Међународни консултант и експерт у области корпоративне стратегије, односима са јавношћу, управљању променама и лобирању, 33-годишњи др Милан Димитријевић оснивач је и власник приватне консултантске фирме, која се бави управљањем пројектима, ИЦТ, односима са јавношћу, међународним инвестицијама и изборним кампањама…
„Голгота кроз коју грађани Србије данас пролазе, много је тежа од оне када је српска војска са народом прелазила преко Албаније и Проклетија.“

22.06.2014. Ј.Олуић-ВЕСТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Милан Димитријевић, фото: А. Чукић

Димитријевић је објавио четири књиге, од којих су три уско специјализоване, а прва књига је била баш о односима са јавношћу. Његов првенац на енглеском језику је књига „Ефекат капљице“, која се бави управљањем променама, али нажалост још није објављена и на српском језику. Није искључено да би до краја године могла да се нађе и на српском тржишту.

Четири мускетара

* Како ће се Србија ишчупати из канџи „контролисане анархије“?
– Неопходно је ангажовање целе нације како бисмо успешно покренули промене. Право питање је колики ће бити наш допринос у спасавању нације и државе. Размислите о томе, али размислите брзо, јер нам је време давно истекло и само од вас сада зависи шта ће бити, а ово важи и за наше људе у расејању. Одговори су у мојој новој књизи „Четири мускетара“, која се бесплатно може преузети у електронској форми.

* Изгледа да је „Ефекат капљице“ књига која је била пресудна за ваше „уписивање“ међу успешне светске лобисте и међународне консултанте?
– Сигурно јесте допринела мом угледу у свету, што ми свакако ласка, поготово ако се има у виду да сам се у академском свету, свету науке појавио тек 2009. године, када сам докторирао. Искрено ми је поласкало, када су на последњем самиту у Турској на тему политичких комуникација, између 350 научника, домаћини изабрали мене да будем главни говорник-предавач на њиховом наредном скупу.

* Радо сте виђени и у српским политичким круговима?
– Реалност каже другачије, макар што се политичара тиче. Они нерадо прихватају сугестије! Експерт сам за стратегијски менаџмент, међународне односе и односе са јавношћу и лобирање, али и патриота, па ми је то дало за право да се понудим још Тадићевој влади, али сам одбијен. Идеја ми је била да Србија оснује један „инкубатор“ младих лобиста који би се касније раштркали по свету и радили свој посао у интересу Србије. Међутим, тадашњи министар Божидар Ђелић није нашао за сходно чак ни да се види са мном.

* Да ли се сменом власти нешто променило, јер сте учествовали у председничкој изборној кампањи СНС-а 2012. године?
– Са напредњацима сам започео сарадњу пре избора 2012. године. Због тога сам оставио два врло важна пројекта у Великој Британији и Турској и остао у Србији како бих им помогао да скину Тадића с власти! У то време сам направио три пројекта за Град Београд, захваљујући којима би Србија добро зарађивала! Сви садашњи пројекти, који су представљени као спасоносно решење, заправо износе новац из наше државе, а моји је требало да уносе новац у Србију и то легалним путем! Међутим, напредњацима то није било занимљиво.

* Значи са СНС сте се растали због повређене сујете?
– Није реч о сујети, сматрам да је Србији потребан унос капитала, а не изношење, а своје ставове браним аргументима, што се Вучићу није допало. Као компромис су ми понудили неке страначке функције, обећали државничке позиције, али то ме не интересује. Рекао сам им: „Србији требају интелектуалци, експерти и школовани лобисти и само ме то интересује, јер само тако можемо да помогнемо Србији“. На то није било реакције.

* Какав сте имали сукоб са премијером Александром Вучићем?
– Сукобили смо се јер сам као и већина веровао да напредњаци имају идеологију и стратешке принципе, али сам се преварио. Они су само још једна у низу државничких и политичких елита Србије лажног сјаја! Немају стратегију и идеје и као такви не могу да помогну Србији. Када су победили на председничким изборима са Николићем, разочарано сам помислио да је то почетак краја. Николић је случајно постао председник Србије. Вучића сам упозорио да ће када буде требало озбиљно да раде за државу, бити у проблему јер немају искуство и знање, а ни стручњаке!

* Како, ако се Вучићева влада хвали нестраначким експертима?
– То су глупости, па и Тадићева влада је имала више експерата него Вучићева, а и били су квалитетнији кадар. Навешћу само један пример, српску икону савремене политике, Вука Јеремића, изузетно цењеног у свету, али шта вреди, када га није поштовала његова странка.

* Свој рад схватате као неку врсту креирања, али како то може да помогне Србији?
– Постоје људи градитељи и креатори. Креотори су из моје бранше. Ми ни из чега можемо да направимо нешто, а Србији требају и градитељи. Вучићеви експерти Кори Удовички и Душан Вујовић су само извршиоци у служби ММФ-а. Доведени су да у Србији примене оно што је неодрживо у пракси. Зато ову Владу доживљавам по оној народној мудрости „држи воду док мајстори не оду“. Голгота кроз коју грађани Србије данас пролазе, много је тежа од оне када је српска војска са народом прелазила преко Албаније и Проклетија.

* То говорите као Србин или као стратешки консултант?
– Као стратешки консултант Србин, јер су данас српски политичари – владари, неспособни да народу обезбеде излаз из кризе, али су врло способни извршиоци страних центара моћи. Једини начин да се Србија спасе јесте увођење ванредних мера и то у решавању 10 проблема: сиромаштво, незапосленост, наталитет, образовање, економија и привреда, политика, европске међународне интеграције, криминал и корупција, медији и култура.

* Које је ваше решење за Србију?
– Факат је да су косовски Албанци имали одличне лобисте, тако су и добили Космет! Дакле, Косово и Метохија су овог тренутка изгубљени и нема полемике око тога. Зато је време да се окренемо спасавању остатка Србије и сачекамо погодан историјски тренутак, а у међувремену да ишколујемо кадар лобиста…

* Како бисте решили социјалне и економске проблеме Србије?
– Анализа и проналажење узрока проблема, увођење ванредног стања по свим државним, економским и социјалним питањима, одређивање приоритета, ангажовање најквалитетнијих људских ресурса и задуживање истих за решавање проблема из своје ескпертизе, креирање стратегије националног спаса која ће садржати јасне смернице у домену државних питања, питања приватног и непрофитног сектора, као и социјалних питања. Много је начина да се Србији помогне, али је ово последњи моменат и ми сада губимо драгоцено време.

Традиција изнад свега

* Милан Димитријевић је рођен у Новом Саду 1981. године, где је живео са родитељима до своје девете године. Тада су родитељи одлучили да се преселе у Аустралију. Воли да прича о Сиднеју, у коме је живео неколико година, а открива да тај милионски град доживљавао као најлепши део детињства. Енглески није знао, али га је проговорио већ после три месеца.
* После неколико година аустралијског живота родитељи су одлучили, вучени носталгијом, да се врате у Србију. Тако Милан наставља школовање у Новом Саду, а после средње полицијске школе уписује факултет у Београду, где је и магистрирао и докторирао из области стратегијског менаџмента и односа са јавношћу на Алфа универзитету.
* Професор је на Факултету за инжењерски менаџмент у Београду, на департману за менаџмент, предаје два предмета: стратегијски менаџмент и односе са јавношћу. Како сам воли да каже, он је пре свега син, супруг и отац и то је оно што га додатно разликује од његове генерације која и не хаје баш много за поштовање породичне традиције. Неко време се усавршавао у Великој Британији и САД и тамо научио све оно што покушава данас да примени у Србији.