Ратко Дмитровић: Горе од фашизма

Александар Вулин каже да је ово што данас имамо на Косову и Метохији последњи апартхејд у Европи. Неадекватно поређење, ово је горе од апартхејда.

10.01.2014. НОВОСТИ

Александар Вулин каже да је ово што данас имамо на Косову и Метохији последњи апартхејд у Европи. Неадекватно поређење, ово је горе од апартхејда. Апартхејд је – према теоретској и у пракси примењеној поставци из Јужне Африке – раздвајање на расној и националној основи, кроз апсолутну доминацију једне групе, с тим што они који владају ипак допуштају овим другима да живе, како-тако, али да живе.

Посете гробљима, на пример, неупитне су. Положају Срба на данашњем Косову и Метохији, у срединама где их је некада било на десетине хиљада а сада их нема више од десетак; Призрен, Ђаковица, Приштина, Пећ… гори је од положаја црнаца у време јужноафричког апартхејда. Срби живе изоловани, чекају последње звоно, напоље не излазе без преке потребе, основним намирницама снабдевају их добронамерне комшије или активисти међународних хуманитарних организација, посета родбине нема, до гробова својих предака могу али уз ризик да успут добију батине или да их комшије Албанци, у бољем случају, само извређају.

Па шта је ово ако није апартхејд? Фашизам? Не, ово је горе од фашизма.

У Ђаковици живе још четири српске душе, старице на умору. Пре „Милосрдног анђела“, пре „доласка слободе на Косово“, у том граду живело је 12.000 Срба. Стотињак од тих 12.000 протераних хтело је пре неки дан да донесе и подложи бадњак у порти православне цркве у Ђаковици. Албанци су их дочекали каменицама, једва извукоше живу главу. Они који су успели да стигну до православног гробља видели су срушене надгробне споменике. Све је девастирано. Као и у другим местима на Косову у којима су након бомбардовања Србије Албанци преузели сву власт.

У документима достављеним међународним организацијама приштинска власт тврди да су храмови и манастири Српске православне цркве, „културна баштина Косова“ која, разуме се, припада свима који живе на Косову. Пошто ће Албанци – не покажу ли Срби бар сада иоле памети и мудрости – ускоро једини живети на Косову, та баштина биће њихова. Албанска. На простору КиМ неколико стотина српских гробаља потпуно је уништено, десетине њих претворено је у депоније и пашњаке. У селима Брестовик и Берково, код Пећи, из гробница су извађене кости и разбацане по гробљу и око њега. Камере су то забележиле 2001. године. Јединствен чин, колико је познато, у савременој Европи двадесетог века. Народи ратују међу собом, убијају се, али нигде није регистровано – бар не у Европи и не у последњих 100 година – да један народ, као Албанци на Косову и Метохији (они себе зову Шиптари) уништавају све што је у вези са другим народом, укључујући гробља. То фашисти нису радили. Ова страшна појава не може се и не сме применити генерално, на Албанце као народ.

Наиме, у Албанији налазимо бројне случајеве да тамошњи Албанци, и муслимани и католици, чувају и одржавају српска гробља у местима где Срба више нема, као и гробља српских војника из Првог светског рата.

Шта овде може да уради држава Србија? Сада веома мало, готово ништа. Од почетка 20. века пропуштене су многе повољне прилике. Ово што данас имамо последица је никада до краја избрушене српске идеје.