Демонстранти су пренели политичком руководству Русије да траже објашњење за срушени авион са 49 војника у Луганску. Милиција није радила ништа да спречи напад на амбасаду.

***

Дешћица вређао Путина, па се потом правдао да је тако спасио амбасаду Русије у Кијеву

15.06.2014. ФАКТИ

ИСПАД МИНИСТРА СПОЉНИХ ПОСЛОВА У ВЛАДИ КИЈЕВСКЕ ХУНТЕ НАИШАО НА ОЧЕКИВАНО ОШТРУ РЕАКЦИЈУ МОСКВЕ

ШЕФ дипломатије у влади кијевске хунте Андреј Дешћица не само да се појавио пред руљом која је нападала амбасаду Русије у Кијеву и солидарисао се с њом, него је и – пред новинарима и тв-камерама – изговорио псовку и увреду на рачун Владимира Путина.

Министрове увреде на рачун руског лидера, гомила – у којој је било и немало украјинских неонациста – дочекала је аплаузима и узвицима одобравања.

Док је покушавао да увреди Путинa,  Дешћица се осмехивао.

Андреј Дешћица

Потом је – кад се „охладио” и видео на какве је реакције наишао његов „подвиг” – покушао да се оправда, тврдећи да је подилажењем окупљенима спречио да амбасада Русије не прође много горе.
„Моја изјава била је у функцији исказивања незадовољства на миран начин. У тим тренуцима је било најважније да се људи смире да не би дошло до насиља. Мислим да сам у томе и успео јер је амбасада остала нетакнута” – рекао је Дешћица радију Ехо Москве.

Убрзо потом се кориговао, нагласивши да то што је рекао „није изјава”.

Реагујући на напад на амбасаду у Кијеву, шеф руске дипломатије, Сергеј Лавров, пренео је немачком колеги, Франку-Валтеру Штајнмајеру, забринутост поводом тог „инцидента”. При том је позвао ОЕБС да утиче на Кијев да се такве ствари више не понове.

Опуномоћени представник МИП РФ за људска права и демократију, Константин Долгов, за поступак украјинског министра је рекао:

„То је сигнал целом свету са киме има посла у Кијеву. Украјински министар, који је себи тако нешто дозволио пред камерама, морао је да води рачуна на какву реакцију ће то наићи, какве ће то последице имати”.

Функционер руског парламента Леонид Слуцкиј назвао је Дешћицу човеком који је „патолошки оријентисан против Русије” и оценио да су се у њему стекли ратоборна ограниченост и апсолутна непрофесионалност „помножени агресивношћу”.