Од среде 24. марта 1999. у 20 часова наша земља је у рату. Тог часа авиони НАТО извели су први напад на СР Југославију, хроничари кажу први напад на једну суверену земљу од оснивања ове организације. Вест о нападу на Југославију објавио је генерални секретар НАТО Хавијер Солана, како изгледа, у тренутку када су бомбе већ почеле да падају…

09.06.2014. ВОСТОК, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ретроспектива:

Генерални секретар НАТО Хавијер Солана издао је касно синоћ, после састанка Савета НАТО, наредбу за бомбардовање циљева у Југославији.

У изјави датој новинарима после реферисања Ричарда Холбрука, који се вратио из неуспеле дипломатске мисије у Београду, Солана, међутим, није назначио време почетка акције.

„Управо сам издао наредбу врховном савезничком команданту за Европу генералу Веслију Кларку да почне с ваздушним операцијама у Савезној Републици Југославији“, рекао је Солана.

„С обзиром да су сви напори да се преговорима постигне политичко решење кризе на Косову пропали, нема алтернативе него да се предузме војна акција.“

Момир Булатовић, премијер СР Југославије у синоћњем обраћању нацији у 21 час, после седнице Савезне владе и након саслушања мишљења председник Слободана Милошевића, одлуке Савезне скупштине и закључака јучерашњег заседања републичког парламента, на основу члана 99, став 10 Устава СРЈ, саопштио је да на снагу ступа стање непосредне ратне опасности.

Од среде 24. марта 1999. у 20 часова наша земља је у рату. Тог часа авиони НАТО-а извели су први напад на СР Југославију, хроничари кажу први напад на једну суверену земљу од оснивања ове организације. Вест о нападу на Југославију објавио је генерални секретар НАТО Хавијер Солана, како изгледа, у тренутку када су бомбе већ почеле да падају. Наиме, петнаестак минута пре 20 часова у близини Приштине чуо се низ јаких детонација у размаку од око 30 секунди које су долазиле из правца источно од овог града. Након експлозија нестало је струје. Град је био потпуно пуст, а на улицама се чула спорадична пуцњава из аутоматског наоружања. Дописник „Бете“ јавио је да се из појединих делова Приштине види деловање противавионске артиљерије у околини аеродрома Слатина. Након експлозија градом су одјекнуле сирене, а кроз центар града прошла су кола хитне помоћи, која су отишла у правцу приштинске болнице. Полиција патролира Приштином. Напад на Приштину је очигледно био очекиван. Већ око 18.50 часова сирене у Приштини огласиле су се три пута у кратким временским размацима. Српски извори у Приштини блиски власти казали су да је реч о још једној вежби.

Зашто? – документарни филм о НАТО агресији на СР Југославију

Пре тога командант Треће армије Војске Југославије (ВЈ) генерал-потпуковник Небојша Павковић изјавио је да је опасност од удара НАТО снага из ваздушног простора реална, да су припадници армије спремни да преживе ваздушне ударе НАТО-а и да санирају последице таквих напада, да имају јасан задатак да одбране интегритет Србије и СРЈ, да се разрачунају са преосталим терористичким снагама на Косову и Метохији и да спрече сваки продор снага НАТО-а на тај простор. Ми ћемо то урадити, констатовао је Павковић.

Према саопштењу Генералштаба Војске Југославије у нападима авијације и крстарећих ракета НАТО-а на Југославију током прве ноћи погинуло је 10 и рањено 38, док се један војник води као нестао. Југословенски савезни министар изјавио је за ЦНН да је најмање десет цивила погинуло. „У више масовних удара борбених авиона НАТО – САД, Велике Британије, Француске, Канаде, Италије, Немачке и Шпаније и крстарећих ракета, у агресији на СР Југославију током ноћи 24 – 25 марта 1999. године, дејствовано је по јединицама, саставима и војним објектима на целокупном простору наше земље“, наводи се у саопштењу Генералштаба и прецизира се да је гађано више од 50 војних објеката, укључујући и индустријске објекте наменске производње: фабрику „УТВА“ у Панчеву, Ваздухопловни завод „Мома Станојловић“ и предузеће „Милан Благојевић“ у Лучанима. Снаге НАТО-а напале су војне циљеве у Црној Гори – аеродром Голубовци код Подгорице, војни објекат код Даниловграда и уређаје на полуострву Луштица.

