АМЕРИКАНЦИ СУ ЗАПАЛИЛИ УКРАЈИНУ ДА БИ ВАТРОМ ЊЕНОГ ПОЖАРА ДО ТЕМЕЉА СПАЛИЛИ ЧИТАВ РУСКИ СВЕТ

• Сила наоружана савременом техником већ више од два месеца јуриша на град у којем седи група бранилаца-јунака. Опкољених и без помоћи споља? А откуд народној одбрани оружје? Откуд им муниција за два месеца борбе? У Брестској тврђави брзо су потрошени меци, за неколико дана. А у Славјанску за два месеца нису потрошени
• У Славјанску се не налази народна одбрана, него чаробњаци. Или је, можда, разлог мало прозаичнији? Неко у град довози муницију. Ко би то могао да буде, не знам
• А не довозе само метке и муницију за минобацаче. Код опкољених бранилаца Славјанска појавили су се мобилни противракетни системи (ПРК). И украјински хеликоптери почели су да падају. Укупно је било 19 борбених машина, на данашњи дан остало их је свега 10. Јесу ли их праћакама пообарали? Нису. Из ПРК
• Откуд ПРК у Славјанску? Откуд у Луганску, откуд у Горловки? Зашто су „ловци“ престали да лете изнад Доњецка? Плаше ли се праћки и митраљеза? Не. Плаше се ПРК којих има много, веома много
• Рат нама није потребан, а јесте Американцима. Одуговлачење конфликта нас само учвршћује. Али, у Донбасу гину људи. И ту се руководство Русије налази пред избором: лоша одлука или веома лоша одлука. Да, погинуће стотине, али могу погинути и стотине хиљада, па и милиони
• Ако мислите да ћете и тај рат гледати на телевизији, онда много грешите! У најбољем случају слушаћете га преко радија садећи кромпир по њивама, а у најгорем – гледаћете га својим очима седећи у рову

20.06.2014. ФАКТИ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Пише: Николај СТАРИКОВ

          Да би се оценила ситуација на Југоистоку Украјине емоције треба оставити по страни. То је тешко – емоције стежу, кад гледаш гранатирање Славјанска и Луганска, кад читаш о жртвама  Мариупоља и Доњецка.

         Али, ако хоћемо да разумемо развој ситуације, потребно је да мирно све одмеримо и изведемо одговарајуће закључке.

         Да пробамо.

         Основна теза која у последње време почиње да испуњава руски интернет условно се дели на два дела, иако су то, заправо, два дела исте целине.

         Та „двострука“ теза звучи овако:

         Њен први део: Русија не помаже Југоистоку, а пошто је тако, онда је Путин „предао“ Југоисток.

         Други део: Русија треба да пошаље трупе у Украјину, а пошто не шаље – онда је Путин „предао“ Југоисток.

         У таквим размишљањима емоције заиста гуше, здраворазумског и државничког мишљења уопште нема. Размотримо ове тезе, остављајући емоције по страни.

 1. Русија не помаже Југоистоку. Путин је „предао“ Југоисток.

         Тако чудан закључак изводи се на основу тога што украјинска армија и ужурбано формирани казнени батаљони Националне гарде нападају на Новоросију која је изјавила да не жели да живи под влашћу оних који су извели државни преврат у Кијеву.

         Они бомбардују, гранатирају из топова и минобацача разна насељена места, али не могу да их заузму већ више од… А колико дуго припадници органа силе који се потчињавају Кијеву не могу да заузму Славјанск?

         Стварно, колико? Ево, запамтите, 16. април 2014. године било је објављено: припадници народне одбране запленили су неколико борбених возила и довезли их у град.

         А ово није сам почетак храброг отпора тог града. Од тог момента већ је прошло два месеца. Грубо речено – сила наоружана савременом техником већ више од два месеца јуриша на насељено место у којем седи група бранилаца-јунака. Опкољених и без помоћи споља? А откуд народној одбрани оружје?

