…

ПИСМО РУСКОГ БЛОГЕРА ПРЕДСЕДНИКУ САД

У Украјини има бар седам пута више мојих сународника него што на Косову има Албанаца, због чијег је права на самоопредељење Ваш претходник бомбардовао Србију

10.03.2014.Politonline.ru
Превела Нада Љубић 

Олег Одинцовскиј (Олег Одинцовский) Бараку Обами:
Уважени Барак Хусеинович!

Одлучио сам да Вам пишем директно зато што је, очигледно, дошло до неког неспоразума  између Вас и мене. Јер, што год уради моја земља, код вас то због нечег одјекне као: «Путин је урадио, Путин је увео, Путин је окупирао, Путин је објавио…» Баш као да је реч о некаквом култу личности. А како би било да пробамо мало без Путина, директно, а?

Ето, можда ја Вама овде откривам Америку (ој, па ми имамо такав израз за оне који су открили да се, кад се протерају староседеоци са целог континента добије најслободнија државу на свету). И тако, код нас осим Путина и његових непријатеља, који су организовали марш милиона на Болотној (сматрајмо их милионом, у Русији се не ситничари), постоји још 142 милиона људи. Њих Ваше колеге, тамо код вас и овде код нас, називају разним именима – и «ситном рибом пљуцкавицом», и «стоком», и «губарима», и «империјалистима», и «кметовима». Разумем, «кмет» – то је «по улози», али, као што С.С.Шпак у филму рече својој сусетки и Ивану Васиљевичу Грозном, «та улога је увредљива па ћу вас замолити да је не примењујете на мене». Нисте гледали? Велика грешка, то је добар филм о томе како Руси, затреба ли им само, лако могу сваког тиранина из прошлости да призову.

Разумем ја, не знате ви много о нама, господине председниче последње супер-државе. Може бити да нас знате само из туђих препева. Декица Лука, личност из позоришног комада писца Максима Горког, на питање локалног полицајца („Cop“ по-вашем), како то да га он не познаје кад познаје све људе у свом реону, одговорио је: «То је с тога, стриче, што није цела земља у твој рејон стала… остало је нешто мало и око њега…».

Помињем Вам то јер, гледано онако уопштено, и није нека срамота не знати у главу свакога на 1/7 копна, на којој се ја и још 142 милиона теснимо. Али ја сам чуо да у Америци нису важни народи  онако џумле – као Руси или некакви Срби и Абхази, већ искључиво Личности. Индивидуе. Зато сам је и одлучио да не скупљам потписе за народну петицију него да Вам се обратим по нашки, индивидуално.

А ево шта сам хтео да кажем. Немојте да мислите да смо ми овде нешто гадно смислили против суседне Украјине, Европе или целог света. Не, сачекајте Ви опет са Путином  – кажем Вам: ми, што значи – ја  и још стотина милиона. Јер, откривам Вам тајну, накупило се нас Руса у Русији, и на Криму, и у Украјини више него што има, рецимо, Ваших пријатеља Немаца или Француза. А у Украјини мојих сународника име више него Аустријанаца у Аустрији, (то је оно одакле је Арни-Калифорнијски), или у Данској Данаца (одакле је генсек НАТО-а). Има нас бар седам пута више него што на Косову има Албанаца, због чијег је права на самоопредељење Ваш претходник бомбардовао Србију.

Не, не говорим ја о томе да бисте Ви опет бомбардовали. Па чак ни о томе да ми сами хоћемо да бомбардујемо. Говорим о томе да нас са Русима на Криму и на истоку Украјине спаја мало више родбинских веза него Ваш поштовани народ са косовским Албанцима. И стога некако не можемо да будемо равнодушни када у суседној земљи на власт долазе момци код којих виси портрет локалног Хитлеровог колаборационисте, који ограничивају права човека на свој језик, на самоуправу. Па чак и право на то, нећете  ми веровати, да не скачете са свима, већ да сачувате своје људско и национално достојанство. Увек сте се поносили приврженошћу демократији и поштеним изборима, и већ због тога Вас не може да не шокира то што у земљи са 45 милиона становника власт силом осваја невелика група људи (па да их је и милион, нећемо ни овде ситничарити), и диктира свима како треба да живе.

Ви, разуме се, памтите којим речима почиње (сада устајем из поштовања) Декларација о независности САД? «Када развој догађаја води ка томе да је један од народа принуђен да раскине политичке  везе, које га везују с другим народом, и заузме самостално и равноправно место међу државама света, на које он има право по законима природе и њеног Творца, однос поштовања према мишљењу човечанства захтева од њега разјашњење узрока који су га побудили на то одвајање. Дајте да  Ви и ја г-н Председниче – само нас двојица, оставимо Путина по страни, дамо шансу становницима Крима да објасне човечанству, укључујучи уважени народ САД, како они виде своју судбину и зашто. А Ви и ја да се појавимо као гаранти референдума. Обавезујем се да за време тог слободног изражавања воље народа не говорим ништа лоше о Америци, а Ви за то време  држите своје познанике у Кијеву који Вас слушају (иако бих се ја постидео таквог познанства) – да не би ометали виши облик исказивања  права и слобода човека  – народни плебисцит.

Договорено?
___________

Објављено у понедељак, 10.марта
http://www.politonline.ru/comments/15652.html