На питања Гласа Русије одговaрaо je политички аналитичар из Београда Миша Ђурковић

Сергеј Лавров је још пре него што је украјинска криза прешла у најактивнију фазу рекао да рускa власт сматра да “руско-српски односи не могу бити таоци спољашних фактора”. Међутим, чини се да сада неко ко врши притисак на Београд жели управо такав сценарио. Шта можете да кажете о политичкој позадини доласка Лаврова у Србију?

Господин Лавров долази у Србију у једном веома осетљивом тренутку. Спољна политика Србије, може се рећи, почиње да добија нека неочекивана преусмерења. Уочљиво је да Премијер улази у сукоб са англо-саксонским лобијем овде, са ОЕБС-ом, страним амбасадама, шефом Делегације ЕУ у Србији Мајклом Девенпортом. И помало, неочекивано, прошла је ова посета Берлину, након које је Вучић изразито кренуо да говори о “стратешком парнтерству” са Немачком. У том контексту долазак господина Лаврова је врло значајан као, рекло би се, нека врста успостављања равнотеже. Као што смо видели, Русија је углавном била задовољна релативно неутралном позицијом Београда по питању украјинске кризе, али, са друге стране, врши се велики притисак да Београд измени ту своју политику, посебно с обзиром на то да се Премијер стално позива на неизбежност европског пута.

Шеф руске дипломатије долази у Србију након једног малог неспоразума на државном нивоу поводом Јужног тока. Ради се о изјави госпође Михајловић, коју је касније демантовао председник Владе. Да ли Ви и даље, без обзира на видљиво противлење званичника ЕУ, верујете у реализацију овог енергетског пројекта и његову корист за Србију?

Питање користи за Србију је више него неоспорно. То је једна једина конкретна страна инвестиција од преко 2 милијарде евра. Али заиста све драматичније постаје питање његове реализације, пре свега у склопу односа између Русије и ЕУ. Ако погледамао ставове Мађарске, Аустрије, или консензус међу бугарском политичком елитом око тога да је Јужни ток неопходан за ове земље, евидентно је да су сви свесни да се ради о једној изузетно великој прилици, економској и стабилизационој. Али притисак из англо-саксонског света је огроман и та игра траје већ пет година. И мислим да је сада на Русији да на то адекватно одговори. Верујем да господин Лавров има шта да каже српском руководству по овом питању. Русија евидентно не сме да дозволи да буде изиграна по питању Јужног тока овде, јер укупан кредибилитет Русије на овим просторима највише зависи од реализације Јужног тока. Ја верујем да ће Русија имати довољно механизама да настави ову игру. Дубоко сам убеђен да би, без изградње Јужног тока, српски простор ушао у кризу и дестабилизацију.

Да ли можемо разматрати долазак Лаврова у контексту евроазијских интеграција, имајући у виду недавну посету председника Белорусије?

Обратите пажњу, Премијер је избегао да се сусретне са господином Лукашенком. Генерално кретање земље за сада диктира управо Александар Вучић, који је врло чврсто на евроатлантистичким позицијама. У Скупштини нема ниједне странке која се залаже за кретање земље у правцу евроазијских интеграција. Та врста интеграције реално може овде постати атрактивна, тек ако се озбиљно учврсти расположење за то у Бугарској, јер Србија се налази у некој врсти cordon sanitaire. Иако преко 70% људи у Србији подржава Русију, не постоји адекватан политички механизам да се то расположење преточи у реалну политику.

Посебна пажња биће посвећена унапређењу политичке сарадње у духу Декларације о стратешком партнерству. Да ли је пораст трговинске размене две земље у односу на 2013. годину резултат ове декларације?

Пораст трговинске размене је веома важан. Видимо да је од 2012. доста озбиљно скочио, али и иначе у последњих пет-шест година трговинска размена је у сталном порасту. Са једне стране, Србија стално добија енергетску основу из Русије. Са друге стране, извоз српских пољопривредних производа у Русију доживљава прави бум. И ви буквално у сваком другом пољопривредном домаћинству у Србији видите зависност од тог извоза. И то је један од суштинских разлога зашто Србија не сме ни да помисли на било какве санкције Русији. Међутим, све ове друге ствари су још, чини се, тек на почетку. Рецимо, прошле године је доста говорено о јачању војно-стратешке сарадње, куповини нових авиона. Међутим министар одбране Србије је пре неки дан изјавио да од тога неће бити ништа јер нема пара.

