КРИЗА У СВЕТУ: Украјина из часа у час… (фото/видео) 52
30.04.2014. Глас Русије, Восток.рс, Факти, Србин.инфо
***
За независност Доњецке Републике 11. маја ће се гласати на 2.279 бирачких места
РЕФЕРЕНДУМСКО ПИТАЊЕ: „ПОДРЖАВАТЕ ЛИ АКТ О ПРОГЛАШЕЊУ ДРЖАВНЕ САМОСТАЛНОСТИ ДОЊЕЦКЕ РЕПУБЛИКЕ”
ДОЊЕЦКА Народна Република пуном паром се припрема за референдум о независности заказан за 11. мај.
Већ је формирала и централну изборну комисију и 55 територијалних изборних комисија са 2.279 бирачких места.
Сама централна комисија већ је одштампала више од два милиона гласачких листића – саопштио је њен председник Роман Љагин.
Референдумско питање је формулисано овако: „Подржавате ли акт о проглашењу државне самосталности Доњецке Народне Републике”.
Према Љагиновим речима, очекује се излазност на нивоу 70 одсто, а у изборним комисијама радиће више од 25.000 људи.
Резултати референдума биће објављени 12. маја.
„Ако већина бирача Доњецке области на референдумско питање одговори са „да”, председнички избори које је заказао Кијев за 25. мај – у Доњецкој области се неће одржати. Такав исход референдума значиће се да је Украјина постала друга држава, па грађани Доњецке Републике неће ни моћи да гласају за председника Украјине” – нагласио је Љагин.
***
23:57 ММФ оценио да је руска економија ушла у рецесију
Међународни монетарни фонд ММФ цени да је руска економија ушла у рецесију, изјавио је данас на прес-конференцији у Москви шеф мисије ММФ у Русији Антонио Спилимберго. ММФ је снизио прогнозу раста руског БДП-а у 2014.години са 1,3% на 0,2%.
Осим тога ММФ прогнозира суфицит федералног буџета Русије у текућој години на нивоу од 0,34% БДП.
ММФ такође поздравља одлуку Централне банке Русије да подигне референтну стопу до 7,5% на годишњем нивоу.
Спилимберго је изјавио да је неопходна оштрија монетарно-кредитна политика као још једна од мера за снижење инфлације. Фонд очекује да она ове године буде око 6%. Одлив капитала прогнозира се на нивоу од сто милијареди долара.
23:54 ПУТИН И КАМЕРОН: Украјинска криза може бити решена само политичким средствима
ТУРЧИНОВ ПРЕТХОДНО НАЈАВИО ФОРМИРАЊЕ БАТАЉОНА ТЕРИТОРИЈАЛНЕ ОДБРАНЕ У СВИМ УКРАЈИНСКИМ ОБЛАСТИМА
РУСКИ председник Владимир Путин и британски премијер Дејвид Камерон телефонски су разговарали о ситуацији у Украјини и сагласили се да излаз из политичке кризе у тој земљи може бити нађен само политичким средствима.
Према саопштењу Кремља, Путин је посебно указао на прворазредну важност да власти у Кијеву што пре и безусловно испуне договорено у Женеви 17. априла како би била могућа деескалација напетости у Украјини.
Путин и Камерон су се договорили да две земље наставе размену мишљења о ситуацији у Украјини на различитим нивоима.
До овог разговора је дошло након што је вд председника Украјине Александар Турчинов којег су на тај положај изабрали кијевски пучисти, објавио да је украјинска армија преведена у стање пуне борбене приправности, па још нагласио: да је Кијев почео да „батаљоне територијалне одбране” формира у свим областима у земљи.
23:44 На страну Доњецке Републике прешли и градови Алчевск и Антрацит
ФЕДЕРАЛИСТИ ОД ВЕЧЕРАС КОНТРОЛИШУ И ПОРЕСКУ УПРАВУ И ЦАРИНУ У ДОЊЕЦКУ
РУСКИ федералистички покрет маршира југоистоком Украјине.
Још два града – Алчевск и Антрацит – стали су под заставу Доњецке Народне Републике.
У Алчевску не само да су федералисти заузели седиште градске владе и спустили са јарбола заставу Украјине, него је и његов градоначелник, Владимир Косјуга, подржао „народни покрет”.
Градска власт и учесници руског митинга потписали су меморандум са којим ће заједно ући у организацију референдума о независности области који је заказан за 11. мај.