У Даниловграду су, како јавља наш дописник из Подгорице, питомци средње полицијске школе, смештени на свега пар стотина метара од погођене касарне. Неке вести говоре да је гађано и нешто, можда радар на брду Мавријан код Улциња. Цивилни аеродром Голубовци код Подгорице је затворен, али једно сведочанство каже да је напад НАТО-а отпочео у тренутку када је ЈАТ-ов авион довезао путнике из Београда. Опис је драматичан, авион на писти, отварају се врата у мрклом мраку, на војном делу аеродрома нешто гори, док се путници евакуишу буквално пузећи. Грађани Подгорице гледали су са врха солитера стуб дима који се високо дизао а док се чуо тешки хук авиона окупљени младићи испред зграда „поздрављали“ су га са „Клинтоне, мајку ти ј….о!“ У Лондону за време немачких бомбардовања постојала је појава коју су назвали „топ руф социетy“ која је обележавала хладнокрвни пркос опасности.

Зашто? – документарни филм о НАТО агресији на СР Југославију – 2.део

Прве ноћи НАТО је напао и циљеве у Београду Батајницу, Раковици и Жаркову. Исте вечери погођена је Фабрика авиона „Лола-Утва“ у Панчеву. Радио Панчево је јавио да је у фабричкој хали избио пожар на три места. Из Београда се на небу према Панчеву видео наранџасти одсјај пожара. Једна кућа удаљена чак педесет метара од места експлозије погођена је неким огромним шрапнелом или нечим другим, кров и бетонска плоча је пробијена, али нико није повређен. Експлозија се чула и у Младеновцу, из правца у којем се налази касарна Војске Југославије Врбица из које се види пламен. Експлозија се чула и у региону Раље. Три пројектила погодила су Центар за обуку припадника Министарства унутрашњих послова Србије, северозападно од центра Новог Сада. Тај центар налази се у непосредној близини предузећа „Техногас“, а како јавља РТС жртава није било, али је причињена знатна материјална штета. После тих експлозија, на подручју Новог Сада чуло се још неколико детонација. Ко зна куда је све над Србијом и Црном Гором те ноћи спровођена цинично названа „Одлучна акција“. Радио Београд је у вечерњим терминима јављао да је непријатељска авијација у првом нападу гађала циљеве у Приштини, Куршумлији, Ужицу, Даниловграду, Новом Саду, Панчеву и Подгорици. Телевизија Краљево јавила је да је један мањи пројектил експлодирао поред писте аеродрома Лађевци, али жртава није било. Крагујевац је бомбардован у више наврата, а напади су се продужили и у четвртак. У Куршумлији се прве ноћи чуло десетак експлозија, од којих је четири-пет лоцирано из правца касарне, која је окружена цивилним насељима. У Куршумлији, по „Бетиним“ вестима гађана је касарна, која је смештена око један километар од центра града.
Командант снага НАТО у Европи генерал Весли Кларк изјавио је да ће ваздушни удари НАТО на циљеве у Савезној Републици Југославији бити настављени, све док алијанса не оствари своје циљеве, јавља Ројтерс.

Документарни руски филм са преводом „Извините, нисмо знали да је невидљив“

Последице агресије

Укупна економска штета, коју је НАТО бомбардовање нанело привреди СРЈ, износи око 29,6 милијарди долара (ово је С НАМЕРОМ УМАЊЕН ПОДАТАК од стране „стручњака“ који су вероватно радили по нечијем налогу). 

