„Прикупљање података о кривичној одговорности како би се утврдила евентуална одговорност за пропусте током одбране од поплава, значи да тужилац има основе за сумњу да је неко кривично одговоран. Ипак, овде имамо ситуацију да немамо ни име некога ко би био одговоран нити за које конкретно кривично дело је одговоран“, оцењује професорка права Весна Ракић Водинелић са Правног универзитета Унион у Београду.

Она је у емисији „Један на један“ Радио-телевизије Војводине истакла да ипак има смисла да се преиспита политичка одговорности бројних актера задужених за заштиту грађана.

27.05.2014. РТВ, за ФБР приредила Биљана Диковић

„Многи од задатака које имају ти државни органи, нису обављени. Ми немамо дугорочни план заштите и спасавања, процену ризика, као и национални план спасавања. Имамо само националну стратегију спасавања, али то није довољно. Последњих неколико година нико ништа на том није учинио“, истакла је професорка Ракић Водинелић.

Она додаје да се ипак на основу Закона о ванредним ситуацијама, може испитати и утврдити да ли је неко испунио своју обавезу или није.

„Када је реч о објављивању ванредног стања, то је законом веома прецизно уређено. Обреновац је београдска општина, те градоначелник Београда и председник Општине Обреновац који су по природи ствари на челу кризних штабова, морали су да обавесте народ о евакуацији, те и један и други треба да сносе кривицу за ово. Наиме, нико од грађана не мора да прати информације РХМЗ-а, али постоје људи који су за то задужени и који то морају да раде“ оценила је професорка Ракић Водинелић.

Упитана како оцењује изјаве актуелних политичара на власти да одговорности за овакво стање у одбранама од поплава лежи и у претходним владама, професорка Ракић Водинелић каже да је „једина прилика када се наши политичари враћају у прошлост, само онда када могу некога другог да окриве за нешто“.

„Тешко ће тужилаштво доказати одговорност ако је реч о томе да насипи нису одржавани последњих 20-30 година. Од тога не можемо очекивати превише. Треба рећи и то да локални функционери не могу да одговарају за систем поплава који припадају Савском сливу. Локални функционери су у веома ограниченим условима и тешко могу да донесу праве програме који би третирали ову област. Ништа није урађено да се цивилна заштита обнови, уреди и одржава иако је то предвиђено законом. Имали смо ситуацију да је требало да се нареди мобилизација цивилне заштите, а није имало коме да се нареди„, каже професорка Ракић Водинелић.

Она додаје да у Закону о ванредним ситуацијама стоји да се обука о цивилној заштити спроводи у основним школама, али су то у неколико наврата министри просвете одбијали уз образложење да је то скупо и компликовано да се изведе.

Упитана да ли могуће испитати одговорност министра за ванредне ситуације Велимира Илића кад он сам каже да нема ни сто ни столицу ни канцеларију, професорка Ракић Водинелић каже јој није јасно зашто се неко прихватио такве одговорности, ако не може себи да обезбеди ни оно најосновније.“

„Када је реч о политичкој одговорности, најпре треба испитати одговорност оних који су били на челу, а тек онда оних на нижим нивоима“, оценила је професорка Ракић Водинелић.

Говорећи о томе да ли грађани и грађанке имају право да одбију евакуацију, професорка Ракић Водинелић каже да је Законом о ванредним ситуацијама прописана обавеза грађана да се евакуишу.

„То је, пак, једна норма без санкција. Не може се одговарати чак ни за прекршај јер одбијање евакуације није прекршај. Законодавац је ту очигледно проценио да би било нехумано прекршајно гонити некога ко је већ жртва. Поставља се питање да ли се евакуација може извршити силом. Ту се ради о ограничењу слободе кретања, што наш Устав познаје у одређеним ситуацијама. Ту се дакле толерише одређена врста физичке силе, али то треба боље уредити законом“, вели професорка Ракић Водинелић.

На питање да ли је премијер Александар Вучић могао да издаје наредбе начелнику Генералштаба Војске Србије Љубиши Диковићу и да га постави за команданта кризног штаба у Шапцу, професорка Ракић Водинелић каже да Вучић као премијер није могао ником ништа у Војсци да нареди.

„Ипак, као командант Републичког кризног штаба може да даје одређене наредбе, али уз сагласност радног тела којим је председавао. Међутим, били смо да сведоци да је Вучић дао налог Диковићу, а да се притом није консултовао са члановима Кризног штаба, чак је то урадио као премијер и то на седници Владе Србије отвореној за јавност“, каже професорка Ракић Водинелић.

Говорећи о позивању на одговорност грађана који су наводно ширили панику преко јавних мрежа, професорка Ракић Водинелић каже да се ту мора стећи неколико услова да би неко одговарао.

„Потребно је данеко изнесе или пронесе лажне вести, али тако да је то изазвало панику већих размера или поремећај јавног реда и мира или да је довело до неизвршавања обавеза од стране јавног органа. Ипак, право питање је да ли један твит може изазвати већу панику од једне вриштеће насловне странице таблоида на којој стоји да лешеви плутају поплавњеним подручјима. Требало је да на разговор буде позван главни уредник тог медија. Нажалост, ти људи су заштићени у овом нашем систему“, каже професорка Ракић Водинелић.

Она оцењује да у медијима има доста цензуре и аутоцензуре, јер „постоји страх о неке врсте одмазде“.

„Када је реч о томе, ту је најиндикативнија изјава новинарке са Радио Индекса која је и сама била жртва поплава. Она је истакла да јој је пре гостовања у једној емисији речено да мора да пази шта прича. И додала је да ће тако и да уради како би сачувала своју породицу. Па видите, ко се ту не би уплашио, ако имамо премијера, који је само један од једнаких у Влади Србије, јер ми немамо канцеларски систем, који својим министрима даје наређења као да је он учитељ, а они ђаци. Па ако се у таквој ситуацији једна министарка која иначе има имиџ одлучне особе, понаша као послушан ђак, зашто се онда за своју судбину не би плашио неки твитераш„, закључила је професорка Ракић Водинелић.