БИЋЕ ВЕОМА ТЕШКО ИЗБЕЋИ СВЕТСКИ РАТ (2)

Амерички рачун чини се без грешке: за пола године провели су blitzkreig, окупирали Украјину и потчинили ЕУ у антируској хистерији

СЕРГЕЈ ГЛАЗЈЕВ

Извор: Нови Стандард
23.6.2014.

ЗАВАДИ ПА ВЛАДАЈ

Исцрпљивање потенцијала раста доминантног технолошког поретка изазвало је глобалну кризу и депресију, које су захватиле водеће светске земље у последњих неколико година. Излаз из тога биће на таласу раста новог технолошког поретка у основи кога лежи комплекс нано и био технологије.
И, иако основна сфера примене ових технологија није везана са производњом војне технике, трка у наоружању и повећање војне потрошње уобичајеним начином постаје водећи пут државног стимулисања настанка новог технолошког поретка.

Ради се о томе да либерална идеологија, која доминира у владајућим круговима САД и њихових НАТО савезника, не оставља држави друге поводе за ширење интервенција у економији, осим за потребе одбране. Зато, суочени са потребом коришћења јавне потрошње за стимулисање раста новог технолошког поретка, водећи пословни кругови прибегавају ескалацији војно-политичких напетости као основном методу повећања владине набавке напредних технологија. Управо у таквом ракурсу би требало разматрати разлоге због којих Вашингтон подстиче рат у Украјини, који није циљ него средство за реализацију глобалног задатка очувања доминантног утицаја САД на свет.

Упоредо са структурном кризом светске економије, узрокованом сменом доминантних технолошких поредака, данас долази до прелаза на нови столетни циклус акумулације капитала, који појачава ризике распламсавања новог светског рата. Претходни прелаз од колонијаних империја европских земаља према глобалним корпорацијама као водећим облицима организације светске економије настао је као резултат разбуктавања три светска рата, чији је исход био праћен радикалним променама светског политичког система.

Резултат Првог светског рата била је пропаст монархијског устројства, које је обуздавало ширење националног капитала.

Као резултат Другог уништене су колонијалне империје које су ограничавале међународно кретање капитала. Крахом СССР, што је био резултат Трећег хладног светског рата, слободно кретање капитала захватило је цео свет, а транснационалне корпорације добиле су на располагање целу светску економију.

Али тиме се историја не завршава. Развоју човечанства потребне су нове форме организације глобалних економија, које би дозволиле обезбеђење одрживог развоја и одбијање планетарних претњи, укључујући еколошке и космичке. У условима либералне глобализације, устројене према интересима транснационалних углавном англо-америчких корпорација, такви изазови постојању човечанства остају без одговора.

Објективно настајућа потреба обуздавања светске олигархије и регулисања кретања светског капитала постигнута је у источноазијском моделу организације савремене економије. Успоном Кине, Индије и Вијетнама после Јапана и Кореје, најпромишљенији мислиоци почели су да говоре о преласку са англо-америчког на азијски столетни циклус акумулације капитала.

Из горе описаних глобалних промена јасно је да се борба за светску превласт одвија између САД и Кине, у којој САД, да би сачувале своју доминацију, играју сценарио који им је познат – распламсавање светског рата у Европи, покушавајући још једном да на рачун Старог света утврде свој положај у свету. За то користе стари енглески геополитички принцип „завади па владај”, оживљавајући подсвесну русофобију политичких елита европских земаља и ослањајући се на њихов традиционални drang nach osten. Притом, следећи премисе Бизмарка и савете Бжежинског, као главну линију раскола они користе Украјину, рачунајући, са једне стране, на слабљење и агресивну реакцију Русије, а са друге, на консолидацију европских земаља у њиховој традиционалној жељи да колонизују украјинску земљу.

Рачун америчких геополитичара чини се тачним а поступци без грешке. За пола године провели су blitzkreig, de facto окупирали Украјину и потчинили ЕУ у антируској хистерији. Притом су већ надокнадили, за рачун присвајања дела украјинских актива, пола милијарде долара, протраћених на организацију државног удара и довођења на власт своје марионетске владе са легитимизацијом свог агента као председника Украјине.

Русија је успела да спаси од окупације америчко-нацистичког режима само Крим, а Донбас, којим тече крв, постао је хронична зона оружаног сукоба између Украјине и Русије. Ове последње, како се чини америчким луткарима, намамили су у политичку замку. Употреба руске војске за ослобађање Донбаса гарантује увлачење ЕУ и НАТО у рат против Русије. Одустајање од употребе силе за принуду нацистичке хунте на мир доводи до стварања растућег вртлога хаоса у центру Европе, која се већ интернационализује и постаје огњиште за дестабилизацију Русије.

