Коментар на текст: Весић: Београд ћемо претворити у мегалополис!
***
Саша Касаловић: Идеја о Београду “мегалополису“ је прича о “београдском пашалуку’
‘
Саша Касаловић
30.01.2014.
Сарадници окупатпра Србије, ви и даље спроводите заверу усмерену против Срба до краја а то овај чланак потврђује и говори нам да сте тој намери врло посвећени.
Идеја о Београду “мегалополису“ је прича о “београдском пашалуку“.
Где још у свету има градова да им број становника сачињава једну четвртину укупног броја становника. Ако се капацитети Београда (Црнограда, града без благослова) за пријем новог становништва увећају, то значи да ћемо у будућности имати половину становника у главном граду. То значи да ће претежно млад свет живети у Београду и да ће се у Београду бавити непроизводним делатностима тј. продавањем магле (трговином и услугама).
То значи да ће нам половина млађег дела нације живети по угледу на остале “мегалополисе“ а то подразумева упражњавање свих саблазни овога света. То значи да се пројектована завереничка намера србских непријатеља спроводи до танчина у дело и да нам је нација озбиљно угрожена.
Да ли очекују они који ће у таквом “мегалополису“ живети да их она друга половина старијег дела Србије храни својим пољопривредним производима, под условом да нам непријатељ до тада не одузме и не окупира још неки део обрадиве земље тако што ће нам, на име кредита које сте добили да изградите Београд као “мегалополис“, одузимати остале делове отаџбине како то управо сада раде и како показују да ће и у будућности чинити.
У временима када је Србија била озбиљна држава, она је из Београда слала војску учених људи и описмењавала остале делове своје отаџбине, развијала их и чинила једнако важним за србску нацију. Ово о чему се у овом тексту говори је супротан процес. Он позива на јачање “београдског пашалука“, на гашење остатка Србије и препуштање те земље нашим непријатељима… а онда кад све буде готово, вероватно ћемо се по замисли наших непријатеља и међусобно поубијати у тако скученом простору или ћемо једни друге појести, пошто ништа друго нећемо имати за храну.
Ако је ово перспектива коју нам нуди ова ИДИОТСКА власт, онда је време да се србски народ пробуди, протера све оне који му спремају овакву судбину… или ако то не жели, нека се припреми за нестајање!
Категорије:Мишљење, Национално питање, Режимска тортура, Саша Касаловић, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Из призме српског патриоте-стојим на твом ставу.
Али
Где још у свету има градова да им број становника сачињава једну четвртину укупног броја становника? – има колико хоћеш. Најближа Грчка. У два града Атина и Солун живи око пола становника, у самој Атини преко четвртине грка. Па онда ни Британија ништа боља око 15 милиона у Лондону а око 60 укупно, па и Париз….а ускоро ће тако бити и са Москвом и Петербургом у односу на остатак Русије.
За све остало није далеко од истине. Храна је оно што ће нас чинити јачом или слабијом државом. Ако то на време не схватимо оде маст у пропаст! Ту треба да угледамо на Холандију па и Немачку (добро не баш у оном либералном делу око педерства али за производњу хране су „тате“). Мањи је проблем што ће четвртина живету у Београду већ је већи што се сељак не стимулише да сву земљу заоре а не да ниче коров….
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Помаже Бог,
Mало је људи попут Саше Касаловића.
Мало је Срба који уопште стављају овоземаљски живот, личне сујете и личне интересе изнад неких Небеских.
А једини Небески интерес наш, је да спасимо наше душе. Јер што рече Света Мати Матрона: „Зашто осуђивати друге људе? Чешће размишљај о себи. Свака овчица ће бити окачена за свој репић. Шта те брига за туђе репиће?“
Стога овај текст Саше Касаловића је поука за све нас који немамо храбрости да се боримо, да се добро барем замислимо, ако већ ништа не деламо. Нећемо се спасити ако седимо и гледамо како нам сваки дан спасење измиче.
Србија је пред распадом. Замишљено је да нестане са лица земље. Непријатељи су је окружили, а пријатељи се или плаше, ил су и они окупирани.
Нама је најбитније да се држимо молитве, а после молитве, да скупимо храбрости да се одбранимо. Нема веће љубави него дати живот за ближње и пријатеље своје, тако каже Јевањђеље. Али не улудо.
Свака част народу Србском на Северу КосМета како нас, не улудо, брани и чува. Иако ми београђани нисмо то заслужили и све више личимо на црнограђане.
Даће Бог надам се неку меру врло врло брзо, неку коју смо већ одавно заслужили, а да нам буде на здравље и спасење. Не спасава се народ, већ појединац.
А Небеса Литургија се примиче свом крају и Светом причешћу. Немојмо неспремни да дочекамо тај Свети тренутак.
Поздрав, праштајте.
Свиђа ми сеСвиђа ми се