Рехабилитација Драже Михајловића: назад у комунизам или напред ка великосрпству?
Много се може навести примера српских породица у чијем породичном стаблу постоје како присталици монархије, тако и приврженици комуниста. Одатле Дража Михајловић стрељан 1946. године за једне остаје онај који је био према пресуди – колаборациониста и ратни злочинац, а за друге жртва фабрикованог и подкрепљеног затим томовима комунистички фалсификоване историје процеса против правог заштитника српских интереса.
17.12.2013. пише: Тимур Блохин – Глас Русије
© Фото: http://www.cross.bg
У књизи руско-српског историчара Алексеја Тимофејева „Четници. Краљевска армија“ наводи се фрагменат сећања једног српског борца. Случај се десио 1944. године, и односе се ова сећања на конкретну историјску епизоду, али, како се чини, демонстрирају сву суштину Другог светског рата на територији Југославије много убедљивије него било које теоријско излагање. Питање борца звучи овако: Зар је могуће да у једно исто време на једној тамо малој територији једни исти људи имају толико различитих, сасвим супротних мишљења, политика и линија понашања?
Да, могуће је. Историја која је у принципу шкрта на једнозначне одговоре, у ситуацији са Југославијом, конкретније – прво означеном сарадњом, а затим отвореном конфронтацијом четника и партизана – још је мање једнозначна. Зато из природних разлога немогућ у време СФРЈ спор о личности четничког лидера Драже Михајловића, заоштрен 2006. године, када је био инициран процес рехабилитације, сваке године је све жешћи.
Много се може навести примера српских породица у чијем породичном стаблу постоје како присталице монархије, тако и приврженици комуниста. Одатле Дража Михајловић стрељан 1946. године за једне остаје онај који је био према пресуди – колаборациониста и ратни злочинац, а за друге жртва фабрикованог и подкрепљеног затим томовима комунистички фалсификоване историје процеса против правог заштитника српских интереса.
Наши саговорници су новинар, главни уредник интернет-издања Погледи Милослав Самарџић, и историчар, сведок СУБНОР-а у процесу поводом случаја Драже Михајловића, Бранко Латас.
***Да ли је потребна рехабилитација генерала Михајловића?
Самарџић: Наравно да је рехабилитација потребна, јер је човек осуђен на правди Бога. И то човек који се борио за слободу, правду, законитост, демократију, против нациста и против комуниста и против свих непријатеља које је тада имала Краљевина Југославија. Он није починио ратне злочине. Значи, не постоје наредбе које њега компромитују, за разлику од Тита који јесте починио многе ратне злочине. Такође га треба рехабилитовати да би се извршила дебољшевизација Србије. Она је нама велики проблем. Ми смо против комуниста зато што је комунизам био против нас. Комунизам је делио српске земље, измишљао нације.
Латас: Па то неке снаге виде да је потребна, иначе мишљење већине историчара је да није. Зато што они који желе рехабилитацију, они немају аргументе по историјским чињеницама и догађајима који су се збивали у току рата са јединицама с којима је руководио Дража Михајовић.
***Читајући материјале о историји четничког покрета, стално се суочавамо са чињеницама које сведоче о сарадњи са фашистима…
Самарџић: Да вам кажем сам један податак: највећа антиосовинска операција на територији Југославије изведена је у септембру и октобру ’43 године према Јадранском мору и према Сарајеву од стране четника Југословенске војске, односно четника под Дражином командом. На крају је осамнаест и по хиљада четника опколило Сарајево и требало је да га ослободе од Немаца и усташа. Долази управо Тито са свим својим снагама, са другим и трећим ударним корпусом. Партизани одмах шаљу два ударна корпуса у леђа четницима и они спашавају Немце у Сарајеву. Немци нису могли да верују да ти партизани који иду са њихове територије према позадини четника, нису могли да верују да они иду да нападну четнике. Немци су веровали да они иду да помогну четницима, да се удруже против њих. Зато што су и код четника и код партизана били исти британски официри. Ти подаци се овде много добро скривају, и ја сам њих нашао тек у Бундес архиву. Према томе, не постоји уопште офанзивна операција комуниста у Југославији до доласка Црвене армије. Не постоји! Они су офанзивни само против Југословенске војске, односно четника. А Михајловић је извео четири офанзивне информације против осовине. Он се сретао, успостављао је контакт са Немцима, постојао је контакт и партизана са Немцима, постојао је контакт сваког са сваким, али сарадња као кривично дело није постојала. Сем тога, највећи сусрет у целом Другом светском рату између два непријатељска блока, између осовине и савезника јесте сусрет Павелићевог министра Николе Рушиновића и Јосипа Броза Тита јануара ’43 године у једном католичком манастиру у западној Босни. Павелић је директно контактирао са Јосипом Брозом Титом. То је сарадња. Циљ те сарадње је био следећи: Павелић је поручио Титу да Срби не смеју да дођу на власт у тој новој Југославији.