НАПОМЕНА ПРИРЕЂИВАЧА:
Државници водећих земаља и војни команданти НАТО земаља изјављивали су да ће бомбардовати само војне циљеве, при чему је најављивана акција не дужа од неколико дана.  Ипак, процењује се да је око 38% бомбардованих објеката имало цивилну намену. У току бомбардовања погинуло је 462 војника и преко 2000 цивила, међу којима је било деце, болесника и старих особа. Те жртве командант НАТО снага је назвао колатерална штета. У почетку агресије учествовало је на стотине, а крајем рата на хиљаде ратних бомбардера и крстарећих ракета огромне разорне моћи. Коришћена је муниција пуњена осиромашеним уранијумом, као и касетне бомбе за бомбардовање цивилних циљева, што је забрањено по Женевској конвенцији. На територију Србије је бачено око 1000 касетних бомби на 219 локација на површини од 23 хиљаде km².  Југославија је петрпела огромну материјалну штету. Процењена материјална штета током НАТО бомбардовања износи – по процени Југословенске владе 100 милијарди долара (по незваничној процени СА ИЗГУБЉЕНИМ ПРОФИТОМ и до 300 милијарди долара) док је Група-17 (ДОС партија) тада израчунала, односно дала процену САМО на око 30 милијарди долара (?!)

Ни овај рачун није комплетан, јер не укључује штете на стамбеном фонду на Косову и Метохији, природно богатство и еколошке штете, као и разорена културна добра, уз додатак изгубљеног профита бомбардованих предузећа…

Више од 2.000 људи је убијено, а више од 5.000 рањено у нападима НАТО-а на СР Југославију који су почели 24. марта. Међу погинулима су деца, жене, болесници, који су лежали у болницама, стари.

У нападима је тешко оштећена инстраструктура земље, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе.

НАТО је све ове злочине назвао једноставно – КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА.

———————————-

ФБР ДОДАТАК:

УПОТРЕБА ЗАБРАЊЕНЕ МУНИЦИЈЕ – од тога и дан-данас од разних неизлечивих болести умиру Срби…

У условима потпуне ваздухопловне превласти у ваздушном простору, виони A-10 Тандерболт II су интензивно дејствовали ваздух-земља, са чувеним топом GAU-8 Авенџер, са гранатама калибра 30 mm са осиромашеним уранијумом, по целом простору Косова и Метохије и јужном делу централне Србије.

Не постоји међународно призната методологија прорачуна и процене еколошке штете у условима рата, посебне оваквог где су коришћена забрањена оружја по међународним конвенцијама. Завод за заштиту животне средине Министарства за науку дао је процену да еколошка штета износи 3,6 милијарди а група Г17 10 милијарди долара. У тим проценама су све директне и индиректне еколошке штете. На научном скупу одржаном 24. маја 2007. године, између осталих изнет је и реферат под називом „Употреба забрањеног оружја у агресији НАТО снага на СР Југославију“.

Јединице службе „Атомско биолошко хемиског обезбеђења“ (АБХО) ВЈ, вршиле су радиолошко хемијско извиђање објеката и рејона дејства НАТО авијације, контролу присутности радиолошке контаминације и прикупљање остатака муниције са осиромашеним уранијумом (ОУ). Још у току НАТО дејстава успели су да евидентирају 99 удара муниције са ОУ на 90 локација, на простору СРЈ. На простору покрајине Косова и Метохије 85, уже Србије 4 и Црне Горе 1. Први примерци такве муниције откривени су 18. априла 1999. године, у рејону Бујановца, а 15. маја у рејону Арза на полуострву Луштица у Црној Гори.

Пронађени узорци су дати на експертизу Институту за нулеарне науке у Винчи. У својим извештајима, Институт од 23. априла и 21. маја, поред осталог је навео. „Измерена вредност гама дозе је на контакту 0,1 mGy/h. На основу података из америчке литературе о тој муницији бета/гама дозе на контакту пенетратора од ОУ је 2,5 mGy/h. може се закључити да непосредни контакт са само једним пројектилом (гранатом) у релативно дужем временском периоду производи дозе које су на граници дозвољеног за становништво, односно у контакту са кожом изазвало би промене на њој.“ Треба имати у виду да уранијум У-238, који се користи у муницији, има специфичну активност за три реда величина већу од дозвољене границе од 10 kBq/kg. Када се узму у обзир укупне количине те муниције расуте на релативно малом простору, произилази да су активности неколико стотина хиљада пута веће од просечног природног садржаја уранијум У-238. То доводи до контаминације животне средине, са дугорочним последицама по живот локалног становништва и сав остали живи свет. Потвђена је највећа концетрација остатака муниције са ОУ у рејонима дејства америчког авиона A-10 Тандерболт II, што је и логично. Његова главна карактеристика је снажан топ GAU-8 Авенџер, калибра 30 mm, најчешће користи гранате са ОУ. Пронађени узорци граната са ОУ управо су од топа са којим је опремљен авион A-10. Уосталом то је и признао Генералштаб НАТО алијансе у писму Председнику УН Господину Кофи Анану, у документу на слици (види слику доле). У документу је истакнуто да су испалили око 31.000 граната са ОУ, на простору СРЈ.

