Матеј Арсенијевић: КОСТИ У ЗБЕГУ
Незнаној србској мајци из Хаџића која је, по мећави, изнела у завежљају кости свог погинулог сина-војника, почетком марта 1995, бежећи од Дејтонског мира из Србског Сарајева.
03.01.2014. ФБ Реци не ЕУ – Димитрије Марковић
КОСТИ У ЗБЕГУ
Куку сине од злата јабуко
Пре рождества носила те мајка
У утроби а сад у недрима
Кости твоје кроз мећаву носи
Као сунце што разгони страву
Леле сине твоја црна мајка
Под црнином посрће на снегу
Ал те неће жива испустити
Душу хоће али тебе неће
Зверовима мртва оставити
У туђини стравној без одбране
Да те мртвог скврне и сакате
И да пашчад твојим гробом хране
Не да мајка макар јој последње
Ово србско кроз маглу бежање.
Мртав синак мајци проговара
Чуј ме мајко преклињем те Богом
Јаук гутај да не чују звери
Кости моје носи у слободу
И покажи роду разапетом
Како светле кости у пропасти
Показуј их као србску зубљу
Шта су кости ако не заповест
Која виче о судњој слободи
О судбини од крста и злата
Где је Србу завичај од века
Шта су кости ако не застава
Коју виде колена до века
Која блешти изнад умирања
И лепрша Васкрсом кроз језик.
Носи кости њима се поноси
Бејах мртав ал’ сам оживео
Нисам пао него се вазнео.
Матеј Арсенијевић, март 1996
Молим Те Преблаги Господе помени у Царству Твоме православне војнике на бојишту убијене, јер су пали за слободу земље Србске, и прими их у небесни посед Твој као мученике изранављене, окрвављене својом крвљу, који су пострадали за Свету Цркву Твоју и за Отачаство, како си Ти благословио по доброти својој. Амин.
Категорије:ДЕШАВА СЕ..., Други пишу, ЗЛОЧИНИ НАД СРБИМА, Злочини над Србима, ИЗДВАЈАМО, КУЛТУРА, Новости, ПОЕЗИЈА, Страдање Срба, MAIL - RSS FEED















ovakvi junacima se neplače nego peva jer oni nisu mrtvi kok postoi ijednog poštenog srbina radujse majko što imaše sina kioi nikada mreti neće slavaim svima palim za slobodu srpskom rodu i narou sverom u boga
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Бескрајна љубав и бол заједно. Не дај Боже никоме. Тешка су то времена када родитељи сахрањују дјецу. Ова мајка не може жива у земљу за сином. А ми као народ не можемо да отресемо са себе вјековне непријатеље.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
ЧИТАМ И ПЛАЧЕМ!
НЕКА ТИ ЈЕ ЛАКА ЦРНА ЗЕМЉА ХРАБРИ ВОЈНИЧЕ СРПСКИ, А ТЕБИ ХРАБРА МАЈКО СРПСКА, ЈЕСТЕ ТЕШКО И БОЛ ЈЕ ОГРОМНА И НЕПРОЛАЗНА, АЛИ ИМАШ НА ШТА ДА БУДЕШ ПОНОСНА!
Свиђа ми сеСвиђа ми се