У Антрациту федералисти су прво заузели седиште градске милиције.
Да се власт Кијева на истоку Украјине руши попут домина, сведочи и околност да су федералисти вечерас у Доњецку – највећем граду и административном центру области – преузели контролу и над пореском службом и над царином.
23:35 Русија предала тужбу СТО поводом „Трећег енергетског пакета“ ЕУ
Представници Русије упутили су Светској трговинској организацији (СТО) тужбу за покретање судског процеса у вези са применом Трећог енергетског пакета земаља ЕУ.
„Трећи енергетски пакет“ донела је Европска комисија како би проширила конкуренцију на европском енергетском тржишту.
По новом програму, енергетске компаније морају да раздвоје средства која производе и добијају од транспортних линија далековода и цевовода и предају ову инфраструктуру независним компанијма оператерима.
22:23 Више од 2,2 хиљаде Украјинаца затражило током ове године азил у Русији
Почетком ове године око 2200 Украјинаца затражило је азил у Русији, при чему је током целе прошле године, таквих захтева било само пет, саопштила је данас Федерална миграциона служба РФ.
Дан раније шеф ресора Константин Ромодановски нагласио је да знаци хуманитарне катастрофе у Украијин постају све очигледнији. Према његовим информацијама, ова земља после заоштравања унутрашњеполитичке ситуације заузима првом место по броју захтева за азил у Русији.
Већина захтева везана је за могућност добијања руског држављанства у поједностављеном поступку, дозволе за рад или неки други начин легалног боравка у Русији.
21:56 ЕУ ће појачати притисак на Русију због изостанка напретка у решавању украјинске кризе
Ситуација у Украјини и даље изазива велику забринутост, а Европска унија ће због изостанка напретка на путу постизања решења преговорима појачавати притисак на Русију, рекао је председник Европског савета Херман ван Ромпеј.
Насиље и безакоње у источној Украјини треба хитно прекинути, рекао је шеф Европског савета.
Херман ван Ромпеј сматра да су пре две недеље у Женеви, уз учешће ЕУ и САД била „отворена врата“ за решење ситуације, и да је неопходно ту шансу искористити, како би се заиста кренуло ка деескалацији. Међутим, по његовом мишљењу, то се за сада не може приметити.
21:30 После референдума у Доњецку могући избори „народне владе“
Денис Пушилин, један од руководилаца Доњецке Народне Републике, коју су прогласиле присталице федерализације, рекао је да ће у случају гласања на референдуму за независност Доњецког региона бити одржани и избори „народне владе“ републике.
Према речима Пушилина, регион је технички спреман за спровођење референдума. „У току је припрема више од 2300 бирачких места.Тренутно не видим разлоге који би спречавали одржавање референдума“, нагласио је он на прес-конференцији у Москви.
Референдум о статусу Доњецког региона заказан је за 11. мај.
21:00 На вежбама у Кијеву биће разрађена дејства заштите становништва
Јединице државне безбедности заједно са јединицама полиције током ноћних вежби у центру Кијева биће разрађена дејства заштите становништва, изјавио је шеф кијевске администрације Владимир Бондаренко.
Кијевска градска администрација упозорила је становнике и госте престонице, да ће у ноћи између 30. априла и 1. маја у центру Кијева бити одржане војне вежбе. Министарство одбране Украјине касније је демантовало своју укљученост у ове вежбе.
20:35 МСП РФ забринут због довођења оружаних снага Украјине у пуну борбену готовост
МСП РФ изражава забринутост због „милитантних изјава“ кијевских власти о стављању оружаних снага Украјине у стање пуне борбене готовости, каже се у коментару објављеном на сајту руског министарства.
Вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов изјавио је 30. априла да су оружане снаге Украјине у пуној борбеној спремности.
МСП РФ инсистира „на хитном прекиду војне реторике Кијева, усмерене на застрашивање сопственог становништва, спречавању употребе силе и покретању унутрашњег украјинског дијалога у тражењу националног споразума у земљи“.
19:08 Матвијенко: Русија ће покушати да стане на пут крвопролићу у Украјини
Русија ће чврсто настојати да не дозволи крвопролиће у Украјини, бранећи људска права свим расположивим законским средствиума, изјавила је председника Савета Федерације Валентина Матвијенко за радио станицу „Глас Русије“.
Према њеним речима Русија ће користити сва правна средства, могућности Савета безбедности УН и напоре међународне заједнице, како би дошло до повратка договорима од 21. фебруара и женевком споразуму.
