Преносимо коментар руководиоца Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелене Гускове. Експерт балканолог анализира ситуацију насталу у Србији у току поплава, и види у њој минусе и плусеве.

17.06.2014. Глас Русије, за ФБР приредила Биљана Диковић

© Photo: RIA Novosti/The Press-service of the Ministr

Др Јелена Гускова: МИНУСИ

13. маја у Србији су започеле кише невиђене снаге. Размере елементарне непогоде су упоредиве са последицама рата, а помоћ међународне заједнице са озбиљном војном операцијом. Поплава је погодила такође и Босну и Херцеговину, већим делом Републику Српску.

16. маја влада Србије обратила се међународним организацијама за помоћ. Први су се одазвали Руси. Већ 16. маја два руска авиона су слетела на аеродром у Ниш, где се налази Српско-руски хуманитарни центар. 80 спасилаца из Русије одмах се упутило у зону поплаве и приступило евакуацији људи. Трећи авион је пребацио пумпе, специјалну опрему и оно што је најпотребније људима у невољи.

20. маја Србији је већ помагало 230 спасилаца из 12 земаља. Спасиоци су евакуисали људе, пребацивали воду за пиће, храну, лекове, медицински персонал на територије погођене елементарном непогодом. Влада Србије користила је војску, ватрогасне јединице, одред хеликоптера Министарства унутрашњих послова.

Хиљаде кућа уништено је потпуно. Поплава је разорила 3700 километара путева углавном у западном и централном делу земље, однела на десетине мостова. Погинуло је много стоке, домаћих животиња, уништена је сточна храна, не могу да се обнове усеви на већини потопљених њива. Уништено је преко 6 хиљада кошница. Највећа штета је нанета пољопривреди и енергетском систему. У Србији без струје је остало 95 хиљада кућа, у БиХ 60 хиљада. Огроман проблем представљају клизишта која бришу са лица земље куће, разарају мостове и путеве, затрпавају корита река.

Велику опасност представљају мине и гранате које су остале у земљи од последњих ратова. У БиХ зна се за 220 хиљада таквих мина, тамо је ситуација крајње неповољна. У регионима где постоји ризик од мина живи 4 милиона људи.

Према прелиминарним и ни из далека потпуним подацима, општа штета нанета Србији изнела је преко две милијарде евра. Премијер је говорио о 51 жртви поплаве, број несталих износи око 800 особа.

О томе шта се заиста дешавало у Обреновцу и другим регионима може се сазнати само из друштвених мрежа. Управо тамо људи покушавају да испричају оно што је тешко утврдити из владиних саопштења.

Међу многим жалбама и критикама издвојићемо следеће. Влада и органи одговорни за ванредне ситуације са закашњењем су реаговали на опасност која је надолазила — у Обреновцу, на пример, нису обавестили народ, нису прогласили евакуацију, игнорисали су добровољце. Руководство града није предузело ништа да заштити град, испољило је пасивност и непрофесионализам. Администрација није била флексибилна када је реч о издвајању средстава за обнову разрушених објеката првог реда — школа, дечијих вртића, болница.

Поред тога, људи су истакли лошу организацију снабдевања намирницама људи који су остали у потопљеним регионима. Становници Обреновца су сатима стајали у раду за хуманитарну помоћ, воду и лекове, пошто је у граду био отворен само један пункт Црвеног крста. А по граду није могло да се креће. И још да цитирамо неколико коментара: ”Узнемирујућа чињеница је то што су до Обреновца прво стигли одреди спасилаца из Русије, и то преко Ниша. То је два дана раније него што су се у Обреновцу појавиле две амфибије Војске Србије”.

”Срећа у несрећи била је надчовечанска храброст руских спасилаца који су већ 16. маја, у првој ноћи пакла, успели да учине немогуће: у потпуном мраку, не знајући град, спасавали су стотине људи од неумитне погибије…” ”Не верујте ономе што говоре на телевизији. Нас нико није упозорио. Били смо препуштени сами себи. Гладни, мокри. Полиција је на нас, жене са децом, гледала као на стоку…”

То су закономерни минуси које је видела у поплавама руководилац Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелена Гускова.

