Матеј Арсенијевић: КОСТИ У ЗБЕГУ

Незнаној србској мајци из Хаџића која је, по мећави, изнела у завежљају кости свог погинулог сина-војника, почетком марта 1995, бежећи од Дејтонског мира из Србског Сарајева.

03.01.2014. ФБ Реци не ЕУ – Димитрије Марковић

КОСТИ У ЗБЕГУ

Куку сине од злата јабуко
Пре рождества носила те мајка
У утроби а сад у недрима
Кости твоје кроз мећаву носи
Као сунце што разгони страву
Леле сине твоја црна мајка
Под црнином посрће на снегу
Ал те неће жива испустити
Душу хоће али тебе неће
Зверовима мртва оставити
У туђини стравној без одбране
Да те мртвог скврне и сакате
И да пашчад твојим гробом хране
Не да мајка макар јој последње
Ово србско кроз маглу бежање.
Мртав синак мајци проговара
Чуј ме мајко преклињем те Богом
Јаук гутај да не чују звери
Кости моје носи у слободу
И покажи роду разапетом
Како светле кости у пропасти
Показуј их као србску зубљу
Шта су кости ако не заповест
Која виче о судњој слободи
О судбини од крста и злата
Где је Србу завичај од века
Шта су кости ако не застава
Коју виде колена до века
Која блешти изнад умирања
И лепрша Васкрсом кроз језик.
Носи кости њима се поноси
Бејах мртав ал’ сам оживео
Нисам пао него се вазнео.

Матеј Арсенијевић, март 1996

Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене, јер су пали за слободу земље Србске, и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти својој. Амин.