         Откуд им муниција за два месеца борбе? У Брестској тврђави брзо су потрошени меци, за неколико дана. У Славјанску за два месеца нису потрошени. Право чудо.

         У Славјанску се не налази народна одбрана, него чаробњаци. Или је, можда, разлог мало прозаичнији?

         Неко у град довози муницију. А ко би то могао да буде, не знам.

         А не довозе само метке и муницију за минобацаче. Код опкољених бранилаца Славјанска појавили су се мобилни противракетни системи (ПРК). И украјински хеликоптери почели су да падају.

         Укупно је било 19 борбених машина, на данашњи дан остало их је свега 10. Јесу ли их праћакама пообарали? Нису. Из ПРК.

         Откуд ПРК у Славјанску? Откуд они у Луганску, откуд у Горловки? Зашто су „ловци“ престали да лете изнад Доњецка? Плаше ли се праћки и митраљеза? Не. Плаше се ПРК којих има много, веома много.

         Можда ће нам неко дошапнути са којег украјинског складишта су узели те мобилне противракетне системе? Стварно је занимљиво.

         Треба изучавати искуство народне одбране Новоросије: како и откуда набављати потребно наоружање, посебно ракетно, ако ти нико не помаже. Уопште нико и никако. А ти баш све нађеш сам. Створиш од ваздуха.

         Можда је народна одбрана у борби запленила пар возила са ПРК? Мада, шта ће украјинским припадницима силе да их довлачи у зону борбених дејстава, јер лете само украјинске летелице, а одбрана нема ништа у ваздуху?

         Али они који говоре да Русија не помаже Југоистоку – боље виде. Тако ћемо и записати. Не помаже ничим, уопште ничим. То што су украјински авиони почели да падају веома често – то је заслуга искључиво ДНР и ЛНР – односно народне одбране Новоросије.

         Иначе, интересантно је како им успева да за неколико дана науче рударе и друге цивиле који су дошли у народну одбрану да тако прецизно пуцају из ПРК? Пред нама је откриће у ратној вештини – професионална обука за неколико дана. Од њих треба учити – мир постаје све тежи и опаснији.

         Ево, стручњак каже да се такво гађање може научити за два-три сата. Нећемо полемисати са стручњацима. Само, научићете да пуцате, а да погађате? Ако имате свега 6 ПРК, да ли ће те поверити новајлији-рудару да пуца?

         Идемо даље. Нико не помаже Новорусији. Уопште нико. И само ради спасавања избеглица народна одбрана узима под контролу стотину километара државне границе између Русије и Украјине. Да би маме и деца мирно и комфорно прелазили у Ростовску област.

         Нека је тако. Слажемо се. Путин предао Југоисток, стварно предао. Али откуд су се у ЛНР одједном појавила три тенка која већ учествују у борбама? Јесу ли их нашли на путу? Отели у борби? Скинули са постамента? Са постамента сигурно нису – реч је о тенковима Т-64, а не Т-34.

         А ето, наши амерички „партнери“ мисле другачије:

         „САД сматрају да је Русија пребацила сепаратистима у Источној Украјини тешко наоружање и технику укључујући и руске тенкове и артиљеријске системе“ – ако је саопштила секретар за штампу Стејт департмента, Мари Харф.

         По њеним речима, САД располажу информацијом да је Русија прво на југозападу Русије концентрисала тенкове које више не користе руске трупе, а неки од тих тенкова недавно су се отуда покренули. Та три тенка јуче су са стране Русије пресекла границу Украјине, изјавила је Храф, позивајући се на владу Украјине“.

         Али они који осуђују Кремљ и у срџби стежу песнице, наравно, боље виде. Јер, апсолутно је очигледно да се америчка пропаганда напросто заузима за Путина који ништа не чини за Новоросију, настојећи да му припише непостојеће поступке.

         Још један аргумент оних који „раскринкавају“ руску власт, прекоревајући је због пасивности садржеинтервјуи и видео-обраћања команданта народне одбране Игора Стрелкова који руководи борбом Славјанска (најмање њоме). Његови говори увек су исти.