Чини се да економска питања никад нису била толико политички и геополитички мотивисана као данас. С те стране, долазак господина Лаврова је веома битан за учвршћивање руских позиција на Балкану.

 

***

Чепурин: Посета Лаврова није обична

16.06.2014.Восток.ру

У Русији постоји велико интересовање за Србију

Предстојећа посета Београду руског шефа дипломатије Сергеја Лаврова није обична посета, каже амбасадор Русије Александар Чепурин. Поводом спекулација о обустављању пројекта гасовода „Јужни ток“, Чепурин напомиње да још није видео званичну одлуку Бугарске о заустављању пројекта.

„Сигуран сам да посета министра спољних послова Сергеја Викторовича Лаврова Београду није обична посета зато што је Сергеј Лавров један од актера светске политике и није обична зато што је Србија Лаврову блиска земља“, рекао је Чепурин у интервјуу агенцији Бета, уочи посете руског министра у понедељак и уторак.

На питање да ли Русија покушава да ојача позиције на Балкану и да ли телевизија „Раша Тудеј“ намерава да прави програм на српском, Александар Чепурин је рекао да је важно да информације стижу из различитих извора, као и да земље настоје да повећавају информисаност о својој политици и о својим гледиштима.

„Ми смо заинтерсовани, да би Русија више познавала Србију, да овде постоји регионални центар преко којег би информације ишле директно преко телевизије. У Русији постоји велико интересовање за Србију. Мислим да би то било позитивно и с гледишта односа међу људима и с гледишта туризма и с гледишта разумевања“, рекао је Чепурин.

Чепурин је рекао да ће Лавров с представницима државног врха разговарати о билатералним односима, глобалним питањима, питањима од значаја за Србију и Русију попут Косова и Украјине, као и о предстојећем председавању Србије Организацији за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС).

Поводом спекулација о обустављању пројекта гасовода „Јужни ток“, рекао је да још није видео званичну одлуку Бугарске о заустављању пројекта, али и да је председник бугарског парламента рекао да таква одлука још није донета.

„Тако је и у вези са Србијом. Била је широко пласирана изјава која је процењена као званичан став Србије, али је касније она де факто демантована. Не знам да ли је онај који је изјављивао имао пуномоћје за такве ствари за тако прилично осетљиво питање“, рекао је руски амбасадор.

Чепурин је рекао да је из Аустрије стигла порука да је та земља спремна да брани своје интересе у пројекту „Јужни ток“. Такође је рекао да је уверен да су саме европске земље „јако заинтересоване“ за тај пројекат.

„Председник Гаспрома је више пута рекао да ће се до наредне године гас испоручивати у Европу преко Јужног тока, у децембру 2015“, рекао је Чепурин и изразио уверење да ће се питање око експлоатације гасовода решавати у дијалогу Гаспрома с европским структурама.

На питање о евентуалном придруживању Србије санкцијама ЕУ према Русији због Украјине, Чепурин је рекао му „уопште није јасно о каквим санкцијама се ради“.

„Ко поставља захтеве пред Србију и зашто Србија мора да уводи некакве санкције. Колико разумем, то питање било је постављено два, три, четири пута и јасно и недвосмислено је дат одговор српског руководства ‘никаквих разлога за Србију да уводи санкције нема'“, рекао је Чепурин.

Руски амбасадор је рекао да се нада да ће се проблем у Украјини решити и да ће тада бити више разумевања код међународне заједнице, чиме ће се „читаво заоштравање које се појављује на међународној сцени смањивати“.

Оценио је да је проблем Украјине „пре свега контрадикторност унутар земље која траје више година и која се и даље наставља“ и да су проблеми настали када је уз страну помоћ једна страна у Украјини покушала да постане победник.

„Украјина има свој исток и запад, постоје две душе, две различите традиције, различите вере, различити језици и сам опстанак ове државе сведочи да су ова два дела сарађивала и трудила се да узимају у обзир један другог. И све док је тако било, све док су ова два дела сарађивала, онда је то постојалао, а чим је једна страна уз страну помоћ покушала да постане победник у дијалогу, онда су почели проблеми“, рекао је руски амбасадор.

Према његовим речима, огроман проблем за Русију је „бомбардовање градова с милионским становништвом од стране украјинске војске“ и њена употреба „бомби с фосфором“, велики број избеглица из источне Украјине који су прешли у Русију…

Извор: rts.rs