БЕОГРАД – Руски амбасадор у Србији Александар Чепурин посетио је данас у Београду председника Србије Томислава Николића и том приликом му је уручио писмо руског председника Владимира Путина, у којем он апелује на хитне консултације европских министара да би се обезбедиле испоруке и транзит руског гаса преко Украјине.

10.04.2014. Танјуг

Путин је у писму, какво је упутио и другим европским лидерима који увозе руски гас преко Украјине, апеловао на европске партнере да се спроведу хитне консултације на нивоу министара економије, финансија и енергетике због разраде усаглашених мера за стабилизацију привреде Украјине и обезбеђење испоруке и транзита руског гаса у сагласности са потписаним уговорима, пренела је агенција Итар Тасс.

„Привреда Украјине је у протеклих неколико месеци забележила успоравање, а њен индустријски и грађевински сектор су такође регистровали велики пад“, написао је Путин у писму у које је Танјуг имао увид.

Према Путиновим речима, украјински буџетски дефицит расте, услови у украјинском валутном систему постају све гори и гори, а негативан трговински биланс прати огроман одлив капитала из земље. Из тих разлога се, како оцењује Путин, украјинска привреда очигледно креће ка банкроту, застоју производње и огромној стопи незапослености.

Русија и чланице Европске уније су, према Путиновим речима, кључни трговински партнери Украјине, па су се тако на самиту ЕУ и Русије крајем јануара две стране договориле да одрже консултације о развоју украјинске привреде, имајући у виду интересе Украјине, али и интересе ЕУ и Русије.
„Ипак, сви покушаји руске стране да започне реалне консултације нису успели да донесу никакве резултате“, закључио је Путин.

Он даље наводи да, уместо одржавања тих консултација, Русија само чује жалбе на цену руског природног гаса – односно цену која је наводно „политичке“ природе, и због чега би неко са стране могао стећи утисак да европски партнери желе да једнострано окриве Русију за последице економске кризе у Украјини.
Руски председник је истакао да од првог дана независности Украјине, Москва подржава стабилност привреде те државе снадбевајући је гасом по повлашћеним ценама, као и да се Русија придржава купопродајног гасног уговора са Кијевом из 2009. године, који је потписала тадашња премијерка Јулија Тимошенко на 10 година.
„Чињеница да је након потписивања тог уговора Русија одобрила Украјини читав низ привилегија и попуста на цену гаса је сасвим друга ствар. Почевши од 2009. године збир ових попуста је 17 милијарди америчких долара. Томе треба додати још 18,4 милијарде долара на основу „узми или плати“ уговора“, наведено је у писму.

На овај начин је Русија током претходне четири године субвенционисала украјинску економију са 35,4 милијарди долара, а у децембру прошле године одобрила јој је и три милијарде долара кредита.

Путин је нагласио да ниједна друга држава није обезбедила такву подршку Украјини, а наведене суме биле су усмерене ка очувању стабилности и кредибилитета украјинске привреде и очувању радних места.
„Шта је са европским партнерима? Уместо да понуде Украјини стварну подршку, говоре о намерама. Постоје само обећања која нису подржана правим акцијама“, оценио је Путин.

Како Путин пише, Европска унија само користи украјинску привреду као извор сирових намирница, минералних сировина и метала, као и за продају својих готових производа, због чега би се у украјинској привреди могао створити трговински дефицит виши од 10 милијарди долара.
„Дуг украјинског Нафтогаса за испоручени руски гас стално расте, и у таквим условима, и у складу са уговором, Гаспром је приморан да се пребаци на авансно плаћање гаса, при чему ће бити испоручен само онај обим гаса за који Украјина унапред плати“, написао је Путин, и закључио да је то свакако екстремна мера, због које расте ризик од крађе природног гаса који пролази преко територије Украјине до потрошача у ЕУ.

