Листа увозних производа Србије је импозантна, не толико по количини, колико по саставу. Разумљиво је што увозимо нафту и гас, хемијску робу, моторе и аутомобиле. Чак и то што се девизе одливају на увоз метли, четки, шибица и пасуља је прихватљиво, али је невероватно да Србија увози и детелину, свињску и људску длаку, и то чак 25 тона годишње. Увози и тоне паприка, парадајза, бораније, купуса, па чак и – шљива.

25.04.2014. ВЕСТИ, приредила Биљана Диковић

На листи производа које Србија увози налази се и детелина

Годишње увеземо и више од 3.000 тона црног лука, углавном из Холандије, Белгије, Чешке, па чак и Аустралије. Лешник долази из Грузије, Немачке и Турске, смокве из Албаније, а бели лук из Кине.

• Бацамо девизе и за шећер

  – Нигде као код нас, увоз и извоз пољопривредних производа није тако препуштен стихији тржишта. Административне мере нису добре, али мора постојати контрола. Тако се не би дешавало да увозимо и бацамо девизе чак и за шећер и малине, наше главни извозне адуте – изјавио је агроекономиста Миладин Шеварлић.

Економисти указују на то да би се улагањем у информатику, енергетику и аграр подигао и извоз па би у том случају прича о увозу лишћа или свињске длаке била занимљива а не озбиљна тема.

Србију је увоз онога што би требало да сама производи у протеклој деценији равно 20 милијарди долара!

Према подацима Привредне коморе Србије, само током прошле године Србија је увезла за 1,8 милијарди долара ауто делова, сирове нафте за 1,3 милијарде долара, гаса уза 789 милиона долара, кафе за 81 милион долара, банана у вредности од 48 милиона. За смрзнуто месо смо платили 32 милиона долара.

– Конкуренција прехрамбених производа из Кине, Казахстана и других земаља до те мере је јака да наши сељаци практично немају шансе – каже економиста Љубодраг Савић.

У водећим трговинским ланцима пак кажу да када домаћа производња не задовољава њихову потражњу, принуђени су да набављају увозни зелениш и воће.

• Бумбари из Белгије

  У пластенику Сегал у Краљевцима уз 28 запослених вредно ради и на десетине ројева бумбара. Стигли су у Срем из Белгије, јер се у нашој земљи овакви „радници“ готово не могу набавити.
  У сваком реду стабљика налази се по једна жута кућица – дом за бумбаре који опрашују цветове. Примена бумбара у оплодњи усева у заштићеном простору почела је пре тридесетак година. Од тада се толико раширила да готово не постоји савремена производња парадајза без њих.