Лудило и безобразлук очигледно су заразни! Пошто је режим ухваћен у преступу – јер је троје грађана ухапшено због фејсбук постова, а за министра полиције се испоставилио да је лажни доктор – одједном смо засути режимском пропагандом да је „у Србији на делу пажљиво координисана, озбиљно испланирана и обилато финансирана операција рушења угледа и рејтинга Вучића и његовог СНС“ (Драган Вучићевић, Информер, 7. јун 2014, стр. 5).

09.06.2014. НСПМ, за ФБР приредила Биљана Диковић

Слободан Антонић

Уобичајени параноидни канон Вучићеве пропаганде – да су сваку критику Протестанског Свеца заправо платили тајкуни и мафија, или пак „наручили жути“ – сада је допуњен укључивањем у списак архи-непријатеља и „корумпиране полиције“, као и – Запада! „Људе који су се окупили баш брига за докторат“, објашњава нам чувени Драгомир Анђелковић, „они покшавају да ударе на државу“ (!!!). „Очигледан циљ је целовит ударац на Владу из два разлога. Један је најава чистки у МУП, па полицијска мафија превентивно жели то да спречи отварањем једне велике афере. Други су спољни фактори који намеравају да интензивирају покушај уласка Србије у НАТО и удаље нас од Русије“, филозофира саговорник  Информера (7. јун 2014, стр. 5).

„Верујем да иза читаве приче не стоје само људи из ДС“, мудрује, уз свог колегу, и Бранко Радун, „већ и странци којима смета Вучићева снага. Ово је покушај да му се сруши рејтинг“ (исто). „Моћници са Запада (желе да) по сваку цену уситне врховну политичку моћ у Београду“, даје овим „анализама“ коначни медијски имприматур Први Новинар режима, Драган Вучићевић. А циљ је да „сваки српски интерес беспоговорно подреде њиховом евроунијатско-американском интересу“ (Информер, 7. јун 2014, стр. 5).

Е шта нам све напричасте. Стефановићев „докторат“ је најобичнији треш – та у њему се упућивање на литературу по први пут јавља тек на 22. страни, што је испод нивоа чак и семинарског рада на нормалном факултету. На Одељењу за социологију, где радим, сваки просечни дипломски рад је бољи од ове „дисертације“ – како по коришћењу литературе, тако и по истраживачкој методологији или језику којим је написан. И сваки онај ко има макар површан појам о друштвеним наукама, већ на први поглед ће вам рећи да је то за шта је Стефановић добио докторат, у научном смислу, једно велико ништа – мало псеудонаучне „шмире“, мало „ресавско-преписивачке школе“ и 191 страница ничега је ту!

И сада, за ову бруку око дисертације није крив ни Стефановић, ни његов ментор Мића, ни чланови комисије, ни Министарство просвете које је Мегатренду дало лиценцу, ни Министар просвете који пилатовски пере руке, па ни Премијер који је критику лажи-доктората назвао „најглупљим образложењем које је икад чуо“… Нико од њих није крив, него је крив „удружени злочиначки подухват“, који чине: тајкуни, „жутаћи“, полицијски генерали, мафија и „евроунијатско-американски центри моћи“. Ма хајде, молим вас!

Ово примитивно запушавање уста виком „Завера! Завера!“ најбоље изражава психологију режима. Таман су се напредњачки ешалони разбашкарили по ново-освојеним синекурама. Таман су застрашили, поткупили или просто угушили готово сваки критички глас у јавности. Таман су одиграли представу са „одлучним вођом, који спасава Србију од поплаве“. Таман су им се отвориле перспективе да до 2018. могу да владају без опозиције, без критичке јавности и без икакве одговорности…

И баш кад им се учинило да је „само небо граница“ појавио се неко за ког су мислили да су га успешно ликвидирали – јавност. И то не само она са друштвених мрежа и интернет портала. Чак и новине које контролише режим, али које се ипак труде да, колико-толико, задрже репутацију озбиљних и одговорних (Политика) почеле су да пишу о „докторату“ Министра полиције и једног од најповерљивијих људи Премијера. Па и неке новинарке РТС су се осмелиле да госте, које им њихови уредници по строго контролисаном списку доводе, почну да пропитују мало професионалније и са мање зазора…

И када су видели да им ућуткивање са најглупљим образложењем које је Премијер чуо није упалило, код напредњака су прорадили стари безобразлук и паника. Јер, већина њих зна да по својим квалификацијама и способностима не заслужују да буду ту где јесу. Већина њих зна да они само глуме министре, посланике, секретаре или директоре, да су они само кулисе једне туђе воље и нечије туђе моћи. Већина њих зна да су до положаја дошли колективном преваром или подлаштвом – преваром народа кога су свашта налагали како би му измамили гласове, као и подлачким угуривањем 60.000 својих сународника у свакодневни пакао нарко-расистичке „државе“.