Распламсавање регионалног а можда и светског рата према условима који погодују САД чини се неизбежним. Њима се чини да је Русија осуђена на тешки пораз због губитка Украјине, који се, као прво, већ догодио, и као друг,о консолидације свих развијених земаља света, укључујући и НАТО савезнике Јапан и Кореју. Према замислима америчких геополитичара, пораз Русије требало би да доведе до њеног повратка под америчку контролу, као што је то било у време Јељцина, а слабљење Европе до њеног економског потчињавања преко стварања трансатлантске зоне слободне трговине према америчким условима. Управо тиме се Вашингтон нада да ће утврдити свој положај и очувати светску власт у конкуренцији са Кином у успону.

У тој челичној и циничној логици ипак постоји погрешна калкулација. Делујући на основама архетипова европске геополитике, старим два века, Американци су оживели лешеве еврофашизма и створили у Кијеву политичког Франкенштајна, који је почео да прождире своје родитеље. Прва планирана жртва били су Јанукович и његове присталице, који су гајили украјинске нацисте као спаринг-партнере. Следећа жртва били су избори за Европски парламент, који су били губитнички за све европске политике које су подржале државни удар. Кијевски Франкенштајн приближава се веома брзо својој мами Ештон и, могуће, ускоро ће доћи и до свог тате – Обаме. Потребно је само помоћи му да нађе пут.

Да би се зауставио рат, потребно је спречити деловање сила које га покрећу. У овој фази рат се примарно одвија у економским, информационим и политичким сферама. Уз сву своју моћ, економска превласт САД заснована је на финансијској пирамиди дужничких обавеза, које су одавно изашле из граница одрживости. За њено рушење је довољно главним кредиторима САД побацати на тржиште нагомилане америчке доларе и државне обвезнице.

Разуме се, крах финансијског система САД вуче за собом озбиљне губитке за све носиоце америчке валуте и вредносних папира. Али, као прво, ти губици ће за Русију, Европу и Кину бити мањи од штете следећег светског рата, кога ће америчка геополитика пустити са ланца. Друго, што се раније изађе из финансијске пирамиде америчких обвезница, то ће и штете бити мање. Треће, слом доларске финансијске пирамиде пружиће најзад могућност за реформу светског финасијског система на темељима праведности и међусобне користи.

Доминација САД у информационој сфери кључни је фактор зомбификације Европљана, чиме се покорава америчком утицају политичко вођство европских земаља. Али, као што је говорио Александар Невски, није Бог у сили, него у правди. Бујици лажи и фалсификата, који се преносе масовним медијима контролисаним из САД, потребно је супротставити објективни информативни ток кроз друштвене мреже, регионалну и националну телевизију. Подразумева се да је за то потребан напор.

Али у креативном приступу, правда ће прокрчити себи пут све док претња новог светског рата плаши сваког човека и на крају подстиче трагање за његовим узроцима. Колективна подсвест европских народа, посебно народа Украјине, брзо ће се сетити ужаса прошлог рата како се буде успостављао низ удружења савремених фашиста и њихових колаборациониста. Франкенштајн који је узгојен америчком геополитиком ни по чему не изгледа боље од наци-јуришника; објективни пренос информација о украјинским нацистима брзо ће изазвати осећај одвратности и страха код обичних људи у Европи.

На послетку, доминација САД у светској политици темељи се више на навици њихових савезника да се покоравају вашингтонском комитету него на реалној зависности европске и јапанске политике од америчког присуства. Тек што се почне рушити финансијска пирамида долара, Американци неће имати чим да плате одржавање својих војних база и глобалних медија. Немачка и Јапан моћи ће да се ослободе осећаја угњетених на окупираним територијима.

Наравно, не треба приказивати САД као колоса на стакленим ногама. У рукама америчке геополитике је оружје масовног уништења, способно да уништи цело човечанство. Тако да, кад даме из Беле куће хвале украјинске нацисте за „суздржану” примену силе, свет осећа ужас због неодговорне глупости и разметања домаћина Беле куће, који су кадри да униште пола човечанства за лични имиџ. Такве намере САД су већ демонстрирале у време председника Ајзенхауера и Трумана, који су хтели да баце атомске бомбе на Кореју; затим Кенедија, који је скоро отпочео нуклерани рат са СССР, и Регана, који је претио звезданим ратовима.

Тренутна ситуација, међутим, разликује се од епохе Хладног рата тиме што америчка администрација не сматра Русију равноправним супарником, него се труди да нас врати у стање Јељциновог пораза. Амерички саветници како садашњег тако и прошлог украјинског вођства неуморно су уверавали потоње у своју потпуну супериорност над Русијом, коју су представљали као амерички доминијум. Опијени распадом СССР, амерички геополитичари сматрају Русију својом побуњеном колонијом, коју треба умирити једном заувек као саставни део своје империје. Они темеље своју анализу на крхкости Русије у условима глобалне изолације, која очито прецењује свој утицај. То прецењивање могућности импонује америчким геополитичарима, с једне стране, рађа у њима осећај некажњивости и стајања изнад закона, што отвара ризик од глобалне катастрофе. Али, са друге стране, то је извор њихове слабости при суочавању са стварним отпором, за који су они морално-политички неспремни.

