са основним чињеницама о жртвама. Споменик је срушен, а на његово место постављена плоча без икаквог знака шта се испод ње налази.

Током тродневног ходочашћа, у свакој прилици је истицана потреба чувања истине и памћења невиних жртава, како се сличне страхоте никада и нигде не би поновиле. Указивано је и на потребу обнове хиљада порушених споменика жртвама фашистичке НДХ.

***

Код Шаранове јаме на Велебиту служен је парастос јадовничким жртвама поводом Дана сјећања на Јадовно 1941. године, а недалеко одатле на мјесту логора и данас налази гробница из које нису ексхумирани посмртни остаци 1.300 Срба и 200 Јевреја.

Парастос су служили свештеници Горњо-карловачке и Бањалучке епархије, којем су, осим потомака и поштовалаца жртвама, присуствовали и представници власти Републике Српске.

Предсједник Удружења „Јадовно 1941“ из Бањалуке Душан Басташић рекао је да се након парастоса око 150 потомака и поштовалаца жртава упутило јадовничком мученичком стазом, дугом око седам километара, до мјеста некадашњег логора Јадовно, гдје је служен помен жртвама. На том мјесту је 2012. године постављен часни крст освештан у храму Христа Спаситеља у Бањалуци.

„Ту се и данас налази гробница са посмртним остацима 1.300 Срба и 200 Јевреја побијених крајем августа 1941. године. Они до данас нису ексхумирани“, рекао је Басташић и додао да је у протеклих пет година покренуто више иницијатива да би то било урађено.

Током дана организована је и посјета Меморијалном центру „Никола Тесла“ у Смиљану, гдје је мјесни свештеник предочио краћи историјат о цркви у којој је служио Теслин отац и у којој је крштен чувени српски научник.  Уз цркву се налази  девастирано православно гробље, а данас у Смиљану нема ниједне српске породице. Басташић истиче да се уз цркву налази и костурница, у којој су посмртни остаци 530 побијених Срба 1941. године, која је у протеклом рату девастирана. Он је додао да је костурница сада покривена мермерним плочама на којима нема ниједног слова о томе шта тај објекат представља.

Дан сјећања на Јадовно 1941. године, када су усташе на најсвирепији начин убиле више од 40.000, углавном Срба и Јевреја, обиљежава се пету годину заредом.

Поводом тога синоћ је у Плашком одржана промоција књиге „Јадовничка голгота свештенослужитеља Српске православне цркве 1941. године“, аутора јереја Драгана Шућура. Промоцији је присуствовало више од 120 посјетилаца, међу којима су били млади људи из Бањалуке и Београда. Обиљежавање се наставља вечерас у Плашком гдје ће бити одржано предавање „Моје Јадовно“, а завршава сутра светом архијерејском литургијом у храму Ваведења Пресвете Богородице.

Басташић је истакао да потомци и поштоваоци жртава овом приликом нису били у прилици да обиђу све дијелове комплекса логора Госпић-Јадовно-Паг јер је за то потребно више дана.

„Нисмо имали времена да одемо у Метајну, насеље на острву Пагу, гдје је био први логор за жене и дјецу, ни на мјесто логора Слана, Максимовића штале нити жељезничку станицу јер би за то требало седам дана, а тешко би да би за то хрватске власти имале разумијевања“, каже Басташић.

***

Дан сећања у Јадовну: Помен на 32 губилишта

На Велебиту обележен дан сећања на страшне злочине у Јадовну. Положили венце – из Србије, РС, Словеније, Хрватске…

Комеморативним скупом и парастосом, код Шаранове јаме, на Велебиту, јуче је обележен „Дан сећања на Јадовно 1941“. Потомци страдалих, али и око стотинак грађана из Србије, Републике Српске, Хрватске и Словеније, положили су венце на место где су свирепо, у првих дана рата 1941. убијени Срби, Јевреји и Роми.

Овогодишњи скуп организовало је Удружење потомака и поштовалаца жртава комплекса логора смрти НДХ Госпић-Јадовно-Паг 1941. На веома неприступачном месту, десет километара од Шаранове јаме, положен је часни крст, и одата је још једна почаст невиним жртвама.

Ту се присутнима обратио Душан Басташић, председник удружења Јадовно 1941., који је подсетио како је на свиреп начин, за 132 дана 1941. у логорима смрти Госпић-Јадовно-Паг зверски убијено 40.123 људи.

Овај злочин не сме да се заборави. Овде су без икакве кривице, у крашким јамама убијани људи, само зато што су Срби – прича Басташић. – Заробљеници су у логору на врху планине изгладњивани, да би после тога, измучени, бацани у околне јаме.

Истина о страдању невиних жртава у комплексу логора Јадовно-Госпић-Паг, дуго је била под велом тајне. Прва студија је објављена тек 2007. године. Историчар др Ђуро Затезало евидентирао је 40.132 жртве, које су зверски убијене за само 132 дана постојања логора.

Међу присутнима, био је и Божидар Ђокић Браца (73), лекар из Рогатице. У густој шуми, он није могао да сакрије емоције. Са тугом у гласу прича како је његов отац Лазар 7. августа 1941. одведен из куће, у непознатом правцу.

– Тада сам имао само шест месеци. Цео живот сам желео да сазнам где је нестао мој отац. После вишегодишње потраге, пре два месеца, добио сам информацију да је убијен у Јадовну. Евидентиран је као 9.740. жртва – видно узбуђен прича Ђокић, који је на место страдања дошао са сином.

ГОСПИЋКИ ЛОГОР

Подсећамо, комплекс концентрационих логора Госпић-Јадовно-Паг, формиран је већ током априла 1941. Центар је био у Госпићу, у „Герихту“, затвору из аустроугарских времена. Било је још неколико сабирних логора. Комплекс су чиниле и безбројне крашке јаме Личког поља и Велебитског масива. Везане жицом, жртве су пред јаме довођене у дворедима, са ужетом или ланцем провученим дуж колоне. Убице би прву двојицу у колони ударили чекићем или маљем у главу и гурнули према бездану, а онда би ови као тег, уз стравичан лом, крике и звекет ланаца, повукли остатак колоне у дубину. На овом подручју налазе се 32 до сада регистроване крашке јаме у које су усташе бацале убијене Србе и Јевреје.