У току је трагедија. Страшном, неправедном смрћу, у прашини и прљавштини гину људи. Гину у ужасним мукама.

Ти људи су криви само у једном – они су исти такви као ми. Њих убијају управо због тога. Све остале приче о “успостављању реда”, “антитерористичкој операцији”, “монополу државе на насиље” – само су изговори.

Изговор и лаж су повезани пасажи о томе да “Украјинци” не мрзе Русе, него само Москаље – империјалисте, неотесанце и комуњаре.

07.06.2014. Фонд стратешке културе, за ФБР приредила Биљана Диковић

Ко је тај империјалиста, неотесанко и комуњара? То је човек који сматра да је истина изнад интереса, да је сродство у истини важније од крвног сродства, који поштује подвиге предака и поноси се достигнућима свог народа. Простије речено – Москаљ је сваки Рус који одбија да се одрекне своје рускости и руске културе.

Кажу да је Москаљ само онај који мрзи Украјину. Али шта то значи – мрзети Украјину? Одрицати право сународницима да само због ћубе или украјинске мараме издају наређења свима, да одређују како ће кога назвати, на ком ће језику говорити, кога ће поштовати, а кога мрзети?

Зашто? На основу чега? – питаћете Ви, ако сматрате да су Руси исто тако грађани Украјине као и Татари, Јевреји, Грци, Мађари итд. – зашто?

А они ће Вам рећи: – Па ово је Украјина!

Па онда, да ли то значи да ако се земља зове Украјина, да ви морате бити само Украјинци и само у оној варијанти која је одобрена од стране власника контролног пакета украјинства – то јест, украјинских националиста. А сви остали морају те мега-украјинце поштовати и потчињавати се њима. И управо због тога мора и језик бити један. И хероји. И одећа.

Да, Украјина бре. Шта ту није јасно? И због чега нас називате фашистима? Зар то што ми сматрамо да само ми можемо бити газде у нашој земљи Украјини, а то да је то наша земља, јасно је из назива – зар је то фашизам? Зар то није природно да у Украјини треба да буде само украјински језик? Зар је то фашизам? Зар то није природно да у Украјини треба да се поштују људи који су убијали неукрајинце и недоукрајинце за њихово неукрајинство и недоукрајинство? Зар је то неприродно?

Људи жмиркају очима на нас и питају о природности, не схватајући – да су они фашисти. Једноставно, за њих је фашизам – нешто сасвим природно.

У култури и цивилизацији, уопште речено, мало чега има природног. Процеси коуитуса, дефекације, исхране итд. – природни су процеси. Али у цивилизацији, људи не погане тамо где једу. Цивилизација је тамо где су изграђени тоалети и грађани трпе док не дођу до њих. И цивилизација није тамо где мушкарац може ради задовољења своје потребе да туче жену пендреком по глави  и силује је тамо где падне, него тамо где има љубави, удварања, цркве и матичара.

У Швајцарској постоје четири званична државна језика. И само један од њих – најређи и најмалобројнији – је аутентични швајцарски, реторомански. Руси и Русија су очигледно речи једног корена, али је мало вероватно да ће се наћи такав ентузијаста који ће по тој основи да забрани татарски и који ће ићи по дечијим вртићима да убеђује татарску децу да промене име, од Тимура да постану Тимофеји или их терати у њихову, рецимо Турску.

Чудно, но све то од нас траже људи који нас позивају да пре свега будемо Европљани, да будемо и живимо као на толерантном Западу.

Чудно, али то су исти они људи који се јавно ужасавају прича о совјетским позадинским одредима НКВД-а. Управо они не виде ништа чудно и порочно у томе што бојевици Десног сектора у Украјини убијају војнике који су одбили да пуцају у своје сународнике и саплеменике.

То су исти они људи који траже увођење колективне одговорности за Русе због ратних злочина у Чеченији, али са таквим схватањем и снисходљивошћу се односе према чињеници да су пилоти ОС Украјине одједном пожелели да убију неколико ненаоружаних људи.

То су они исти људи који су Радујева и Басајева називали борцима за независност. Управо они називају терористима људе који нису казнили ни једног таоца, који нису активирали ни једну бомбу у Кијеву.

Те “терористе” у ствари и убијају тако немилосрдно јер схватају да њих не могу натерати да као таоце држе трудне жене и децу и да бацају бомбе по Кијеву. Зато што су они, било које националности, руски – носиоци руског културног кода, наследници Иље Муромца, Добриње Никитича и Данила Казарина.

