Платон Беседин

Свободная Пресса, 4.6.2014.
Превела: Нада Љубић

Пјотре Алексејевичу!

Рекли сте да ће ваша прва посета у својству председника бити посета Донбасу. Људи су то чули. Људи памте. Људи чекају.  Дођите!

Најбоље је сад. Уз пратњу плача и експлозија. По црвеном тепиху крви. Дођите! И схватићете да у Донбасу «није све у чоколади».

Обавезно поведите жену. И децу. Они ће се забављати на тераси. Иако ће највећи део времена проводити по подрумима. Уосталом, ви ћете им објаснити, баш као што објашњавају очеви у Славјанску, да то грми свечани плотун. Празник измислите сами. Зашто Ваша победа не би била повод?

Постаћете део Донбаса. Део Украјине – зар нисте то говорили? Ове Украјине у којој убијају, разносе експлозивом, проливају крв. Ове, у којој сваким даном вас и сву кијевску власт све више мрзе.

Ако будете на неком другом месту, проширите своје видике – попричајте са избеглицама. Поразговарајте са њима о свакодневним сахранама. О деци убијеној бомбама. О звиждању метака.

Они ће говорити искрено. Као што је са мном говарила жена која је изгубила мужа у Краматорску. Некад је он био миран Украјинац. Као и она, уосталом. Али за вас је он терориста, сепаратиста, издајник. Као и она, уосталом.

Колико још таквих планирате да уништите? Бојим се да нећете моћи све да пострељате, гусеницама згњечите, живе спалите. Зато што их је много. И биће их још више.

Јуче ми је писао песник из Луганска. С наочарима, у оделу. Он никада није узео оружје у руке – само књиге, новине. А сутра иде да се придружи наоружаном народу. Није Чечен, није Осетин, није Придњестровљанин, већ рођени Луганчанин. Није бандит, није шпијун, није паравојник, већ песник.

Ви говорите да њега браните од терориста? А ето, и он сам је постао терориста. Нисте му дали никакву другу шансу. Као што нисте дали шансу убијеним женама, мајкама. Једна од њих постоји на видеу. Са откинутом ногом, у локви крви. Погледајте тај видео у доколици. Неће га, ваљда, гледати некакве Псаки [1].

Али најбоље је да допутујете. Да видите својим очима. Несрећу стварних људи. Пакао кроз који пролазе стварни људи. Умирањестварних људи. Од стварних бомби. Од стварних метака. Погледајте муке оних које сте ви, као гарант Устава Украјине, дужни да браните.

Или, после референдума од 11.маја, они више нису Украјинци? Онда их оставите на миру. Поштујте њихов избор. Поштујте људски живот.

Говорили сте и о Европи. Објасните, како је могуће да се овако нешто догађа у центру Европе? Бомбаровања, деца у подрумима; стрељање рањеника; спаљивање живих људи; тенкови који газе мирне житеље – то није Европа, не. То је горе од Конга или Уганде. Која је ово године: 2014-а или 1939-а? Шта је на украјинским тенковима – свастика или трозубац?

Сетите се, најзад, историје. Револуције, грађански ратови, преврати – ништа од тога се није завршила успехом. А вама успех треба, то знам. Али на крви се не стиже далеко. Није крв гориво. Што више притискаш педале гаса, брже се расипа, и зато све ово има све мање смисла.

Ради кога је, онда, све ово? Ради житеља Донбаса? Желите ли њихову подршку или (с тим се Бандера не шали) захвалност? Можда сте до референдума 11. маја још имали шансе. После тога – биле су мање. С првим пуцњима – постале су мале. А сада их уопште нема. Због тога што они који су мрзели владу Народних Република, сада мрзе вас. Избор између два зла је очигледан.

Истину не можеш донети на тенковима. Да, снага је – у правди. Али правда није увек у сили.

Или све ово радите због оних који мрзе «ватнике»[2], «москаље»[3], «колораде»[4]? Али они – нису ваши. Они – нису за вас. За њих сте ви само прелазни, привремени председник. А после – судбина Јушченка или Кучме. Могу вас уздићи, али и збацити у блато – још слађе. Таква је њихова суштина. Тако су склопљени. Иначе, било би исто оно што је било 1917-е, 1991-е, 2004-е?

А да одговарате, мораћете. Ви, а не они, већ сте ушли у историју као најкрвавији украјински председник. То вам треба? Да направите земљу-бомбону од крви? Заиста, јер то није кобасица.

Јасам Украјинац. И до недавно сам се поносио тиме што код нас није било већег проливања крви, кланице, грађанског рата. Није било Карабаха, Чеченије, Волгодонска.

Али сада ми имамо Славјанск, Мариупољ, Одесу. За само пола године. Колико још хектара усијаног пакла нам треба?

Ради чега је све ово? У име победе? Чије? КадаУкрајинци мрзе Украјинце и Русе, сви су већ поражени.

Какав је крајњи циљовог клања? Да се униште сви сепаратисти? Не можете уништити многомилионски Донбас. То чак ни Хитлер није могао.

На места тих које би да згњечите, стрељате, спалите, доћи ће нови још одлучнији, још снажније воље, још гневнији. У њиховим жилама ће тећи крв уништених сестара, у њиховим ћелијама ће бити гени измучене браће. И они ће памтити тај бол. Тај страх. Ту кланицу. Они ће памтити вас. И мрзети.

Они ће се зато – осветити. Ако не вама, онда вашој деци.

У памет се, Пјотре Алексејевичу! Овај рат је већ изгубљен. Као паметан, предузимљив човек, ви то знате.

Да, нисте га само ви започели. Али баш ви можете да га окончате.

Не ради људи Донбаса. Не ради житеља Украјине. Ради себе, Пјотре Алексејевичу, себе ради.

П.С. Пјотре Алексејевичу, не обазирите се, молим вас, на то што је ово писмо објављеноу руском медију. Оно би могло да се појави и у неком украјинском издању, кад би у вашој и мојој земљи било «слободе говора». И то је, такође, трагедија. И то је, такође, рат.

БЕЛЕШКА О АУТОРУ:

Платон Беседин је украјински писац, критичар и новинар. Рођен је у Севастопољу 1985.године. Пише на руском језику. Скренуо је на себе пажњу приповетком „Глад“, објавио приповетке у многим руским и украјинским часописима, у својим и колективним збиркама, а пре две године се појавио његов први роман „Књига греха“. Приповетке су му преведене на енглески, немачки, италијански. У фебруару је, иритиран насиљем, објавио отворено писмо присталицама Мајдана под насловом „Не треба нам ваша Украјина.“

________

[1] Џенифер Рене „Џен“ Псаки (JenniferRene „Jen“ Psaki)гласноговорница Стејт департмента САД и бивша гласноговорница председника САД Барака Обаме.

[2] Погрдно име за Русе које користе русофоби, а изведено је из назива за ватирану штепану зимску одећу робијаша

[3] Погрдно име за Русе којим се имплицитно негира руска нација и држава

[4] Колоради погрдан назив за Русе изведен из тамошњег назива за кромпирову златицу, штеточину која се по целом сверту проширила из америчке државе Колорадо