.
Снаге Луганске и Доњецке републике нападају на касарне две украјинске јединице
28.05.2014. ФАКТИ
ПРЕМИЈЕР ДНР АЛЕКСАНДАР БОРОДАЈ: ДОБРОСУСЕДСКИ ОДНОСИ СУ МАКСИМУМ НА КОЈИ КИЈЕВ МОЖЕ РАЧУНАТИ
НЕШТО сасвим ново, али очекивано: снаге самоодбране Луганске народне републике почеле су напад касарне украјинске тзв. унутрашње војске са намером да их заузму или принуде јединицу на капитулацију.
Кијев је признао да јединица која је стационирана у тој касарни – а налази се на периферији Луганска – већ има губитке.
Са спуштањем ноћи су снаге Луганске републике добиле појачање, са којим су стигли и минобацачи и преносни ПВО системи – за случај новог напада украјинске авијације.
У међувремену су стигли и родитељи неких од војника и почели да их наговарају да се предају и изађу без оружја.
Десетак их се наводно већ предало, а неки изнутра довикују да им излазак не дозвољава командир јединице са чином капетана.
Истовремено је у Доњецку почео напад на тамошњу војну јединицу која има касарну у том граду.
Потпунијих података о овом нападу такође још нема, али је јасно да су ове две акције међусобно повезане. Јер, ни Луганска ни Доњецка република досад нису нападале на јединице украјинске армије и националне гарде.
Ово је прелазак Рубикона и сигуран знак ЛНР и ДНР почињу борбу за контролу територије и истеривање „окупаторских снага”.
Вечерас је, иначе, премијер Доњецке републике Александар Бородај саопштио да ДНР не води никакве преговоре са Кијевом. Нагласио је да су преговори могући тек након што Кијев повуче војску и полицију са територије ДНР.
„После свега што се догодило, не може бити ни речи о остајању Доњецке републике у саставу Украјине. Добросуседски односи – то је максимум на који Кијев може рачунати” – повукао је Бородај.
Категорије:Украјина, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Spasba svetom Iliji gromovniku na lepsim vestima, ako je istina da nasi ljudi mogu da se brane,nazalost od nasih zavedenih od vatikana rodjaka.VALJDA SE UZMEMO U PAMET jednog dana.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Већ сам писао о томе да неко мора да наоружа тај голоруки руски народ. Каква храброст тих бораца. Они са неким пешадијским наоружањем морају да се супротстављају тешком и савременом наоружању. На жалост то су непотребне жртве најоданијих синова руског народа.
Ако је тачна ова вест да су добили нешто од квалитетнијег и одговарајућег наоружања, то би могло да значи да више неће да буду глинени голубови. Али много зависи од тога колико је наоружања стигло, има ли муниције, да ли је и то што је стигло застарело тј. одкле је стигло, да ли су га купили на црно… Некоме ово “купили на црно“ можда звучи смешно или као неверица, али ако узмемо у обзир да они нису прихватили позив за одлагање референдума то онда добија другу конотацију. Сетимо се да је Србија увела искрене санкције Републици Српској на Дрини и да је војска Републике Српске морала хрватима да позајмљује тенкове за мало горива и тд.
Него, надам се да је истина на истоку Украјине мало другачија него што изгледа ових дана. А изгледа горе него у Србији 1999. године. Колико год да није имало ефекта, српска војска је авионе гађала макар неким противавионским топовима. У Доњецку лете авиони и хеликоптери на пет стотина метара без икаквих проблема, јер они немају ни те противавионске топове које смо ми имали. Па, браћо, и они црнци што се боре, носе неке цеви на рамену. Зар морају само ти Руси увек да изгину, а да им се ни број незна? Како се наместе ствари и догађаји да они сваки фашизам дочекају неспремни и ненаоружани? Где су били ти силни и хваљени прогнозери, аналитичари, стратези па да предвиде шта ће се дешавати милионима њихових сународника…? Није ли, макар мало, дегутантно да, у дану када се у Москви слави ДАН ПОБЕДЕ НАД ФАШИЗМОМ, у Славјанску падају жртве поново од фашиста? Ако за такве догађаје неко каже да је све то игра, и ако је заиста то игра, признајем ја ту игру не желим да разумем јер мислим да, и у време док се неко игра, они голоруки борци би морали да добију нешто да се и они мало играју. За почетак свако да има по неку цев на рамену која бије и прецизно и далеко и високо.
Ако 35 мртвих у једном камиону и у једној секунди није опомена да је “игра“ постала много озбиљнија и да су потребне много озбиљније играчке онда могу да кажем: јадан тај народ.
Мића Радоњић
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Кључне су две ставке: 1)Контрола границе са Русијом и 2) касарне украјинске војске. То када снаге одбране ставе под своје прича је завршена. Јер , цијеви, о којима се прича, могу доћи само из Русије са отворене границе. Војницима у касарнама треба максимално проузроковати психолошки ефекат узалудности ратовања. Ако то успије неће им се моћи супростављати старјешине.
Свиђа ми сеСвиђа ми се