         Ничега нема, никога нема, све је лоше. Не знам чиме да се бранимо. И тако месец и по-два. Сутра с последњим метком у борбу. И пролазе недеље и месеци, а меци стално последњи и последњи. И казнена експедиција никако не може да уђе у град.

         А зашто ви верујете Стрелкову да без икакве подршке, без испорука наоружања држи одбрамбени положај са малим бројем необучених и слабо обучених бранилаца у окружењу много јачег противника који поседује тешко наоружање?

         Не осећате несклад између речи и реалности?

         Сваким својим интервјуом Стрелков даје Русији алиби. Мени нико не помаже, све само по себи успева. Наша коњица је на испаши.

         Зашто Стрелков тако говори? Зато што је потребно да Русија не буде страна у конфликту. Само тако она може ефикасно да искористи дипломатске канале за притисак на Кијев. А сам Кијев и САД, које стоје иза њега, из петних жила настоје да Русију увуку у рат.

         Спроводе геноцид цивилног становништва, бомбардују, убијају. Не дају хуманитарни коридор. Опкољавају амбасаду, понашају се подло на преговорима, не плаћају, упадају оклопним возилима на руску територију.  Никад се не зна – ускоро ће припуцати на територију Русије. Наравно, случајно.

         Још нешто. Кога је Русија предала – па, Гадафија. За њега није било никаквих испорука наоружања и никакве дипломатске подршке. Његов отпор је слабио док се потпуно није завршио. А за Башара Асада било је испорука оружја и има. Зато и постоји Сирија. И, пошто се нису снашли са Сиријом – бојовници прелазе у Ирак. Нема разлике у томе где ће да почне да се гради толико потребан Сједињеним Државама исламски калифат!

         Значи, отпор народне одбране Новоросије не слаби него се повећава. Количина оружја не опада, већ расте. То изазива огромну забринутост кијевских господара и њихових западних тутора  и њихове константне оптужбе и претње упућене Кремљу.

2. Русија треба да пошаље трупе у Украјину, а пошто не шаље, онда је Путин „предао“ Југоисток.

         Онима који активно увлаче Русију у рат желим да поставим неколико питања.

         Хоћете ли да Русија уведе своју армију на територију друге државе чија влада то уопште не тражи, а владу која то захтева за сада нико није признао и она не контролише чак ни град у којем се налази (аеродроми Доњецка и Луганска су под контролом хунте)?

         Хтели бисте да Русија уведе забрану лета у зони изнад Новоросије? Јесте ли сигурни да ћемо добити резолуцију ОУН-а која дозвољава улазак трупа и успостављање такве зоне?

         Ја лично, сигуран сам да ће САД и Велика Британија ставити вето на такву резолуцију. А они су имали резолуцију за Либију, а Русија и Кина нису ставиле вето. Зашто? То питајте Дмитрија А. Медведева и шефа кинеске комунистичке партије.

         Према томе, на међународном нивоу ми нећемо добити легализацију за наше деловање. А без тога такви кораци једноставно се зову – агресија. Рећићете да Запад такође није увек имао резолуцију ОУН-а за своје деловање. Тако је. Али, Запад је био и јесте многобројан и нико не може да му наметне блокаду и не намерава. А то се против нас може учинити.

         Још једно питање за оне који су спремни да пошаљу нашу армију у зону ратних дејстава без одобрења ОУН-а. Јесте ли завршили са опремањем армије? Је ли све у реду и немамо разлога да бринемо? Јесмо ли јаки као никад?

         А ако Американци и NATO уведу зону забране лета за наше ракете и авионе који ће реализовати режим наше забране лета у зони над Украјином? Узму и оборе наш авион или ракету, како ћемо реаговати? Да пошаљемо тенковски одред у пробој према Ла Маншу? Да почнемо рат са читавом Европом и Сједињеним Државама, плус Канада и Аустралија?

         Па то је САД само и потребно. Они чекају такве поступке. Њима је потребан конфликт, њима је потребан рат, а ви хоћете својим рукама да им тај поклон учините. Зато што емоцијама размишљате, а не хладном главом.

