Евроазија.инфо
28.02.2014

1. САД су добиле једно: распад Украјине и контролу над западном половином земље. То је САД-у загарантовано. Пет милијарди је потрошено на то. Граница НАТО-а сада ће бити на Дњепру. Уједињена Украјина у јучерашњим границама не постоји.

2. САД је добио руски ангажман у конфликту, на чему ће се темељити његова стратегија одвајања Русије од Европе. Још један успех. У оба случаја Путин је стављен у тешку ситуацију и то се не може назвати „победом Русије“.

3. Према правилима хладне реалне политике: као резултат државног удара у Кијеву под покровитељством САД-а, Америка добија Запад, а Москва – Југ и Исток, но не као поклон и не одмах, него кроз сукоб. Тако ситуација стоји у очима америчких стратега-реалиста. Пола Украјине одлази Русији с моралним трошком и (пожељно за САД) с војним жртвама. Пола Украјине улази у НАТО и сања да ће ући једном у Еуропу.

4. Но: увиек постоји простор за блеф. Откинути половину, претварати се да је све у реду, а претендовати на све. И у одређеном тренутку, ако је блеф вешт, то „све“ је могуће добити. У тренутно неорганизованој ситуацији парализованог Кијева нема снаге и способности да се успостави контрола над Кримом и Истоком. И више од тога, одржати ситуацију је немогуће. Пред нама је недовршени грађански рат који ће докрајчити оно што је остало од Украјине. У Русији је Јанукович, као носитељ службене власти, легални председник целе Украјине. У Кијеву нелегална хунта и неонацисти. Москва има сваки разлог да секрене с изградњом Малорусије/Новорусије. САД потихо признаје, да на више они нису спремни, нису спремни повући. Док ће наравно говорити супротно.

5. Пета колона унутар руске власти и безумна бирократија (руска варијанта „Партије регија“ – успут, обе странке „Партију регија“ и „Уједињену Русију“ створио је један те исти политички консултант – Владислав Сурков и његове присталице (саучесници) Павловски и Гељман, уверавају Путина да предаУкрајину. То јест они покушавају да угоде Западу, или из страха САД-у дају више но што на они сами (реалистички) претендују. Горбачов и Јељцин су падали натакве трикове. Путин никада. Он ради сваки пута по своме оно што уоколоне говори страна агентура…Тешко ми је замислити да ће овај пута Путин одступати од правила. Ако се уклони, цела прича се сели у Русију. Ми и Украјина смо као спојене посуде, у суштини један народ (искључујући десну обалу (нпп. Дњепра)и то не целу).

6. Стога не с тачке гледишта информација (сада све што се говори спада у дезинформације и информациони рат), него с тачке гледишта хладне политичке и геополитичке анализе, прихватити одлуку о подршци Москве новој југоисточној држави. То може бити усвојено или одбачено од Путина, но тоје прихваћено логиком повести. Према томе, свим силама је нужно деловатитако као да се већ догодило.

7. Москва је пружала подршку оним пријатељима, који су и сами били спремни бранити се. Дакле, самоорганизација југоисточног политичког формирања крајње је актуелна.

8. Сада иде борба на граници између двије Украјине. Као минимум по Дњепру. Но у нашем је интересу гурати је што је више могуће премаЗападу, што би максимално довело до дислокације НАТО-вих војска од руске границе.  Дакле, најбољи начин обране – напад. Узмите пример „Десног сектора“ –галицијским националистима потребна је цела територија – и њихова и наша. Нама не треба њихова територија, но на ту дрскост треба одговорити смело: за Кијев су се много пута борили у руској повести западни (галичко-вољински) и источни (владимирско-московски) кнезови. Ако су нацисти тако уверени, да јеКијев чврсто уз њих, нека покушају ући у Доњецк, Харков и Симферопољ. Време је да се борба пренесе на непријатељску територију. Кијев је руски град,то је наш град.

9. Идемо на Запад!

Превод: Ален Хорват