Према речима руског председника, украјински дуг за руски гас износио је крајем прошле године 1,45 милијарди долара, затим је у фебруару нарастао за још 260 милиона, а у марту за још 526, по повлашћеним ценама од 268,5 долара за 1.000 кубних метара гаса.
„Чак ни по тој цени Украјина није платила ни пару. У таквим условима у складу са уговором, Гаспром је приморан да пређе на испоручивање гаса уз авансно плаћење, а у случају даљег кршења услова плаћања да потпуно или делимично обустави снадбевање“, стоји у писму.

Наглашено је да је обустава испорука гаса крајња мера.

Да би Украјина обезбедила довољно гаса да подмири сопствене јесење и зимске потребе, мораће авансно да уплати пет милијарди долара.

Путин је објаснио да Русија нема алтернативно решење, јер су се европски партнери повукли из заједничких напора за решење украјинске кризе, укључујући неодазивање на консултације.

У разговору са руским амбасадором, председник Србије Томислав Николић истакао је да Србија и даље стоји на позицији неутралности у односу на ситуацију у Украјини, док је Чепурин рекао да Русија цени пријатељство и принципијелан став Србије.
„Наше искрено и одано пријатељство са Руском федерацијом и моје лично поштовање према председнику Путину остаје неупитно“, истакао је Николић и изразио наду да ће се ситуација решити на миран начин кроз дијалог и компромис.
„Русија је заузела одлучан став да заштити своје суграђане и свој интерес и сматрам да треба да остане на путу да се проблем реши дипломатским путем, кроз дијалог“, истакао је Николић.

 ***

СРБИН.инфо

Русија протестује: Српски посланици у ПССЕ осудили руско припајање Крима

Упркос званичном саопштењу које су пренели домаћи медији да су српски посланици били уздржани приликом изгласавања резолуције о ситуацији у Украјини, у записнику који је објављен на сајту Парламентарне скупштине Савета Европе стоји да су посланици из Србије приликом гласања заправо били подељени.

Према објављеном записнику, за усвајање резолуције у којој је осуђено „руско илегално припајање Крима“, гласали су посланици Наташа Вучковић (ДС), Весна Марјановић (ДС) и Владимир Илић (УРС), док су посланице Александра Ђуровић (СНС), Катарина Ракић (СНС) и Стефана Миладиновић (СПС) гласале против, док Светислава Булајић из ЛДП-а није била присутна.

Српски парламентарци уздржани у ПССЕ приликом изгласавања резолуције о ситуацији у Украјини

Стразбур – Српски представници у Парламентарној скупштини СЕ били су уздржани приликом изгласавања резолуције о ситуацији у Украјини, објављено је данас на сајту СЕ.

Резолуција у којој се оцењује да је “такозвани референдум на Криму био неуставан” усвојена је јуче поподне са 154 гласова за, 26 против и 14 уздржаних. У резолуцији се наводи да Савет Европе не признаје “руско илегално припајање Крима”.

“Потезе у циљу сецесије и интеграције Руској Федерацији изазвала је и подстакла руска страна, под окриљем војне интервенције”, пише у резолуцији.

ПССЕ је навела и да у потпуности признаје легитимитет нових власти у Кијеву и парламенту као и “законитост њихових одлука”.

Због руског припајања Крима посланици ПССЕ у Стразбуру данас расправљају о евентуалном укидању права гласа руској делегацији.

Председник Србије истакао је данас у разговору са амбасадором Русије Александром Чепурином да Србија и даље стоји на позицији неутралности у односу на Украјину.

Руси “избачени”

С друге стране, Парламентарна скупштина Савета Европе ускратила је до краја ове године право гласа делегацији Русије и сменила њене званичнике с водећих позиција због руског припајања украјинског полуострва Крим.

Руска делегација је бојкотовала расправу у ПССЕ која је претходила гласању, оценивши је као “фарсу”, и најавила да ће напустити ПССЕ у знак протеста због данашње одлуке.

Руској делегацији је право гласа било ускраћено и 2000. године, тада због руске војне интервенције у Чеченији.

(НСПМ-Б92)