Тако им одлучне акције вођства Русије за сузбијање америчко-грузијске агресије у Јужној Осетији а такође и спасавање становништва Крима од геноцида украјинских нациста, које подржавају САД, нису оставиле шансе за победу. Суочивши се с одлучним отпором Асада, САД и европски савезници нису могли да окупирају Сирију. Они су победили само тамо где жртва није могла да пружи стварни отпор због или деморализације и издаје владајуће елите, као у Ираку или Југославији, или због тоталне супериорности снага агресора, као што је био случај у Либији.

Инстинкт националног самоодржања, својствен Владимиру Владимировичу Путину, поставља чврсту границу било каквом страном уплитању у провођење руске политике. Покушаји да га заплаше санкцијама, међународном изолацијом или подршком опозицији неће бити успешни. Исто као што и саме западне санкције и изолација неће успети због глобалног значаја Русије и различитих смерова њене спољне политике. Нажалост, лауреат Нобелове награде за мир Обама то не разуме. Он се поводи за реакционарним силама, које рачунају на лаку неоколонизацију Русије и које су наивно уверене у вечну превласт Америке.

На темељу чињенице да је оружани сукоб у Украјини пролог за следећи светски рат, кога ће САД покренути против Русије да би задржале светску превласт, за његово заустављање и обезбеђивање победе потребно је поставити тачан систем координата и тачно утврдити деловања свих судионика.

Поље ратних операција има следећу конфигурацију:

– САД су земља агресор, која провоцира светски рат сациљем одржања превласти у свету;

– Провокација светског рата води се против Русије, коју САД покушавају да представе као агресора у сврху консолидације западног света ради подршке америчким интересима;

– Амерички геополитичари кладе се на раст русофобног украјинског нацизма са истовременим наставком немачке и енглеске традиције слабљења Русије;

– Украјина је практично окупирана од САД државним ударом који су организовали и успостављања нацистичке диктатуре под њиховом контролом;

– Европске земље приморане су да учествују у рату против Русије, који је у насупрот њихових националних интереса.

Из овог произлази да је потребно да Отпор Донбаса сматрамо покретом за заштиту не само локалног становништва од нацистичке хунте него и за заштиту Русије од америчке агресије а тако и целог света – од четвртог светског рата. Борци народног отпора Донбаса заштитници су руског света, који су се затекли не својом вољом на првим линијама новог светског рата.

Град са симболичним називом Славјанск већ је постао симбол те херојске одбране. Као Брестска тврђава, тај мали град супротставља се много бројнијим силама еврофашиста по цену живота својих грађана. Они гину не само за Донбас него и за све људе руског света и целог човечанства, спасавајући нас од новог светског рата. Притом, они поштеђују животе украјинских војника, пуштају на слободу заточенике које је хунта послала на смакнуће.

Упркос свом јунаштву бораца народне војске Донбаса, они сами зауставити светски рат – не могу. Војна интервенција Русије могла би да промени ситуацију и заустави агресију нацистичке хунте. Али то ће истовремено бити увлачење НАТО у конфликт, што повлачи његову интернационализацију, што је још један корак према распиривању светског рата.

Да би га зауставили, потребно је да створимо широку међународну коалицију земаља које су способне да усклађеним деловањем спрече америчку агресију. Та деловања морају бити усмерена на поткопавање америчке војно-политичке моћи, засноване на штампању долара као светске валуте. Пре свега, требало би да одбију коришћење долара у међусобној трговини и доларских деноминисаних обвезница за смештај девизних резерви. Долар инструменте требало би вредновати као високоризичне, а њиховој употреби приступати са максималном резервом.

Заједно са мерама за поткопавање могућности САД да финансира раст војне потрошње, потребни су политички напори за формирање широке антивојне коалиције са циљем осуде америчке агресије и раскринкавања њених организатора у Вашингтону и Биселу. Нарочит значај има политичка активација европског бизниса, коме распиривање новог рата у Европи не доноси ништа добро.

На крају, важан задатак је ослобађење Украјине од нацистичког режима, кога су успоставиле САД. Стварање Новорусије на територији ослобођеној од америчко-нацистичке окупације само је део тог задатка. Он се може сматрати испуњеним само после ослобађења Кијева сопственим снагама украјинског народа, које је потребно пробудити из нацистичке ноћне море и подржати у борби за повратак родном окриљу руског света. За то је потребно много рада да се разјасне истинити циљеви проамеричке нацистичке хунте, која користи грађане Украјине и мозгове им испира фашистичком пропагандом да би послужили као жртве богу светског рата.

____________

Сергеј Глазјев (Сергей Глазьев) је економиста, академик Руске академије наука и Националне академије наука Украјине. Економски је саветник и један од најближих сарадника председника Руске федерације Владимира Путина. Овај текст под оригиналним насловом Што ће Америци Мајдан? (Зачем Америке Майдан) објављен је 10. јуна 2014 у магазину Аргументы Недели (argumenti.ru). Као један од најцеловитијих и најдубљих приказа украјинске кризе до сада, редакција Новог Стандарда га најусрдније препоручује читаоцима под ознаком „обавезно прочитати“.

(Крај)