Ања Филимонова: Почетак преговора Србије са ЕУ – пут у нигде са гарантованим губитком Космета
Владајућа коалиција у Србији 21. јануар описује као малтене “најважнији датум у новијој историји Србије”, пошто је тог дана почела прва међувладина конференција Београда и Брисела, која је званично названа “приступним преговорима”. Потпредседник владе Александар Вучић изразио је наду “да ће Србија учинити све што од ње зависи до 2018. године, а после тога не зависи од наше воље да ли ћемо бити примљени у ЕУ у 2020. години”. То значи, званично је потврђено: Србија треба да “учини све” до 2018. године, а шта ће бити даље – по том питању нема никакве сигурности.
21.01.2014. Фонд стратешке културе
Да истакнемо да “потпуни списак свега” Брисел још званично није истакао: преговарачка платформа држи се у тајности. Тако А. Вучић указује да ће главни фокус на преговорима “бити додељен тачки 35 која је посвећена Косову”, иако “још нико не зна како ће тачно изгледати глава 35, могу се неке ствари појавити ненадано, неће бити нимало лако”.[1] То нас подсећа на тужну формулу западног фактора са краја деведесетих – “нису толико важни конкретни услови, Срби једноставно не треба да постоје”. Премијер Ивица Дачић јасно указује због чега је Србија “удостојена части” да започне преговоре: “преговори са ЕУ нису почели због тога што је Србија спровела некакве фантастичне реформе, већ због напретка у преговорима са Приштином”, упозоравајући да “Србија не би добила почетак преговора са ЕУ да није постигла споразум са Приштином и само ако се спотакнемо на путу, преговори ће бити прекинути – ми то морамо имати на уму”.[2] Отвореност српског премијера не оставља простора за оправдање: предаја Косова и Метохије у правни оквир ”Републике Косова”, пристанак на интеграцију српског севера у систем девијантно-криминалне власти у Приштини, успостављање државних граница које одвајају север Космета од централне Србије – то је цена коју ће владајућа коалиција платити за могућност вођења бесконачних преговора са бриселском бирократијом, беспоговорно испуњавајући један за другим, понижавајуће и по државу разарајуће захтеве Брисела. Преговора у чијем резултату Србија највероватније никада неће ни ступити у ЕУ, пошто нема финансијских средстава. Међутим, Запад је бацио коску у виду започињања преговарачког процеса и нема сумње да ће се трудити да из своје жртве исцеди све сокове. Тешко је одбацити сумњу да ће се Запад, пошто у потпуности овлада земљом, са њом обрачунати на најнемилосрднији могући начин: примери Либије и Ирака показују нам да дејства “поборника демократије и људских права” као и насилно наметање “заједничког добра” са каснијим урањањем земље у потпуни хаос, увелико превазилазе све “трикове” тоталитарних режима.
Карактеристично је да се у позадини озлоглашеног цинизма и популизма “еурореторике” прорежимских и ултра-прозападних медија (чак и од стране српске опозиције са ретким изузецима), не чују гласови о томе да је у условима промењених геополитичких околности за Србију отворен алтернативни пут који је може извући из безнадежног ћорсокака – а то је Царински и Евроазијски савез на челу са Русијом. То је резултат моћног вишевекторског рада са једне стране, као и резултат одсуства систематског рада Русије на подршци земљи која без претеривања представља стратешки кључ за Европу, са друге стране. Ово што је речено, више него добро разумеју они који се свим силама труде да истисну присуство Русије из Балканског региона.
Да истакнемо најважније: каква год буде формулација еурочиновника о Косову, треба размотрити само два документа: 1) Повеља УН која гарантује територијалну независност земље и 2) Устав Републике Србије из 2006. године по коме су Косово и Метохија саставни део државе Србије, њена аутономна област. Сва дејства која су у супротности са та два основна акта представљаће кршење међународног права и унутрашњег српског законодавства.
Поставља се питање где је логика у таквој императивној тежњи да се по сваку цену приступи Европској Унији? Очигледно је да се иза фасаде процеса евроинтеграција који је започет 2000. године, крије неповратан процес демонтаже војске и војно-индустријског комплекса, индустријско-пољопривредног система, хроничног пребивања земље на ивици социјално-економског колапса. У наведеном периоду ЕУ је успешно у региону испунила своје геополитичке, политичке и економске циљеве, који уопште нису личили на покушаје да се Србија извуче из истинског понора у који је гура западни фактор после војне агресије НАТО пакта. Да подвучемо: ЕУ нити даје неопходан новац, нити било какве гаранције, већ само узима бесплатну жртву од стране Србије. Поред тога, жалосно искуство Источне Европе показује да нема никаквих плусева од приступања Европској Унији, а минусе је тешко побројати. Једино од стране западног фактора може се уочити логика: његов пристанак да започне преговарачки процес значи да ће Србија ући у нову фазу, другу после 5. октобра 2000. године, фазу радикалног, насилног распада земље.
