26.03.2014.
Извор: Мирослав Милетић

Пошто је било много различитих коментара, неразумевања, погрешног и злонамерног тумачења, опште збрке, једном речју, ево, коначно снимака песме коју изводи „Хор удружења напредних грађана“ уз пратњу Драгослава Танасковића – Трнде, и то онако како и јесте замишљена – као део приче „из главе“ у оквиру „Оперетско-кабаретског-ораторијума: Из главе“ који је изведен на сцени књажевско-српског-тетара у уторак 25.марта 2014.године

(Оперетско-кабаретски-ораторијум Из главе: Изборна слагалица/сиротињска забава, 25.03. Књажевско-српски-театар, Крагујевац, тон са камере)

****

ДРАГИ АЦО МИ ТИ СЕ КУНЕМО…

(Из циклуса „Примењене пјесме наших народа и народности“, премијера 25.03.2014 Театар)

Године нам стижу пуне мука:
гласаћемо, кукати не смемо!
Запевајмо нек’ се чује бука:
Драги Ацо ми ти се кунемо!

Напредак се шири на све стране:
у Европу слободно идемо.
Прошле ћемо заборавит дане!
Драги Ацо ми ти се кунемо!

Нада стиже на улице наше.
У реформе сад летимо смело:
сви тајкуни сад нека се плаше
Драги Ацо ми ти се кунемо!

***

Ко то тамо (не) гласа

Свиће зора у недељу
да се гласа у кутију.
Сви гласачи из србије
чекају да мука мине, чекају да мука мине.
Јој ојој, јој ојој…

На изборе
фирмом Вучић,
напредно се народ спрема.
За гласање разлог има,
само среће ваљда нема, само среће ваљда нема.
Нема, јоој…

Из главе сам од рођења
зло не мислим, песме певам.
Волео бих земљо моја
да све ово само сневам, да све ово само сневам.
Јој ојој, јој ојој…

Зађе сунце у недељу
да гледамо у победу.
Пролеће је четрнаесто,
нико не зна шта се спрема, нико не зна шта се спрема,
Јој ојој, јој ојој…

АЈДЕ АЦО ВЛАДУ ДА ПРАВИМО…

Ајде Ацо владу да правимо.
Ајде Ацо, ајде душо, владу да правимо.

Ајде Ацо воду да продамо.
Ајде Ацо, ајде душо, воду да продамо,
у Београд, само да владамо,
у Београд, Ацо душо, само да владамо.

Ајде Ацо, земљу да продамо.
Ајде Ацо, ајде душо, земљу да продамо,
ко да више, само да владамо,
ко да више, Ацо душо, само да владамо.

Ајде Ацо народ да продамо.
Ајде Ацо, ајде душо, народ да продамо,
да продамо, само да владамо,
да продамо, Ацо душо, само да владамо.

***

КАД БИХ ЗНАО ГДЕ ЈЕ ВЛАДА…

Оперетско-кабаретски-ораторијум Из главе: Изборна слагалица/сиротињска забава,
25.03. Књажевско-српски-театар, Крагујевац, тон са камере

Кад бих знао где је Влада не бих чекао ни трен,
јер иако нисам у њој ја сам њен.
Кад бих знао где је Аца, да на мене чека сад,
кад бих знао да се пита, где сам ја.

Аца негде гледа те-ве, чита приче измишљене.
Аца мора да у Влади има места и за мене

Њему се сада сви диве, у влади он места дели.
Тешко му је, ал’ се смеје, нуде му се други људи.

Кад бих знао где је Влада не бих чекао ни трен,
јер иако нисам у њој ја сам њен.
Кад бих знао где је Аца, да на мене чека сад,
кад бих знао да се пита, где сам ја.

Ја бих, дрхтећи од наде,
кренуо ка Аци,
ја бих пош’о да се нудим,
ал’ се бојим да је с неким!

Ал да знам где је Влада не бих чекао ни трен,
јер иако нисам у њој ја сам њен.
Кад бих знао где је Аца, да на мене чека сад,
кад бих знао да се пита, где сам ја.
Кад бих знао где је Влада не бих чекао ни трен!

***

НОВИНАРСКА ТУГА ПРЕГОЛЕМА…

Новинарска туга преголема, ај вест је стигла – директиве нема.
Вест је стигла али се не важи, директива мора да се тражи!

Директива има колико ти воља, ал’ се чека која је најбоља.
Уредници у томе не маше, слушају се директиве наше!

Новинари, моја браћа мила, некада су били седма сила.
Седма сила остала без части/ то се више не замера власти!

То се труди, по стандарду ради / то се труди, пос’о да одради.
Извештаји стигли, сви на вести личе, слобода се сади ал’ цензура ниче!

Слика слику стиже, монтажа се ради, новинари већ су у кафани.
Уреднику стигла директива, све на време, да се презентира

Тако је то браћо у свакоме граду, ај, мало јаве а мало и лажу.
И тако се живи, тако извештава, на рамену сигурна је глава!
И тако се живи, нема трзавица, на рамену сигурна гузица!

***

МИТО И КОРУПЦИЈО

Контрола је прошла, може да се броји.
Коверта је пуна и џепови моји.
Еј, на паркингу стојим – чекам да се мито изброји.

Зашто ми мито не дође – да ме сунце огреје?
Коверту ми пуну предај!
Ником другом ти је не дај!
Мито и корупцијо.

Обећо си мито да ћеш једном моћи
кад се фрка смири ти до мене доћи.
Еј, паре пусте беле
чисте, лепе, свеже опране

Зашто ми мито не дође – да ме сунце огреје?
Коверту ми пуну предај!
Ником другом ти је не дај!
Мито и корупцијо.

Са другари моји ја сад паре бројим.
Поштено ги делим па се и забројим.
Еј пос’о добро прође мито и до мене дође