По мишљењу сенаторке, украјинске власти ће морати да спроводе споразуме „иначе ће наставити да воде земљу у безизлазну ситуацију, стање у економији је сваког дана све горе“.
18:40 МСП СРН: Преговори око посматрача задржаних у Славјанску тешко иду
Званични представник министарства спољних послова СРН Мартин Шефер у среду је изјавио да преговори о ослобађању у Славјанску задржаних војних посматрача чланица ОЕБС-а „тешко иду“. По његовим речима, с групом посматрача, у којој се налазе четворица Немаца, „и даље нема директног контакта“.
Дотичући се извештаја о евентуалном брзом ослобађању војних посматрача, званични представник МСП СРН је рекао да не жели да износи било каква очекивања у име савезне владе.
18:23 Хеликоптери РВ РФ почели вежбе на граници са балтичким земљама
Хеликоптери војне авијације Западног војног округа Русије почели су вежбе на небу изнад северозапада земље, саопштио је новинарима начелник прес-службе Западног војног округа пуковник Олег Кочетков.
Према плану посаде треба да обаве задатке из аеронавигације, унапређење пилотске технике, потрагу за ваздушним и копненим циљевима, као и приземљење на неопремљеном терену. У вежбе су укључени транспортно-десанти хеликоптери Ми-8МТВ-5 и Ми-26Т.
18:08 Федералисти заузели градску скупштину у Алчевску у Луганској области
Око 30 људи у среду је преузело контролу зграде градске скупштине Алчесвка у Луганској области, градоначелник је изразио спремност да организује референдум, а са зграде је скинута украјинска застава.
Алчевск је други по броју становника град у Луганској области, у граду живи више од 110000 људи.
18:03 Путин разговарао о Украјини са италијанским премијером
Руски председник Владимир Путин разговарао је са италијанским премијером Матеом Ренцијем о ситуацији у Украјини, саопштила је прес-служба Кремља.
Лидери две земље разменили су мишљења о кризној ситуацији у Украјини и нагласили, између осталог, потребу да све стране поштују женевски споразум од 17. априла, каже се у саопштању прес-службе.
Председник је такође са италијанским премијером разговарао о руско-италијанској сарадњи у разним областима, укључујући енергетику.
17:40 Украјина би могла да раскине споразум са Русијом у области информисања
Украјински државни комитет за емитовање телевизијског и радио програма саветовао је влади да раскине споразум са Русијом о сарадњи у области информисања.
Према споразуму, две стране су преузеле обавезу да промовишу стварање услова за међусобно слободно ширење информација с циљем продубљивања сазнања о животу народа две земље.
17:23 Русија блокирала расправу у ОЕБС-у о украјинској жалби на војну активност
Русија је блокирала могућност разматрања жалби Украјине у ОЕБС-у, а поводом наводне војне активности РФ, изјавио је стални представник РФ у ОЕБС-у Андреј Келин.
По његовим речима „постојао је покушај провокације чији је циљ био да нас натера да разматрамо украјинску жалбу. Та жалба је апсолутно неоснована и нема смисла, па је учешће у разматрању таквог механизма бесмислено“.
Келин је рекао да је Русија детаљно објаснила свој став и да не спроводи никаква необична војна дејства у близини украјинске границе.
17:01 Украјинско министарство одбране демантовало одржавање вежби у Кијеву
Министарство одбране Украјине демантовало је информацију о војним вежбама планираним у Кијеву за ноћ између 30. априла и 1. маја.
На сајту Украјинске владе и Кијевске градске администрације појавиле су се информације о предстојећим војним вежбама. Грађанима је речено да нема места за узнемиреност због размештања војног кадра и борбене технике.
Саопштење, постављено 30. априла на званичном сајту Кијевске градске администрације о одржавању специјалних тактичких вежби у Кијеву нема никакве везе са активностима министарства одбране и главног штаба оружаних снага Украјине, наглашено је у саопштењу, на сајту министарства одбране.
16:00 Амбасадор: Кина против санкција Русији
„Против смо једностраних санкција према Русији, јер оне не могу да допринесу решавању проблема“, рекао је у среду новинарима амбасадор Кине у Русији Ли Хуи.
Званични представник МСП Кине критиковао је дан раније једностране санкције према Русији. Према његовим речима, увођење санкција Русији само појачава тензије у конфликту у Украјини и у супротности је са интересима свих страна.