[1] http://fakti.org/serbian-point/posrbljene-vesti/vucic-povodom-kosova-jos-neke-stvari-mogu-da-iskrsnu-i-nece-sve-biti-lako.
[2] http://www.nspm.rs/hronika/ivica-dacic-ako-zapne-s-kim-zapinju-i-pregovori-sa-eu.html
фото http://www.nspm.rs/hronika/brisel-srbija-i-zvanicno-srbija-pocela-pregovore-sa-eu.html
***
Међувладином конференцијом у Бриселу Србија и званично почела преговоре са ЕУ |
| уторак, 21. јануар 2014. НСПМ | |
| Београд/Брисел – Прва међувладина конференција између Србије и Европске уније која формално означава почетак преговора о придруживању Унији почела је данас у Бриселу. Делегацију Србије предводи премијер Ивица Дачић и први потпредседник владе Александар Вучић.
Томислав Николић: Србија заслужила да буде део Европе Председник Србије Томислав Николић је, поводом почетка преговора о приступању Србије Европској унији, рекао да је Србија заслужила да буде прихваћена као део Европе. „Србија је својом историјом, својом жртвом, заслужила да буде прихваћена као део Европе. Данас се и то десило. Овај дан ће бити упамћен, ако га искористимо како треба”, навео је Николић на свом налогу на Твитеру. 10.42– Вучић: Пред нама су велики и тешки изазови али смо на њих спремни. Уверен сам да можемо да завршимо своје обавезе до 2018. а онда ЕУ нека донесе пресуду да ли заслужујемо да будемо пуноправна чланица.
10.35 – Дачић: Ово је у историјском смислу најважнији догађај за Србију после Другог светског рата. Од данас Србија и формално постаје део приступног процеса заједничкој породици европских народа. Премијер Србије изразио је захвалност да се помогне Србији да дође до овог дана, истакавши том приликом високу представницу ЕУ за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон, која је, како ј рекао Дачић, била кључни фактор за долазак до компромиса у бриселском дијалогу, али и Филеа, „који је радио стрпљиво свих ових година на стварању услова да може да напише у свом извештају да Србија заслужује да добије статус кандидата и отвори преговоре“.
„Желим јасно да кажем, ризикујући да ме неко у Србији погрешно протумачи и да каже да сами себе хвалимо, али овако велики историјски дан се не може пренебрегнути. Ми који учествујемо у политици можда можемо да мислимо да је ово дневно политички догађај. Али ово је најважнији догађај за Србију после Другог светског рата. Ово је стратешки циљ који одређује наш пут којим наше друштво треба да иде“, рекао је Дачић. „Србија данас постаје и формално део једног приступног процеса заједничкој породици европских народа и зато је ово историјски дан. Ова влада је формирана пре 18 месеци и нисте ово од нас очекивали. Изненадили смо вас. Било нам је лако баш зато што нисте ништа очекивали. Али сада од нас очекујете много, као и од следећих влада“, рекао је премијер и додао:
„Да је нека друга власт било би седам дана прославе. Али ми морамо да радимо, од сутра почињу скрининзи. Ми овај дан нисмо добили, ми смо га заслужили јер смо стрпљиво и посвећено радили.“ Он је подсетио да је од доласка на место председника Владе у Бриселу био 29 пута, предводећи разне делегације, а да се само са председником владе Косова састао 20 пута. „И у наредном периоду настављамо путем реформи, јер је то наш циља“, додао је он. Дачић је рекао и да садашњој власти није било лако да уђе у овај процес, истичући да у Србији има и оних који сматрају да данашњи дан није толико важан. „Али ја кажем да је ово дан који представља крај једног тешког почетка и дан једног једног новог пута, новог почетка који ће исто тако бити испуњен разним проблемима и за које се трудимо да буде брз и да будемо квалитетни на њему“, поручио је Дачић.
„Ми смо себи поставили циљ, да до краја 2018. институционално будемо спремни за улазак у ЕУ, у смислу да ЕУ оцени да смо спремни, а да у формалном смислу, 2020. будемо и заиста пуноправни члан, тј. са новим буџетским календаром ЕУ“, додао је премијер Србије и нагласио да ће се након свега грађани изјашњавати о референдуму. „И све ово што смо до сад радили радили смо због нашег народа, да би живели као и остали европски народи. Сматрамо да је Србија пре многих источноевропских земаља била запад. Изгубили смо много времена и то је наш највећи дефицит. Будите сигурни да ћемо учинити све да вас убедимо да Србија треба да уђе у ЕУ“, закључио је Дачић.