***

© Photo: RIA Novosti/Артем Житенев

Др Јелена Гускова: ПЛУСЕВИ

Када се у земљи деси елементарна катастрофа огромних размера, тешко је говорити о плусевима. Али у датом, балканском случају, такав очигледни позитивни моменат била је хуманитарна помоћ која је ишла у Србију из разних земаља и организација — УН, Светске здравствене организације, друштвених организација, фондова, појединих земаља.

Срби ће са захвалношћу памтити помоћ Русије. Два руска хеликоптера остала су у Србији до 26. маја, помагала да се хуманитарна помоћ пребаци у тешко доступне регионе, евакуисала око три хиљаде људи, редовно облетала територије ради процене ситуације. Три Ил-а су пребацила 105 тона хуманитарне помоћи у Србију и 40 тона у Републику Српску. Огромну улогу је одиграо и Руско-српски хуманитарни центар који је недавно отворен у Нишу. Својевремено у неким српским медијима се чула критика да Руси тобоже праве војну базу уместо базе Министарства за ванредне ситуације. Актуелна ситуација је показала неопходност овакве базе.

Новац и помоћ сакупљале су амбасаде Србије у другим земљама. Тако у Берлину је сакупљено 14535 евра. У Москви у српску амбасаду људи су ишли стално. Амбасада је радила у ванредном режиму. Дипломатама су помагали руски волонтери. Помоћ је примана до 9 до 22 сата сваког дана. Хиљаде обичних грађана носило је најпотребније: постељину, средства за личну хигијену, одећу, конзерве, новац. Остале су запамћене старице које су од своје мале пензије издвајале по 500 рубаља. Велике и мале компаније, универзитети, друштвене организације, спортска удружења и поједини спортисти су куповали и предавали амбасади оно што је било потребно у првом реду. Курска област, на пример, сакупила је 6,5 тона хуманитарне помоћи, Петербург око 7 тона. Млади момци који себе називају ”руски четници” два пута су довозили по 3 камиона натоварена хуманитарном помоћи и новац. Укупно је било сакупљено, по речима амбасадора Славенка Терзића, око 50 тона хуманитарне помоћи и новца — 190 хиљада евра. Министарство за ванредне ситуације је директним летом пребацило у Србију 20 тона терета и амбасада чека још један авион који ће понети преостали терет. Према речима амбасадора – „То је још један доказ искрене, дубоке братске солидарности српског и руског народа“. Помоћ је сакупљала и руска амбасада у Србији. У Београду 9. јуна наступао је Ансамбл Црноморске флоте из Севастопоља. Сва средства од концерта су отишла пострадалима од поплава.

Земљу је захватио невероватан, чинило се одавно заборављен талас солидарности свих слојева становништва са онима које је погодила несрећа. О томе су писали многи странци, сматрајући то важним сигналом квалитета земље и људи! Српска дијаспора преко хуманитарне организације Срби за Србе до 21. маја сакупила је 200 хиљада евра. Тенисер Новак Ђоковић је уплатио пострадалима новчану помоћ већу него читава ЕУ. Заборавивши на недавне размирице када се распадала Југославија, хуманитарну помоћ су пружиле Словенија, Хрватска, Црна Гора, Македонија. Мала Црна Гора је послала помоћи више него САД. Колеге из Хрватске, Босне и Србије заједно су решавале питања уклањања мина на местима где су биле борбе, на минским пољима.

Десетине хиљада волонтера је преузело на себе тешке обавезе помоћи унесрећенима, онима кога су смештали на стадионе, у 140 специјализованих центара, у школе, на туристичке базе и у санаторијуме.

У условима тешке економске кризе у којој се налази Србија, региони који нису обухваћени елементарном непогодом помагали су онима у невољи. Старија генерација се сетила радних акција 60-их година: омладина се удружује како би обнављала путеве.

Новац и хуманитарну помоћ сакупљао је читав свет. Људи су осећали саучешће, колективизам, јединство духа, чистоту помогли, чега на овим просторима није било до 1999. године.

Сада власти треба да одреде како да потроше сакупљени новац и како да живе даље. Важно је не уништити онај ентузијазам који је захватио обичне српске грађане и не попустити пред тешкоћама које очекују земљу.

—-

Читали сте коментаре руководиоца Центра за проучавање савремене балканске кризе Института за славистику РАН Јелене Гускове. Оба коментра о минусима, и ако се тако може рећи, о плусевима поплаве у Србији, можете наћи на сајту serbian.ruvr.ru.