         Иначе, ко ће нас подржати у том рату? Реците, баш је занимљиво. ОДКБ? Белорусија и Казахстан само спавају и сањају како би мало да ратују са NATO. Киргизија? Таџикистан? Јерменија? Све је то озбиљан ослонац у потенцијалном конфликту са читавим светом!

         Оне ће још и одбити да помажу. Зашто? Зато што по свим правилима ми нећемо бити жртва агресије када нама треба помагати, него сам агресор. Није случајно што сви који почињу рат увек за њега – спремају повод. А данашњи  украјински оклопни транспортер који се заглавио у пољу на руској територији – није убедљив.

         За уплитање у ратни конфликт у којем одмах изгледаш као агресор, без савезника, без крајњег циља, са изгледом на моменталне унутрашње тешкоће – треба бити прави идиот, а не разуман политичар.

         И најважније: ако мислите да ћете и тај рат гледати на телевизији, онда много грешите! У најбољем случају слушаћете га преко радија садећи кромпир по њивама, а у најгорем – гледаћете га својим очима седећи у рову.

         Да закључимо.

         Данас гледамо нови талас информативног рата против Русије и лично председника Путина.

         Пошто је лично Владимир Путин помрсио рачуне Западу у украјинској кризи и већ је помрсио више него једном у другим питањима (Сирија, Иран) – онда је његово дискредитовање и уклањање са власти насушни задатак за непријатеље наше земље.

         За напад на Путина добар је било који повод. Понављам – било који. Важно је да постоји незадовољство које се може распиривати. Није увео трупе – предао је. Увео је – одлагао је увођење и сад је крив због жртава којих не би било да је одмах увео трупе.

         Одмах увео – уплео је земљу у авантуру, није искористио дипломатију – нема моралног права да даље остаје на власти. Када је циљ напад – СВАКИ поступак примаће се у негативном контексту и апсолутно није важно шта лидер реално чини.

         „Предаја“ Југоистока – један је од повољних повода за почетак таквог напада. Сада са том оштрицом неће кренути ни либерали ни пета колона (као раније), него патриоте и националисти. Али то не мења смисао и разорни резултат за земљу.

         То је, заправо, све.

         Треба само разумети да САД нису наумиле да униште Украјину онако, без разлога. И нису због рата поред наших граница. Њима је потребно да униште Русију, а разарање Украјине само је средство за постизање овог њиховог главног циља.

         Сада да растумачимо шта је потребно Сједињеним Државама. Оне губе дах. САД се гуше од огромног државног дуга који је већ премашио 18,5 билиона долара и наставља да расте убрзаним темпом. Оне губе дах и у области политике. Данас се то очигледно види у Ираку. Из Сирије су потиснути бојовници које су САД наоружале и платиле, а оне саме не могу да победе Башара Асада.

         Масовни стечаји компанија по читавом свету, крах власника обвезница САД, колапс индекса и тржишта надуваних хартија од вредности – то су трилиони изгорелог виртуелног новца. Државни дуг ће се анулирати, војно индустријски комплекс и економија добиће нове наруџбине из читавог света. То је њихова шанса да искоче из обрушавања државног дуга и неминовног банкротства.

         Нама то није потребно. Рат нама није потребан. Одуговлачење конфликта нас само учвршћује. Али, у Донбасу гину људи. И ту се руководство Русије налази пред избором: лоша одлука или веома лоша одлука. Погинуће стотине или погинуће стотине хиљада, па и милиони.

         То је ужасан избор, али то је реална политика. Русија, или помаже Новорусији-Украјини да се ослободи од фашиста и спроведе дебандеризацију политике, или се сама уплиће у ратни конфликт на територији Украјине. Друга варијанта потребна је Американцима и они је на све начине провоцирају.

         Американци су запалили Украјину да би ватром њеног пожара до темеља спалила читав Руски свет.

         То не треба заборавити…

Превела Ксенија Трајковић