Средином марта ЕУ, САД и неколико других земаља увеле су санкције Русији као одговор на референдум у Криму. Прва листа санкција тицала се неколико особа у структурама власти. Такође, прекинут је низ преговарачких процеса, који су се углавном односили на учешће Русије у разним међународним структурама.
15:22 У Кијеву се 1. маја одржавају ноћне војне вежбе
У ноћи између 30. априла и 1. маја у Кијеву ће бити одржане специјалне тактичке вежбе, саопштила је прес-служб Кијевске градске државне администрације.
Градом ће се у оквиру вежби кретати колоне борбене технике, наводи се у саопштењу. Такође, у центру Кијева биће распоређен војни кадар и техника.
О разлозима одржавања војних вежби се не извештава.
13:52 У Харкову ухапшен лидер покрета „Југоисток“
У Харкову је ухапшен Јуриј Апухтин, лидер покрета „Југоисток“, један од организатора проруских митинга у Украјини, пренели су данас локални медији. Апутина, тренутно, возе у Держинско одељење полиције. Хапшење би могло да буде повезано са његовим учешћем у организацији аутотрке Харков – Славјанск, у којој је присталицама федерализације Донбаса достављена хуманитарна помоћ.
Трку је 29. априла код Изјума (југоисток Харковске области) зауставила Национална гарда, на лице места су позвани припадници полиције и тужилаштва, против свих учесника акције поднете су пријаве.
13:28 Турчинов: Украјинска војска у пуној борбеној готовости
Оружане снаге Украјине налазе се у пуној борбеној готовости поводом опасности од напада Русије, изјавио је данас вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов на састанку са шефовима регионалних управа у Кијеву.
Руски званичници су последњих недеља више пута наглашавали да РФ не планира да уђе на територију Украјине. Конкретно, ово је изјавио руски министар одбране Сергеј Шојгу у телефонском разговору са америчким министром одбране Чаком Хејгелом. Шојгу је такође изјавио да је наредио повлачење руских снага са подручја у близини границе са Украјином, након што су кијевске власти саопштиле да неће користити војску против грађана.
13:16 У Луганску заузета зграда радиотелевизијске компаније
У Луганску су присталице федерализације Украјине заузеле регионалну државну радиотелевизијску компанију (ЛОТ), саопштио је локални координатор покрета Руски сектор – Украјина Владимир Карасјев.
По његовим речима у граду је свуда мирно, народ је заједно са демонстрантима, нема сукоба, полиција се разоружава и одлази из региона.
Тренутно није познато да ли ће радиотелевизијска компанија преносити руске канале.
12:51 Турчинов: Безбедносне снаге не могу да контролишу ситуацију на истоку Украјине
Вршилац дужности председника Украјине Александар Турчинов изјавио је у среду у Кијеву да безбедносне структуре у овом тренутку нису у стању да оперативно држе под контролом ситуацију у Луганској и Доњецкој области.
Према његовим речима стање на истоку је и даље напето.
Турчинов је нагласио да украјинске власти не контролишу ситуацију у граду Славјанску у Доњекој области. Раније су у Доњецкој области смењени начелници регионалних полицијских одељења ГУ МУП-а Украјине.
12:36 У центру Кијева се потукли националисти и припадници самоодбране
У центру Кијева у уторак увече дошло је до масовне туче између активиста националистичких покрета и снага самоодбране Мајдана.
Националисти су организовали марш са бакљама. Они су планирали да до дођу од Врховне раде Украјине и затевају увођење реда на истоку земље.
Испред једне од барикада на Мајдану у сусрет су им кренуле снаге самоодбране. Они су блокирали пролаз колони.
Учесници у тучи користили су гасне спрејеве и петарде. Неколико људи је повређено.
Раније су на Мајдану активисти запалили гуме, а из правца кијевске администрације чули су се пуцњи.
12:25 Присталице федерализација чуваjу границе Доњецке Народне Републике
12:25 Градоначелник Харкова оперисан у Израелу трећи пут
Градоначелник Харкова Генадији Кернес, на кога је 28. априла извршен атентат, оперисан је у израелској болници у Хаифи трећи пут.
Лекари његово здравствено стање оцењују као стабилно.
Кернес ће морати да проведе око недељу дана на интензивној нези на неурохируршком одељењу.
У понедељак је градоначелник рањен из ватреног оружја, док је у Харкову џогирао. Локални лекари су га оперисали и исте ноћи авионом послали на лечење у Израел.