10.30 – Филе: Историјски дан за Србију. Београд мора да остане посвећен нормализацији односа са Приштином. Нарочито су важна преговарачка поглавља 23 и 24. Европски комесар за проширење Штефан Филе рекао је да је отварање приступних преговора Србије са ЕУ историјски дан и за Србију и за Унију, и да оно представља заслужено признање напретка који је постигнут до сада.
Филе је на конференцији за новинаре у Бриселу после прве међувладине конференције којом су почели приступни преговори, истакао да ће Србија морати да остане потпуно посвећена нормализацији односа с Приштином. Указао је да поглавља 23 и 24 морају да буду усклађена са ЕУ. „Верујем у решеност српског друштва да се ово спроведе како треба… Промена је важна за српско друштво и економију”, рекао је Филе.
10.25 – Венизелос: Имамо пуно поверње да ће Србија преговоре завршити брзо и успешно и да ће се прикључити ЕУ као пуноправна чланица. Ово је велики дан не само за Србију, већ за цео Западни Балкан. У Бриселу је нешто после девет часова почела прва међувладина конференција између Србије и Европске уније која формално означава почетак преговора о придруживању Унији. Уочи конференције која је заказана за девет сати, делегацију Србије дочекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо. Предвиђено је да конференција траје око сат времена. Пре конференције, делегацију Београда, коју предводе премијер Ивица Дачић и први потпредседник Владе Александар Вучић, дочекао је председник Европске комисије Жозе Мануел Баросо, који је Дачићу пожелео добродошлицу. Након тога, и званично је почела међувладина конфренција. Србију представљају председник владе, потпредседник Александар Вучић, министар задужен за европске интеграције Бранко Ружић и шефица преговарачког тима Србије Тања Мишчевић, а ЕУ министар спољних послова Грчке Евангелос Венизелос, европски комесар за проширење Штефан Филе, стални представници држава чланица при ЕУ као и неколико шефова дипломатије ЕУ који немају обавезу да буду на овом састанку али желе својим присуством да дају већи значај почетку преговора са Србијом. Током састанка, који је церемонијалног карактера и који траје од 45 до 60 минута, европски комесар за проширење Штефан Филе представља српским званичницима преговарачки оквир. Тај план рада, који су одобрили највиши званичници ЕУ, јесте план по коме ће се у наредним годинама преговарати са Србијом. Одмах затим и преговарачка платформа Србије.
Конференција за новинаре најављена је у 10 часова. План, да подсетимо, подразумева да у Србији морају бити спроведене свеобухватне реформе у свим сегментима и подразумева потпуну нормализацију односа са Косовом. Управо ти односи биће један од кључних мерила успеха Србије на путу ка чланству у ЕУ. У изјави Танјугу, Филе је рекао да Србију очекују бројни изазови на путу европских интеграција. Вучић је уочи пута у Брисел изјавио да је уторак велики и важан дан за Србију, а Дачић да је „данас за Србију историјски дан јер први пут можемо да кажемо да ће се нешто десити, а не само да ћемо нешто најављивати“. „Наш циљ је да све што је до нас завршимо до 2018, а онда није више на нама да ли ћемо у ЕУ бити примљени 2020“, рекао је Вучић новинарима у Влади Србије. Премијер Дачић је у понедељак изјавио да још нема назнака које ће поглавље прво бити отворено у приступним преговорима са ЕУ. Дачић је додао да не очекује да ће бити нових условљавања. Треба да будемо свесни да не живимо у идеалном свету, већ у оном у ком су правила наметнута и ако ишта запне око односа с КиМ, запеће и преговори, рекао је гостујући на Б92 Ивица Дачић. Дан после међувладине конференције, у Бриселу ће бити одржан састанак о поглављу 35 које се односи на процес нормализације односа Београда и Приштине. Тим састанком почеће скрининзи у процесу приступних преговора Србије са ЕУ. Министар без портфеља задужен за КиМ Александар Вулин биће шеф делегације за преговоре са ЕУ о Поглављу 35, које је посвећено Косову. Европска унија и Србија директно ће разговарати о Косову, без учешћа треће стране. Поводом почетка преговора о приступању Србије Европској унији данас се у промет пушта нова поштанска марка. (РТС-Б92) |
Категорије:Ања Филимонова, ДЕШАВА СЕ..., Други пишу, Европа, ИЗДВАЈАМО, Новости, Обавештење, ПОЛИТИКА, СВЕТ, MAIL - RSS FEED
























Коментари читалаца…