Већина њих су, дакле, суштински несигурни у свој положај, у своје лепе нове синекуре, па одале та нервозна и безобразна вика, одатле то само-охрабривање – „Завера! Завера“!, одатле та параноидна паника како су се „сви ујединили против нас“ и како је „у Србији на делу пажљиво координисана, озбиљно испланирана и обилато финансирана операција“.

Махнит баје, а глуп пристаје – каже наш народ. Уопште не треба имати сумње да ће режим нахватати на ову вику неки необавештен и за Србију искрено забринут свет. Сем тога, уплашиће, опет, режим наше бројне интелектуалне конформисте, забринуте за своје мале привилегије и ћепенке. Заплашиће опет новинаре, државне службенике, професоре или директоре могућношћу да им сутра Информер или Курир посвети пажњу (то јест, да их „отвори“ – неког чланком, а неког, богами, и насловном страном). Збуниће режим поново део јавности, повући ће се неки људи, заћутаће неки медији…

Али, свако ко има навику да слободно мисли не може бити ни збуњен, нити уплашен. Ствар је јасна – не зависи истинитост неког исказа од мотива са којим је изнет, већ од слагања или не слагања са чињеницама.

Баш ме брига што је критика Стефановићевог „доктората“ први пут објављена на Пешчанику. Баш ме брига што су ту „дисертацију“ негативно оценили или исмејали бројни Пешчаникови аутори са којима се, идеолошки или политички, готово ни у чему не слажем. Просто сам отворио приложени ПДФ Стефановићевог рада и својим сопственим очима и сопственим разумом се уверио да је реч о академској свињарији првог реда.

И у овом тренутку ме, такође, уопште не занима да ли је оно што се појавило на Пешчанику збиља део „пажљиво координисане, озбиљно испланиране и обилато финансиране операције“. Пошто сам се лично уверио о чему је реч, оно што ме у овом тренутку занима јесте да се коначно пресече подлачко урушавање српског универзитета, и уопште, целокупне наше просвете.

Желим да се најзад почне са „раздвајањем жита од кукоља“ – најпре на Мегатренду, јер тамо ипак има доста поштеног академског света. Али, ако је то немогуће – а и сам сам већ писао о Мићи Јовановићу као симболу „академског пљачкашког капитализма“ – онда се морају раздвојити прави универзитети од лажних (Мегатренд треба избацити из КОНУС-а док се не изврши радикална провера свих његових лиценци). А ако је то немогуће – јер су просветне власти можда толико дубоко интегрисане у корупцију, да више нису у стању да зауставе чак ни очигледну „академску банду“ – е онда је то већ политички проблем. Онда то све говори о овој Влади, о овој власти, о овом режиму и о овом систему. И ја сам њихов огорчени противник.

Дакле, пустите више те бајалице – „тајкуни, жути, евроунијатско-американски центри моћи“… Свако ко вара, лаже и пљачка – све дотле док то ради – наш је противник. Свако ко говори истину, брани јавни интерес и унапређује заједничко добро (државу, јавност и демократију) – и све дотле док то ради – наш је савезник.

У турбулентним временима, свакаква чуда од преумљења и умрежења се дашавају – ено вам Пера Луковић и Е-новине, који постадоше (и остадоше) највећи бранитељи лика и дела Александра Вучића. (Не знам само, иначе, како се та чињеница уклапа у бајалицу о „евроунијатско-американској завери“ против сиротог Вучића. Али, то је већ проблем кохерентности плаћене режимске пропаганде).

Но свако ко дође у наше двориште, са намером да помогне, добродошао је. А свако ко крене да руши оно oко чега се ми трудимо, увек ће наићи на отпор. И не мари што они долазе и одлазе. Ми треба мирно и самопоузадно да радимо шта треба, и да стрпљиво негујемо своје демократске и националне засаде.

Не упуштајмо се у њихов свет сплеткарења и лажи, у њихов свет криптоанализа, маснокопитарских разглабања и „завођења за голеш-планину“. Можда неко у Бриселу и Вашингтону збиља хоће да ослаби Вучића, или можда да му пошаље неку поруку и опомену. Можда је то у интересу и неког тајкуна. Можда то хоће и „жути“, или оно што је од њих остало. Можда. Али – шта с тим?

Чак и да је то стопостотно тако, за нас је све то „рат двају вихора од смећа“ (Јевтушенко). Посвађали се, па ће се помирити. Сутра, када Вучић изда Русе, као што је издао Србе на Косову и као што је издао Шешеља, опет ће за Брисел и Вашингтон постати „реформски лидер региона“. Али, „докторат“ Небојше Стефановића, или карактер неких приватних универзитета, или пак карактер целе ове власти, неће тиме постати бољи.

Зато, не дајмо се смести и радимо, свако у свом домену, оно што је до нас и што је у нашој моћи. А време ће, као и до сада, показати шта је истина  и ко је стварно „вјера, а ко невјера“. И ко је искрени демократа и доследни патриота, а ко су демагози и ловци на ситне привилегије у политичком мутљагу.