11:18 Чуркин: Кијев гура Украјину у пропаст
Кијевски режим гура Украјину у пропаст, изјавио је амбасадор РФ у УН Виталиј Чуркин на ванредној сединици Савета безбедности светске организације.Он је нагласио да је на основу изјава и делатности кијевских власти јасно да они не планирају да спроведу договор, постигнут на састанку у Женеви 17. априла. Представници РФ, ЕУ, САД и Украјине постигли су споразум о мерама деескалације украјинског конфликта.
Стални представник Русије није искључио могућност да слање војних посматрача чланица ОЕБС-а у Славјанск представља провокацију и нагласио да Москва настоји да помогне у њиховом ослобађању.
Он је такође санкције према Русији назвао неодговорним приступом Запада међународној политици.
10:47 Кировски савет Доњецка у рукама присталица федерализације
Присталице федерализације Украјине заузеле су Кировски савет у Доњецку.
Према медијским извештајима, око 200 маскираних људи упало је у зграду, скинуло заставу Украјине и окачило заставу Доњецке Народне Републике. Они за сада нису истакли никкаве захтеве.
10:35 Путин: Сами су закували ту кашу, а сада желе да све решавају нашим рукама
10:13 Горловка: федералисти заузели градску скупштину и регионално седиште полиције
Присталице федерализације Украјине су у граду Горловка заузели градску скупштину и седиште полиције Доњецке области, пренели су данас медији.
Они од јуче под својом контролом држе зграду МУП-а, регионално тужилаштво и телевизијски центар у Луганску. Узрок јуриша био је изостанак одговора на ултиматум, који је Кијеву постављен у недељу. У ултиматуму је захтевано утврђивање статуса руског језика, укидање повећања такси и цена, амнестија политичких затвореника и спровођење референдума.
10:15 Долазак америчких трупа у Естонију
09:50 Сукоби на тргу Мајдан у Кијеву
09:48 Кери догађаје у Украјини сматра поводом за јачање НАТО снага
Сједињене Државе разматрају украјинску кризу као повод за појачање НАТО снага изјавио је Џон Кери, амерички државни секретар.
Он је нагласио да треба постићи реално повећање националних војних буџета замаља чланица НАТО, учврстити економске везе међу чланицама Алијансе и одмах донети мере које би довеле до елиминисања претежне зависности европских земаља од руских енергената.
Раније је Северноатлантска алијанса донела одлуку да појача полицијско ваздушно патролирање балтичких земаља, Пољске и Румуније.
09:29 Путин: Пирошкама на Мајдану поплочан пут у кризу
Руски председник Владимир Путин позвао је власти у Кијеву да успоставе дијалог у земљи, а не да „траже кривце са стране“. Он је ово јуче изјавио новинарима у Минску.
„Тим пирошкама у Украјини је поплочан пут ка кризи“, нагласио је председник, истакавши да у Украјини „нема руских инструктора, ни специјалних јединица, нити трупа“.
Путин је изразио наду, да ће конфликт у вези са приведеним у Славјанску посматрачима ОЕБС-а бити решен, и они ће несметано моћи да напусте Украјину.
Према председниковим речима, овако нешто се не би ни догодило да су се „они, који себе називају украјинском влашћу“ договорили о посети војних посматрача истоку Украјине са „онима који тамо контролишу ситуацију“.
08:50 Медији: Путин и Медведев 9. маја у посети Криму
Председник РФ Владимир Путин и премијер Дмитриј Медведев планриају да 9. маја посете Крим, саопштио је високи званичник из Министарства одбране РФ.
Пре поласка на полуострво, шеф државе ће, традиционално, присуствовати Паради победе на Црвеном тргу у Москви. После овог догађаја он, обично приређује пријем поводом Дана победе. Међутим, овога пута, пријем ће бити одржан дан раније, осмог маја увече. Председник и премијер ће на Криму прво посетити Севастопољ.
Ове године град слави седамдесетогодишњицу ослобођења од фашиситчких трупа. Путин и Медведев ће присуствовати паради. После тога планирана је посета Симферопољу.
08:03 Путин сматра да није неопходно одговaрати на западне санкције
Руски председник Владимир Путин не види преку потребу у увођењу узвратних санкција западним земљама. Он је то изјавио новинарима у уторак у Минску у Белорусији, после седнице високог Евроазаијског економског савета.Међутим, председник је нагласио да „ако се настави ово што се сада догађа, Русија би могла да ограничи рад иностраних компанија у кључним привредним гранама, укључујући и енергетику“.
