Наталија Пичурина
3.6.2014.

Громке предизборне пароле Петра Порошенка о „Европском избору Украјине“, у ствари су означиле наставак трагедије југоистока.
Лако прошавши у првом кругу председничких избора, овај наметљиви и самоуверени политичар је позирајући пред камерама западних новинара, рекао да ће се анти-терористичка операција сада „драматично изменити“. Она ће бити „ефикаснија, краћа“.

Трагично, Кијев се спрема да настави рат на југоистоку барем до 14. јуна. Председник је на руском и енглеском језику у свом сулудом цинизму изрекао следећу фразу: „војна операција у истоку Украјине је најзад, ЗАИСТА почела“. Без трунке сумње, као да развија бизнис план за нову фабрику чоколаде, Пјотр Алексејевич је Украјинским снагама поставио три задатка: да одсеку народну самоодбрану од границе са Русијом, да локализују побуњенике и да сломе отпор храброг Донбаса.

И извршавајући ђавољу наредбу – 2. јуна 2014. авиони ваздухопловних снага Украјине су полетели на Луганск. И то не са хуманитарном помоћи, и не са слаткишима „РОШЕН“ за децу Луганска, већ са смртоносним ракетама које су бачене у сам центар предивног града са словенским именом.

***

Град Луганск – је град побратим Ростова-на-Дону.  „Црни понедељак“ је дошао и за нас. Рат више није апстрактна категорија новинских извештаја већ туга драгих и познатих људи.

За баку Ану сам сазнала од своје пријатељице Оксане. Још недавно, када је све било мирно, заједно смо летеле за Београд. Седећи на неудобном терминалу аеродрома Шереметјево, дуго и весело смо причале о нашим украјинским пријатељима и рођацима. Заиста, у Ростову су се, као у великом лонцу, помешала све словенска презимена.

Данас је Оксана једва успела да успостави телефонску везу са Луганском. Бака ради у средњој школи, и иако у школи нема ученика, бака Ана дежура. Она сама у празној згради. То је њен ратни распоред. Школа је у самом центру града, и одатле се добро види како ниско изнад улице прелећу авиони. Падају бомбе и са свих страна допире паклени звук пуцњаве. И трагични речи: „Никад нисам мислила, Оксана, да ћу да доживим да овако нешто видим… да је порушено све где сам са тобом шетала“.

Фотографије из Луганска – Николај Варсегов

Бака Ана је рекла да је око школе паника и да се повремено чује пуцњава. Амбулантна кола јуре једна за другим. „Вероватно има много рањених… “

Бака још није знала најновије вести – везе су лоше, телефон тек што је био прорадио… Око регионалне управне зграде у Луганску већ има мртвих и тешко рањених.

Наредба Порошенка је убила и моју колегиницу, доктора, министра здравља Луганске Народне Републике, Наталију Архипову. У време напада Наталија је била на улазу у зграду и разговарала је са посетиоцем. Трагична случајност – али управо је Архипова недавно помогла дописнику листа LifeNews, који је био повређен док је боравио у зони борбених дејстава.

Као прави лекар, до последњег тренутка је била са својим народом. Ступивши на нову дужност у тешко време за Луганску Народну Републику, Наталија Архипова је чинила све што је било могуће како би се обезбедила стабилност институција здравствене заштите. Знали су је и волели. Нека јој је вечан помен…

Бака каже да сутра неће бити превоза. И да рано ујутру сама мора да стигне кући која се налази на самој периферији града…

Страшно… Оксана, која је храбар човек, храбар новинар који има свој политички став, плаче као дете: „Мој вољени, рођени Луганск најтиши и најмирнији град који знам…“

Луганск… Зашто те је снашла ова невоља?

Нема смисла чекати одговор од Порошенка – данас су чланови централне изборне комисије потписали протокол са коначним резултатима избора.

Нови Председник се припрема за инаугурацију…

_______
Превод: СРБски ФБРепортер