.

НЕБЕСКА СРБИЈА

(Св. Николај Жички)

Ај, та Велика Небеска Србија! Она представља већ одавно остварени идеал Велике Србије. Верујемо да је у њој више од сто милиона крштених Срба, који у земаљском веку Христу служише или за Христа страдаше, кроз векове и векове. И више их је тамо у рајској светлости из доба борбе, робовања и страдања него ли из доба слободе и благовања.

Они који више личе на Христа заиста су у ономе свету ближи Христу. Верујемо по евангелски, да ће неки народи, далеко већи од србског на земљи, бити мањи у царству небесном. И Господ је рекао, да ће неки који су први бити последњи а последњи први. И страдални Лазар на небу је засијао међу првима, док је богаташ потонуо међу последње у мрак паклени.

Небеска Србија, Србија је рајска,
Миомирна, красна као ружа мајска.

Ту су оци наши и праоци свети,
Што са Крстом Часним достигоше мети.

Ту жупани србски, краљеви и цари,
И витези Крста, и нови и стари.

Ту мајке јунака и сестара јато –
углачане патњом сијају к’о злато.

Ту чете посника и Светаца благих
И много и много сродника нам драгих.

Ту монаси часни, монахиње бледе,
Вечну Светлост Божју сад весело гледе.

И девојке миле и дечица мала
Што су за свог Христа јатом пострадала,

Мачем посечена, огњем сагорена,
К’о шибљике младе ветром оборена.

Домаћини ту су што у дому своме
Палише кандила Богу превечноме.

Занатлије славне, веште свом занату,
Тамо, сви су тамо, у небеском јату.

Из тамнице сужњи, из болнице болни,
Паћеници овде, убоги, невољни…

Радују се тамо око Светог Саве
Ко синови царски посред царске салве.

И четници славни, Божји осветници,
Многи богомољци, многи добротворци.

Удовице тужне и мајке без деце,
Све су убројане у Божије свеце.

Кнежеви сељачки и њини усташи
И сви и сви други славни преци наши

Што у горчинама живеше најљућим
Али немогуће сматраше могућим.

Покољења многа од најбољег соја,
Народ, Божји народ, без броја и броја,

То је она вечна Небеска Србија,
Што к’о јато звезда пред Богом се сија.

+ + +

Извор: Изнад истока и запада