Он је рекао да не може да објасни, са чим је повезан други пакет санкција Русији.
„Наши партнери кренули су насилном варијантом у решавању украјинске кризе, а затим схватили где то води и сада траже кривце. Али Русија са тим нема никакве везе. Сами су закували ту кашу, а сада желе да све решавају нашим рукама“, нагласио је Путин.
Он је изразио уверење да санкције неће утицати на евроазијске интеграције и да ће Споразум о Евроазијском економском савезу бити потписан у предвиђеном року – 29. маја.
06:57 Забајкал: У експлозији на војном складишту рањено десет људи
У експлозији на војном складишту у Забајкалу (Сибир) рањено је десет људи, а један од њих се налази у средње тешком стању, саопштили су локални лекари.
Планирана је евакуација више од хиљаду становника села Бољшаја Тура, поред које се налази војно складиште. У санаторијумима Забајкала су за њих спремна места, На лице места су стигле потребне снаге и средства МВС.
01:42 Обамин рејтинг најнижи откако је у Белој кући – 41 одсто
АНКЕТА Washington Post и ABC News показала је да Американци не одобравају ни здравствени ни економску политику Барака Обаме, као ни његове потезе поводом Украјине.
Иста анкета је показала да је рејтинг председника САД од јануара до краја марта поао са 46 на 41 одсто, што је најнижи ниво откако је Обама ушао у Белу кућу.
Економску политику свог председника одобрава само 42 одсто грађана САД, а само 34 се слаже са његовим мешањем у украјинску кризу.
Обамину здравствену реформу сада подржава само 37 одсто анкетираних.
Једва 28 одсто Американаца је задовољно текућим економским стањем САД.
01:30 После Пољске, Канада шест ловаца CF-18 послала и у Румунију
ОТАВА ЗАЈЕДНО СА АВИОНИМА УПУТИЛА И 25О ВОЈНИКА, АЛИ НИЈЕ ОТКРИЛА – КОЛИКО ЋЕ ОСТАТИ
КАНАДА је упутила у Румунију шест ловаца CF-18, уз образложење да је то било неопходно ради јачања „ваздушне полиције НАТО у вези са кризом у Украјини”.
Овоме је додато сасвим очекивано прецизирање: да се ради о једној од мера које алијанса предузима на плану јачања безбедности и стабилности у источној и централној Европи.
Канадски ловци су кренули из базе Беготвил у Квебеку. А заједно са њима и 250 војника.
Отава није навела колико ће дуго њени авиони и војници остати у Румунији.
Канада је претходних дана шест CF-18 послала и у Пољску.
00:35 КЕРИ: Украјина је разлог за јачање НАТО и трансатлантских економских веза
ЗАТРАЖИО ДА РЕАЛНО ПОВЕЋАЈУ ВОЈНЕ БУЏЕТЕ СВЕ ЧЛАНИЦЕ АЛИЈАНСЕ КОЈЕ ЗА ЊИХ ОДВАЈАЈУ МАЊЕ ОД ДВА ОДСТО БДП
* На конференцији Атлантског савета САД рекао: „Ако смањимо енергетску зависност држава чланица алијансе од Русије – то ће бити једна од највећих стратешких промена које можемо да постигнемо”
СЈЕДИЊЕНЕ Државе на догађаја око Украјине гледају као на повод за јачање НАТО – рекао је Џон Кери на конференцији Атлантског савета САД.
Чак је при том био веома отворен: „Криза у Украјини нас позива да се вратимо оној улози због које је алијанса првобитно и била створена. Имам у виду заштиту територије алијансе и јачање трансатлантске безбедности”.
У овом контексту, амерички државни секретар је означио три задатка:
1. Подстаћи савезнике из НАТО на реално повећање националних војних буџета
2. Одмах почети предузимати мере да европске земље енергетски не зависе са више од 50 одсто и
3. Озбиљно ојачати економске везе међу трансатлантским савезницима.
Да би био још јаснији, Кери је у наставку нагласио: „Земље које издвајају за одбрану мање од 2 одсто БДП – треба да те расходе повећавају током наредних пет година. Ако смањимо енергетску зависност држава чланица алијансе од Русије – то ће бити једна од највећих стратешких промена које можемо да постигнемо”.