Мој “љубимац”, Артемиј Кивович Троицки изнео је интересантну хипотезу: по његовом мишљењу, цела поента је у томе што су они који војују у Доњецку и Луганску – губитници. Тако је и рекао у свом тексту ”Војници неуспеха”: “Ја бих тај контингент дефинисао као «сувишне људе XXI века». Они су отуђени од савременог начина живота и не могу да нађу за себе место: ко је изван совјетског система, ко је у глобалистичкој парадигми, ко је у мирном окружењу, ко је коректан у политичком животу… У суштини цела наша земља помало страда од тог синдрома, али су код појединих грађана конкретне кризе. Рецимо, уколико би доњецки оглашени упутили позив широм света – потрчала би са свих страна браћа по кипећем разуму – и екстравагантни, који гледају Russia Today, и стаљинистички реликти и просто  desperadoes који периодично отварају ватру по друговима из разреда и посетиоцима супермаркета. Како се каже, свако има свој пакао, но у Доњецкој области сада се огањ може доделити.

П.С. Ово што је горе речено ниуколико не доводи у питање принципијелно благородну идеју добровољаца. Међутим, сетите се републиканских интернационалних бригада у Шпанији: тамо су се са реалним фашистима тукли песници и интелектуалци, тукли су се за идеје и будућност, а не због злобе према мрском свету и не због сопственог ништавила”.

Шта рећи као одговор? Ово је Николај Леонов, недавно погинули у Доњецку:

Верујући човек, спортиста (првак света у кик-боксу), песник. Убијен је у аутомобилу док је превозио рањенике.

А ово је човек који га је назвао губитником:

То је Артемиј Кивович Троицки који није спортиста, није песник него…, ја чак не знам ни ко је он.

Било би интересантно знати да ли би бар једна жена изабрала Артемија Кивовича као одговор на питање: ко би од ове двојице требало да још живи и живи?

Или ево још примера интересантног размишљања:

В. ШЕНДЕРОВИЧ: – “Не, званично. Заштита рускојезичког становништва. Значи, констатујемо да је прошло пар месеци да није проливена ни једна кап крви по етничком принципу док Путин није почео да помаже руско-језично становништво у Украјини. Констатујемо да се сада крв пролива потоцима”.

Виктор Анатољевич не зна за “Корсунски погром”. Зашто би то он знао? То знање се не уклапа у његову слику света.

Исти тај, пет минута касније:

В ШЕНДЕРОВИЧ – „Нико, ничега, никаквих претњи није било, није било крви. А у Јалти, у кући Чехова, нису правили музеј Бандери. И људи су причали руским језиком“.

Тај човек је у овом тренутку – чињенички, један од руководилаца “антитерористичке операције”.

Али најкраће и најконцизније се изразио још један мој љубимац – модерни писац и грађански поета Дмитриј Биков.

Д. Биков: – “Многи ме питају како се ви односите према томе што Русе убијају у Доњецку. Ја постављам питање: а шта Руси раде у Доњецку. Доњецк је територија Украјине. Ко их је звао тамо?”

По мом мишљењу, боље не можеш рећи. Не сме се тек тако дрзнути и бити Рус у Украјини. Руса у Украјини не сме бити. Руси немају право да постоје на тој териорији.

То је Украјина. То је природно.

Они изговарају апсолутно, апсолутно фашистичке, човекомрзитељске сетенце, истовремено сами оптужујући Русију за фашизам. Они не виде себе. Они не виде никакво одступање од елементарне људскости у сопственој логици. Њихов фашизам постао је за њих природан.

Када један те исти човек захтева да не смеју да се бију мирни демонстранти који гађају полицију флашама са Молотовљевим коктелом, а потом се усхићују уздржаношћу кијевских власти после спаљивања стотина људи у Одеси и исказују своје уважавање после тога кад авион добро одмереним хицем откида ноге женама непокорног града…

Када се не признају избори у Сирији, а признају борци за слободу, “Сиријски побуњеници” који су стигли из Катара и Саудијске Арабије, који разапињу хришћане и једу срца рањеника и заробљеника, а терористима се називају људи који су једноставно хтели да остану Руси. То јест, да самостално суде шта је добро а шта зло, а не по лиценци носилаца истинског украјинства.

Заправо, ту и лежи највећа кривица Руса – њихова способност да конструишу сопствени морално-етички систем и да га обнављају. И у том систему они који претендују на господарење, увек ће бити зло. Руси ће испод сваке маске видети њихове чељусти са јаким очњацима и учиће и друге народе да их виде. Због тога Руси не треба да постоје.

Роман Носиков

превод са руског odnako.org