„И отвориће Господ једну огњену реку, као море, да у њу баци све нечастиве, безверне, јеретике, безбожнике и грешнике да у векове горе. А благочастиве и православне Хришћане и праведне увешће у рај да се свагда радују.“ (св. Козма Етолски о будућем суду)
25.05.2014. ФБ страница “Православље живот вечни“, РТВ , за ФБР приредила Биљана Диковић
Друге поуке и пророштва св. Козме Етолског:
Зло ће вам доћи од учених.
Доћи ће време кад неће постојати овај склад као данас између народа и клира.
Клирици ће постати најгори и најнечастивији од свих.
А антихристи су папа и онај који нам је на глави (турски султан), а да му не кажем име. Ви схватате, и жалосно је да вам то кажем, да су ти антихристи деца погибли. Ми знамо за уздржање, они за погибао. Ми за пост, они за преждеравање. Ми за девство, они за блуд. Ми за правду, они за неправду. (св Козма Етолски)
Доћи ће време када ће вам непријатељи узети и пепео са огњишта, али ви не мењајте веру своју, како то други буду чинили.
Жалим вас због ваше гордости. Нога моја овде више крочити неће. И ако се не оканете тога што чините, самовоље и грабежљивости, пропашћете. На ону куку где вам висе сабље доћи ће дан када ће цигани окачити своје инструменте.
Папу да проклињете, јер он ће бити виновник.
Много ће се тога догодити. Државе ће постати као страћаре.
Погледајте, такође: РАЧУНСКЕ ОПЕРАЦИЈЕ У СПЦ
Припремила екипа ФБ странице “Православље живот вечни“
***
Папа и Вартоломеј потписали Декларацију о уједињењу хришћана
После потписа декларације у којој се позива на приближавање Римокатоличке и православне цркве, Фрања и Вартоломеј су одржали заједничку молитву у цркви Христовог гроба у Старом граду Јерусалима.
Светске агенције оцењују да је то историјски догађај у хришћанству, јер католици и православци никада нису били тако блиски доктринарно од велике шизме 1054. године, када је дошло до канонског одвајања и прекида литургијске заједнице западне и источне цркве.
Циљ папине посете Светој земљи јесте обележавање 50. годишњице историјског сусрета у Јерусалиму папе Павла VI и тадашњег васељенског патријарха Атинагоре.
Папа је раније данас позвао на миси у Витлејему председнике Израела и Палестине, Шимона Переса и Махмуда Абаса, да заједно дођу у Ватикан и моле се за мир.
Beta/AP Photo/Sebastian Scheiner)
„На месту где је рођен Принц мира, желим да позовем Шимона Переса и Махмуда Абаса да се заједно са мном у Ватикану моле за мир. Мир се гради малим гестовима, али зато многи пате и стрпљиво чекају“, рекао је папа верницима на миси.
Фрања је израелско-палестински сукоб оценио као „све неприхватљивији“ и позвао обе стране да донесу храбре и креативне одлуке како би се склопио коначан мир.
Поглавар Римокатоличке цркве данас је одступио од протокола и неочекивано стао испред зида који дели Израел и Западну обалу.
Папа је ненајављено изашао из аутомобила и молио се неколико минута испред зида, на којем се и даље налазе графити и поред тога што је префарбан пред његов долазак.
Абас, с којим се папа састао током дана, рекао је да је то „ружан зид који је Израел силом изградио на палестинској територији“.
Папа ће сутра одржати мису на Сионској гори, месту последње вечере Исуса Христа за хришћане, и гробу цара Давида за Јевреје.
Папа ће сутра обићи Јерусалим, где ће се одвојено састати с јерусалимским главним муфтијом и израелским рабинима. Такође ће одржати молитву код Зида плача и посетити меморијал Холокауста Јад Вашем.
50 година католичко-православног приближавања
Хришћанско јединство требало би да буде циљ обеју вера, истакли су поглавар римокатоличке цркве папа Фрања и васељенски патријарх Вартоломеј I на вечерашњој церемонији у Цркви Светог гроба у Јерусалиму.
Они су том церемонијом обележели педесетогодишњицу од историјског помирења својих претходника.
Папа и патријарх су се пољубили, руковали и заједнички молили и то је била прва икад одржана заједничка служба у тој цркви из 12. века, подигнутој по хришћанском предању на месту где је Исус разапет, сахрањен и васкрснуо.
Папа Фрања допутовао је хеликоптером из Витлејема на Западној обали преко Тел Авива у Јерусалим другог дана тродневног ходочасћа по Светој земљи.
Његовим састанком с Вартоломејем обележена је годишњица самита, којим је почело приближавање између католичког и православног света. Пре пет деценија самит патријарха Атинагоре и папе Павла VI означио је почетак смањивања напетости између две цркве, настале после Великог раскола у 11. веку. Они су се састали 5.и 6. јануара 1964. године, у време када је источни део Јерусалима био под контролом Јордана, наводи АФП.
Самит је означио почетак помирења после готово једног миленијума од подела хришћанства 1054. године, када су обе стране екскомуницирале једна другу. Раскол су проузроковали и политички и теолошки неспоразуми.
Православље је наставило да следи лидере својих локалних цркви, а патријарх из Константинопоља је био први међу једнакима, док су западни хришћани следили папу.
Патријарх Атинагора и папа Павле VI састали су се у резиденцији папског нунција на падинама Маслинове Горе. Укидајући међусобну екскомуникацију пољубили су се и загрлили. Састанак иза затворених врата трајао је око један сат и завршио се заједничком молитвом на латинском и грчком језику, као симболичан корак ка јединству две цркве.
У настојању да дочара дух из те године Ватикан је дизајнирао лого састанка папе Фрање и Вартоломеја, представивши загрљај Светог Петра и Светог Андрије у чамцу под слоганом: „Нека они буду једно“.
Састанак с Вартоломејем и побољшање односа с правослвном црквом је званична сврха папине посете Блиском истоку, за коју је он истицао да има првенствено верски карактер.
Категорије:ВЕРА, ВЕСТИ ИЗ СВЕТА, ДЕШАВА СЕ..., Други пишу, Екуменизам, ИЗДВАЈАМО, Издаја, Новости, СВЕТ, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…