Ако је веровати вашингтонском електронском издању Daily Beast, Кери је – наступивши на затвореном заседању Трилатералне комисије у Вашингтону – рекао да је америчка обавештајна служба наводно успела да сними телефонске разговоре „руских агената” на истоку Украјине.
Додао је да у Вашингтону тобоже већ знају „ко тамо издаје наредбе и одакле долазе”, па закључио: „Нас држе за будале. То је изазов нашим представама о томе како се треба понашати у 21. веку. То је бандитизам и понашање државе-парије”.
00:09 Масовна туча у центру Кијева, било и пуцања
ОКРШАЈ ИЗМЕЂУ „ПАТРИОТА УКРАЈИНЕ” И ТАКОЗВАНЕ „САМООДБРАНЕ МАЈДАНА”
САМО је било питање – када ће се догодити и – догодило се.
У центру Кијева – на „евромајдану” (Тргу независности) – дошло је до масовне туче између присталица крајње десне организације „Патриоти Украјине” и такозване „самоодбране Мајдана”.
Са обе стране је било око 200 учесника, а чули су се и пуцњи.
Почело је тако што су су се националисти – са бакљама у рукама – окупили испред градске скупштине Кијева, па одатле у колони кренули према „евромајдану”- „Самоодбрана Мајдана” их је зауставила испред барикаде постављене код главне поште. Ту је и севнуло. Обе стране су користиле палице и топовске ударе, али није јасно ко је пуцао.
Кола хитне помоћи су одвезла већи број повређених, али није било јасно да ли је било жртава.
***
Владимир Седов: НЕСЛАГАЊА ВАШИНГТОНА И БЕРЛИНА У ВЕЗИ СА УКРАЈИНОМ
Сједињене Државе упорно подстичу кијевски режим на коришћење војне силе против Донбаса који се дигао на протест. У вези с тим појављује се сумња: зар је то Вашингтон стварно забринут за судбину кијевске хунте? А да можда САД не провоцирају напрегнутост на украјинско-руској граници како би постигли неке друге циљеве, који нису толико везани за односе са Русијом, колико на америчке односе са европским савезницима, у првом реду са – баш Немачком.
Да подсетимо да су октобра 2013. Немачко друштво за истраживања у спољној политици (StiftungWissenschaft und Politik) и амерички Маршалов фонд објавили заједнички извештај под називом „Нова снага, нова одговорност: елементи немачке спољне политике и политике безбедности у свету који се мења“ («NewPower, New Responsibility: Elements of a German Foreign and Security Policy for a Changing World»).
Јануара 2014. године, председник Немачке Јоахим Гаук је на Безбедносној конференцији у Минхену развио основне ставове тог документа. У општим цртама ради се о следећем:
Стање економије Немачке зависи од извоза немачких производа, те је зато Немачка заинтересована за очување слободног приступа спољним тржиштима, као и за стабилну ситуацију у зонама које спадају у немачки спољнополитички интерес. Међутим, обзиром да САД „шаљу јасне сигнале да ће њихово укључивање у свет убудуће још више зависити искључиво од њих самих“ Немачка ће на себе морати да преузме „улогу лидера – још одлучније, и још чешће“, унапређујући при том демократске вредности, вредности слободног тржишта и међународне сарадње, без обзира да ли се ради о територијама држава у којима већ постоје конфликти или се само назиру. При том, констатују немачки експерти, Немачка ће морати да рачуна да су међу њеним важним трговинским партнерима и државе са ауторитарним режимима. Тај „конфликт“ међу немачким економским интересима и приврженошћу Берлина демократији од Берлина захтева избалансиран приступ“.
Концепција Немачке „нове снаге“ и „нова одговорност“ представља, у суштини, „меморандум о намерама“ Берлина да игра самосталније на само у Европи, већ и уопште у свету, при чему се по низу питања немачки прилаз не подудара са америчким. Конкретно, неоконзервативци из Обаминог окружења су констатовали да Берлин, иако замагљено, покушава да преко немачке политике према земљама које неоконзервативци сматрају за „изопштене“ (какве су Северна Кореја и Иран) или недемократске (међу којима су и Русија, Венецуела и цео низ других) изазове Сједињене Државе.
Америчке неоконзервативце је посебно узнемирио интервју новог опуномоћеног представника МИП-а Немачке за питања немачко –руских односа, социјал-демократе Гернота Ерлера, који је он у јануару 2014.године дао журналу Немачког друштва за спољну политику. Ерлер је жестоко критиковао поступке претходне немачке владе, као и америчких политичара и дипломата у време догађаја на кијевском мајдану, и показао је разумевање за забринутост Русије због економских последица по њу уколико између Украјине и ЕУ дође до потписивања Споразума о придруживању.
