ДЕДА МРАЗ ИЛИ БОЖИЋ БАТА?
ИПАК… ДРАЖИ НАМ ЈЕ БОЖИЋ БАТА!!!
Божић Бата у Србији
31. децембар 2013. Српска историја
Приредио – Ђорђе Бојанић
Срби су нација са традицијом и идентитетом и од давнина су гајили култ Божић Бате. Божић Бата је, слично Деда Мразу и Sаntа Clаus-у, лик који деци доноси поклоне уочи Божића, добродушан је и добронамеран и деца га обожавају… По свом изгледу, он се у мањој или већој мери разликује од Деда Мраза и „глобалног“ Sаntа Clаus-а. Ношња му је у етно стилу: шубара, гуњ, чакшире, вунене чарапе, опанци…
По завршетку II Светског рата и формирањем Титове Југославије „замењен“ је фигуром Деда Мраза. Никада није, као у Совјетском Савезу, формално забрањен али је потиснут у заборав где се углавном и данас налази.
У данашњој, модерној Србији није било много иницијатива друштва и јавности да се лик у улога Божића Бате „рехабилитује“ односно да се формално врати и замени Деда Мраза који се у међувремену прилагодио времену попримивши неке „западњачке“ манире и атрибуте.
Деда Мраз је устаљени и општеприхваћени назив за доброг старца који уочи Нове године деци доноси поклоне…
Међутим, откуд нам он?!
Деда Мраз је комунистичко-социјалистичка фигура која је (милом или силом) наметнута у свим земљама под Совјетским утицајем. То практично значи, изузев Грчке, и на цело Балканско полуострво укључујући и тадашњу Југославију. До тада, тј. до краја II Светског рата у појединим земљама нашег полуоства гајени су различити култови и верзије „новогодишњег старца“ (као нпр. Божић Бата у Србији или Moș Crăciun у Румунији) док у неким земљама (нпр. Словенији) нису имали никакав култ или верзију ове личности.
„Совјетски” Деда Мраз је, иако сличан са глобалном верзијом истог лика (Санта Цлаус), ипак другачији са „коренским” разликама. Тако је Совјетски Дед Мороз проистекао из митске старословенске паганске личности која се некад звала „Старац Мраз” а који је био демон зиме. По легенди је живео у шумама севера и оданде доносио зиму, мраз и хладноће. По нарави је био опак и зао. Волео да залеђује људе.Отимао је (неваљалу) децу и односио их на рамену у свом великом џаку…
Временом се „продобрио” а легенда о њему је трансформисана у своју супротност тако да је „Дедушка Мороз” (од миља) постао добродушан и добронамеран. У свом великом џаку и данас доноси поклоне и слаткише којима награђује децу за њихову доброту…
Sаntа Clаus (Глобално прихваћена верзија Деда Мраза)
Sаntа Clаus је један од назива за „западну” верзију Деда Мраза. У различитим европским земљама и културама га називају многим именима (Fаther Christmаs у Енглеској, Bаbbo Nаtаle у Италији, Père Noël у Француској, Sinterklааs у Холандији…). Овај лик, како год да га и где зову, се изворно заснива на лику и карактеру хришћанског свеца Николе Мирликијског (Светог Николе).
Откуд да код нас буде Бата?
У целом свету је Деда Мраз или како се већ локално зове, деда, тј. поприлично стар. Откуд код нас да буде Бата. Одговор је да је и код нас поприлично зашао у године, тј. Божић Бата је прави правцати деда.
Божић Бата – свако знаде –
То је старац беле браде
Што има за вредног ђака
Пуну врећу играчака
И доноси радост снену –
Јелку лепо украшену.
…
Божић Бата, добри дека,
Бадње вече једва чека
Да с тољагом светом пође
И код сваког од нас дође
Јер смо целог лета били
Послушни и добри, чили.
Па откуд онда Бата?
Од глагола батати, што значи ходати, ступати…
Божић, Божић, штапом бата,
Носи киту злата,
Има дугу белу браду,
Да позлати врата,
И обоја побоја
И сву кућу до крова.
Какве поклоне је доносиo Божић Бата?
Божић Бата долази у госте у време поста. Чест је био случај да Бошћ Бата доноси поклоне на дан Св.Николе. Свети Никола, који је разделио своје богатство сиромашнима, је инспиратор даривања за Божоћ а касније и Нову годину.
Пошто је време поста, не сме бити неумерености, поклони су скромни и симболични.
Православни Срби знају да Божићу претходи ПОСТ од шест недеља, да увек долази Божић, па Нова Година. И онај који то зна неће у весељу прослављати римокатоличку Нову Годину , него ће то за њега бити обичан дан као и сви остали, пре свега дан поста и припреме за велики празник Божића када славимо рођење на земљи Сина Божијега.
____________
Делом коришћена литература и извор
Мирослав Бронзић и
http://amarilisonline.com/2010/bozic-bata-vs-deda-mraz/
Категорије:ДРУШТВО, Промоција правих вредности, Традиција, MAIL - RSS FEED














Коментари читалаца…