Тиме ће бити исправљена вишедеценијска неправда према том великом пријатељу и покровитељу српског народа, који је остао упамћен по многим изјавама и поступцима који сведоче у прилог тој чињеници.

Подсетимо, у манифесту објављеном поводом његове објаве рата Аустроугарској и Немачкој 2. августа 1914. године, Николај Други Романов је дословно изјавио: „Русија, која је један народ по вери и крви са словенским народима, никада није гледала на њихову судбину равнодушно. Са посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према Словенима последњих дана, када је Аустроугарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за сваку независну државу“. Још већи утисак је оставила његова претња у каснијем току сукоба – да ће Русија иступити из Првог светског рата уколико савезници не пруже хитну помоћ српској војсци, чиме је буквално спречио њену потпуну пропаст. Такође, никако не би смела да се препусти забораву ни порука руског цара Николаја Другог у којој је између осталог казао: «Нећете ми замерити, господо, што сам пре свега Рус и што су ми најближи интереси Русије, али вас уверавам да сам одмах после тога Србин и да су ми најближи интереси српског народа».

Према томе, чак и да у свом животу није урадио и изрекао ништа више од малопре наведеног, цар Николај би био достојан да му Београд подигне споменик у знак непролазне захвалности и поштовања, што ће се ускоро заиста и десити јер је споменик донирала Руска Федерација, a биће подигнут под покровитељством председника Србије Томислава Николића. Иначе, тај упечатљиви споменик који ће се налазити у централној београдској Улици Краља Милана, биће окруженом парком ког ће на посебан начин уредити скупштина града у сарадњи са појединим руским компанијама, а градски функционери су тим поводом дали образложење „да је наша обавеза да се одужимо човеку који је нешто конкретно учинио за наш народ“.

Такође, било би сасвим неправедно заборавити све раније иницијативе да се подигне споменик цару Николају, а последњи у низу је био веома посећени добротворни концерт у Руском дому у Београду, који је одржан крајем прошле године, накоме су се прикупљала средства управо зафинансирање обележја последњем руском монарху у главном граду Србије. Напослетку, да би се разумео разлог због чега је овакав споменик одавно био неопходан, било би довољно навести речи српског владике Николаја Велимировића, који је жртву Николаја Другог Романова упоредио са жртвом цара Лазара, рекавши да је – „Николај жртвовао себе и своје да би помогао српској браћи“. Међутим, како видимо ових дана, стара неправда је на добром путу да буде исправљена, а коначно ће бити отклоњена када се споменик руском цару у догледно време буде појавио у новом парку у центру Београда.

***

С НАМА БОГ!

Царски манифест о рату

Највиши манифест

Божијом милошћу

МИ, НИКОЛАЈ ДРУГИ,
Император и Самодржац Сверуски,
Цар Пољски, Велики Кнез Фински
и друго, и друго, и друго.

Објављујем свим верним Нашим поданицима:

Следећи историјским својим заветима, Русија, један (народ) по вери и крви са словенским народима, никада није посматрала на њихову судбину незаинтересовано. Са пуним једнодушјем и посебном снагом пробудила су се братска осећања руског народа према словенима последњих дана, када је Аустро-Угарска објавила Србији очигледно неприхватљиве захтеве за Државу. Презревши уступљиви и мирољубиви одговор Србске владе, одбацивши добронамерно посредовање Русије, Аустрија је журно кренула у оружани напад, почевши бомбардовање незаштићеног Београда.

Прунуђени услед насталих услова да донесемо неопходне мере предострожности, Ми смо наредили да се доведу армија и флота у ратно стање, али, стрепећи за крв и имање Наших поданика, улагали смо све напоре ка мирном исходу започетих преговора. Услед дружествених односа, савезница Аустрије Немачка, упркос Нашим надама на вековно добро суседство и не верујући Нашим уверавањима, да донете мере никако немају према њој непријатељске циљеве, почела је тражити хитно њихово укидање, и добивши отказ у том требовању, изненадно је објавила Русији рат.

Сада предстоји већ не заступати се за неправедно окривљену родну Нама земљу, већ оградити част, достојанство, целовитост Русије и њен положај међу Великим Државама.

Ми непоколебиво верујемо, да ће у заштиту Руске земље дружно и самопожртвовано устати сви верни Наши поданици.

У грозни час искушења нека буду заборављене унутарње распре. Да се укрепи још тешње јединство Цара са Његовим народом, и да одбије Русија, подигавши се као један човек, дрзки напад врага.

Ево, са дубоком вером у исправност Нашег дела и смиреном надом на Свемогући Промисао, Ми молитвено призивамо на Свету Русију и храбру војску Нашу – Божији благослов.

Дано у Санкт-Петербургу, у двадесети дан јула, у лето од Рождества Христовог хиљаду деветсо четрнаесто, а Царствовања Нашег двадесето.

На оригиналу Сопственом Императорског Величанства руком подписано: „Николај“.

—-
ПОВЕЗАНИ ТЕКСТОВИ:

* Подигнимо споменик србском добротвору – руском Цару Николају Другом Романову!

* Братствo са Цера – Зашто би Срби требало да подигну споменик цару Николају Другом Романову?

* Руско-српске династичке везе, Српски Краљевски Дом и Дом Романових су једна породица…