Очигледно је да је онај део америчке политичке елите који се противи смањењу присуства САД у Европи, као и њихови сателити из реда „младоевропљана“ (тј. Пољске и земаља балтичког региона), одлучио да искористи ситуацију у Украјини како би Русију увукао у конфликт који су они сами инспирисали, како би одједном решили четири задатка:
- Да се не допусти да САД одустану од глобалних империјалних амбиција.
- Да се између Русије и Европе забије клин како би се обе стране ослабиле економским санкцијама против Руске Федерације.
- Да се појача војно присуство САД на европском потконтиненту у оквиру НАТО-а и да се европски савезници окупе око САД под предлогом пружања отпора „руској претњи“.
- Да се поново политика Немачке стави под контролу Вашингтона и европских атлантиста.
Разлика у немачком и америчком прилазу украјинској кризи је прилично очигледна.
Берлин је, тако, потрошио доста средстава уводећи ка Украјини политику „меке силе“, рачунајући да ће на следећим председничким изборима 2015.године у тој земљи на власт доћи њихов протеже Виталиј Кличко. Судећи по анкетама, пре преврата Кличко је имао шансе да 2015.године законитим путем постане председник Украјине, што и објашњава покушаје Берлина да процес смене власти у тој земљи врати у законите токове. Међутим, Вашингтон је тежио да конфликт заоштри што више, покушавајући да постигне потпуну капитулацију Виктора Јануковича и његов одлазак са положаја председника.
Уличним сукобима у Кијеву умерене опозиционе партије, укључујући у њих и УДАР Виталија Кличка, почеле су да губе подршку, док су радикалне националистичке и неонацистичке групације, чији су припадници пуцали на милицију и бацали Молотовљеве коктеле, све више јачале. Пуне две деценије те групације су финансиране из САД, а њихови активисти су обучавани у Пољској и балтичким земљама, наравно – америчким новцем.
Комплетан страни утицај на ток догађаја на мајдану постепено се нашао у рукама сарадника амбасаде САД у Кијеву, укључујући ту и представнике америчких тајних служби. А када је Вајмарска тројка (Немачка, Француска, Пољска) успела да од Виктора Јануковича извуче сагласност за одржавање превремених председничких избора у децембру 2014. то ипак није задовољило Вашингтон, јер је он подржавао оружани државни удар, којим је у Кијеву учвршћена власт проамеричких политичара из партије Јулије Тимошенко „Баткившчина“ .
Тако је први потез немачке стратегије „Нова снага, нова одговорност“ пропао. Американци су прекинули испуњење споразума о мирном регулисању конфликта у Украјини од 21.фебруара, чији је потписник и министар иностраних послова Савезне Републике Немачке. Поверење у Немачку као утицајног посредника и миротворца је подривено!
А када су, упркос препорукама Берлина, у привремену владу Украјине примљени и представници радикалних националиста, када је дошло до њиховог наоружавања од стране те исте владе и њиховог прегруписавања у Националну гарду, до претварања антируске идеологије у званичну идеологију новог режима, дошло је и до отпадања Крима од Украјине. Становништво Крима, међу којима Руси чине апсолутну већину, одбили су да постану жртве неонацистичког терора.
Сада Немачка по питању регулисања конфликта између кијевског режима и широког народног покрета у источним областима Украјине који захтева да се одржи референдум о федерализацији државног уређења, заузима уравнотеженију политику у односу на Сједињене Државе. Берлин је ипак принуђен да прати политику САД чак у питањима која се односе на санкције против Русије које су штетне за немачку економију, на повећање америчког војног присуства у Европи, на пребацивање снага НАТО-а на исток.
Очигледно је да Немачка још није успела да у односима са Сједињеним Америчким Државама превазиђе синдром нације која је изгубила рат…
Ипак остаје да се сазна шта у вези с тим мисли становништво Савезне Републике Немачке.
***
***
+++
+++
_________________
ПРЕТХОДНИ ЧЛАНАК:
Категорије:Азија, ВЕСТИ ИЗ СВЕТА, ДЕШАВА СЕ..., Други пишу, Европа, ИЗДВАЈАМО, Нато, Русија, САД, СВЕТ, Украјина, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Коментари читалаца…