Државе наследнице бивше Југославије добиле су право да поделе 25 милиона евра из фондова некадашње Народне банке СФР Југославије који су били „замрзнути“ у Француској, па ће Србија добити око 11 милиона евра.

30.05.2014. ВЕСТИ/Блиц, за ФБР приредила Биљана Диковић

Остало од пређашних времена: Јосип Броз Тито и његова супруга Јованка Броз
фото: Fonet/AP

Скоро десет милиона евра, са припадајућом каматом, биће уплаћено Србији, а заједно са новцем из Њујорка – то ће износити око 11 милиона евра, пише „Блиц“.

Трговачки суд у Паризу донео је недавно пресуду о „одмрзавању“ средстава које је централна банка СФРЈ ставила на рачуне банке Креди агрикол, а реч је о 24,44 милиона евра, блокираних још од 1996. године.

Државе наследнице могу да рачунају и на припадајуће камате, а износ се дели у складу са споразумом о сукцесији. Србији, која у овом поступку заступа и Црну Гору, припада 38 одсто. Француска банка није желела да допусти располагање овим новцем без судске пресуде.

Формални поступак пред судом у Паризу прошле године покренула је Народна банка Србије (НБС), односно гувернер Јоргованка Табаковић. Споразум о сукцесији имовине бивше СФРЈ државе наследнице потписале су 2001. године, Хрватска га је ратификовала 2004. године, а анексом је дефинисана подела расположивих средстава.

Још постоје спорови око средстава која су била стављена на девизне рачуне бивше СФРЈ, држана код југословенских банака за заједничка улагања у иностранству, која су, када је споразум склопљен, процењена на 645 милиона долара.