Писмо Генералштаба НАТО Председнику УН Кофи Анану.

——————————————————

09.06.1999.године – окончање агресије – Кумановски споразум

На данашњи дан, пре 10 година, на војном аеродрому у близини Куманова потписан је Споразум о војно-техничкој сарадњи Војске Југославије и представника УН после чега је обустављено НАТО бомбардовање СРЈ ….

Споразум су потписали генерал Војске Југославије Светозар Марјановић, полицијски генерал Обрад Стевановић и британски генерал Мајкл Џексон.
„Разговори су били тешки, али смо коначно успели да потпишемо споразум, споразум о миру, што значи да је рат престао“, рекао је Марјановић после потписивања.
Џексон је рекао да се споразумом стварају услови за прекид бомбардовања, распоређивање међународних мировних снага на Космету и поступно повлачење југословенске војске из покрајине.

Истога дана, Савет НАТО на седници у Бриселу одобрио је споразум који су у Куманову потписали представници југословенске војске, полиције и међународних снага. Савет је од команданта НАТО снага за Европу Веслија Кларка затражио да „верификује почетак повлачења југословенских снага са Космета“, што је убрзо и учињено.

На Косово и Метохију је први стигао руски конвој из састава мировних снага УН, који је у центар Приштине ушао 12. јуна у 01.30 часова, а потом је наставио према Косову Пољу и аеродрому Слатина. Истог јутра, нешто после пет часова, са територије Македоније на Космет су, у оквиру мировне мисије УН, ушли први британски војници. Границу код места Блаце прво су, у шест транспортних хеликоптера, прешли британски падобранци и припадници јединице Гурка а непосредно затим, на територију јужне српске покрајине ушле су колоне британских и француских војних возила.

Први контингент од око 800 немачких војника у саставу Кфора ушао је око подне истога дана на Космет са македонске територије код Блаца, заједно са британским трупама. Припадници италијанских снага у саставу Кфора ушли су у ноћи између 14. и 15. јуна у Пећ, а немачки контигент Кфора у Ораховац.

Припадници Војске Југославије напустили су Приштину 16. јуна, у конвоју од педесетак теретних и путничких возила. Одлазак припадника ВЈ надгледали су представници мировних снага УН, чија оклопна возила су била на челу и зачељу колоне. ВЈ је, и поред тога што су најжешћи ваздушни удари у двоипомесечном рату са НАТО, били изведени на Косову и Метохији, успела да из покрајине извуче највећи део свог људства и технике.

НАТО бомбардовање бивше Југославије је почело 24. марта 1999., без одобрења Савета безбедности УН, а наредбу о почетку ваздушних удара америчком генералу Веслију Кларку пренео је 23. марта тадашњи генерални секретар НАТО Хавијер Солана. Кларк је у књизи „Модерно ратовање“ признао да је планирање ваздушне операције НАТО против СРЈ „средином јуна 1998. већ увелико било у току“ и завршено крајем августа те године.

СРЈ је нападнута седам месеци касније под изговором да је кривац због пропасти преговора у Рамбујеу и Паризу о будућем статусу покрајине Косово и Метохија, пошто су српске власти са председником Слободаном Милошевићем на челу одбиле да прихвате војни анекс уговора који би, како се тумачило, значио окупацију земље.

Српски парламент је 24. марта 1999. донео одлуку о неприхватању страних трупа, а исте вечери у 19.45 часова НАТО снаге су започеле ваздушне ударе.

Овде можете преузети Кумановски споразум.

Препоручујемо и да погледате и послушате „Пркосну песму“ у извођењу Иване Жигон.

Нека је Слава палим борцима за одбрану Отаџбине и народу СР Југославије!