Латас: Добро би било да сваки онај који треба да размисли о том питању да зна, а углавном се зна, да се Дража Михајловић састао са Немцима већ у почетку Народноослободилачког рата 11. новембра 1941. када су ударени стратешки правци четничког деловања, а то је колаборација са Немцима. А касније, у току ’44 и ’45 у Србији, или у Босни где се повукао из Србије, састао се најмање пет пута са политичким представником немачког изасланика за Балкан Хермана Нојбахера. Ако неко од некога прими оружје и неке делове друге ратне опреме и четничке јединице дејствују под немачком командом, лече се у немачким пољским болницама, је ли то онда сарадња или није? Не знам колико сте ви упознати да су четничке јединице већ ’43 године (прво Павле Ђуришић па онда четнички команданти у Србији) изражавали спремност да се под немачком командом боре против Црвене армије на источном фронту. То што до тога није дошло треба захвалити јакој снази Народноослободилачке војске Југославије, која је задржавала не само четничке јединице да остану ту, него и јаке окупаторске снаге – раније италијанске, истовремено и немачке и касније немачке и бугарске.
***Размере четничке делатности биле су много шире од територије данашње Србије, зато чињеница да разматрање случаја Драже Михајловића треба да се настави 24. децембра, на католичко Бадње вече, узнемирило је многе друштвене организације у Хрватској, земљи чије руководство је много пута говорило да ће рехабилитација четничког лидера нашкодити самој Србији и бити озбиљна корак уназад за антифашистичку делатност. Да ли је можда умесно подсетити на изјаву коју је дао пре неколико година Вук Јеремић као министар иностраних послова. Господин Јеремић је назвао процес рехабилитације Драже Михајловића унутрашњим питањем Србије.
Самарџић: У Хрватској не постоје услови за објективно бављење историјом Другог светског рата. Већину војно способних Хрвата, муслимана и Албанаца током скоро целог Другог светског рата дали су Хитлеру. Они су били под Хитлеровом командом све до априла ’45. Они су искористили политику комуниста на Балкану да пређу у комунистички табор и да тако избегну казну за злочине које су починили. И према томе, њима је комунизам био спас. И њима је комунистичка историографија, комунистичко виђење историје сада спас. И они ће због тога увек да буду против генерала Драже Михајловића и против рехабилитације.
Латас: С обзиром на његов политички програм стварања етнички чисте велике Србије са територијом која обухвата простор Србије, Црне Горе, Македоније, делова Албаније, делова Бугарске, Румуније, Мађарске, делова Аустрије, онда, да не кажемо, највећи део Хрватске, питање је како би они други или неко отуда гледао. Да ли се и онда такав програм ревитализује, ако се Дража Михајловић ослобађа неке одговорности?
Па ако је Јеремић рекао да је ово унутрашња ствар Србије, значи да Србија о томе одлучује. А последице? Је ли говорио о последицама? Није. У Србији треба да се размисли о томе које последице могу да настану рехабилитацијом. С обзиром на овај пројекат о стварању хомогене Србије захватањем територије суседних држава… Сигурно они не би одобрили. Не знам како ће они гледати и како треба да гледају на то.
Категорије:ДЕШАВА СЕ..., Други пишу, ИЗДВАЈАМО, ИСТОРИЈА, Мишљење, Новости, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Pise: Dusan Bukovic
CLANAK PERE POPIVODE
Medju mojim spisima i u mojoj „arhivi“ nasao sam jedan clanak Pere Popivode, general-majora Jugoslovenske armije. Popivoda je pobegao iz Jugoslavije u Sovjetski Savez 1948 godine, za vreme strasnih pogroma kada je Brozova fasisticka klika, Udba i milicija hapsila politicke protivnike i inscenirala njihova ubistva pod raznim izgovorima… On je opisao u ono vreme veliku senzaciju koju je u svetskoj javnosti proizveo njegov clanak o „Izdajnickoj delatnosti klike Tita-Rankovica u periodu narodno-oslobodilacke borbe jugoslovenskih naroda“. Clanak je izasao u informbirovskom listu „Pod Zastavom Internacionalizma“, koji su izdavali jugoslovenski komunisti polit-emigranti u NR Rumuniji. On je i danas od interesa za razoblicavanje izdajnicke uloge SPIRIDONA MEKASA, koji nam je bio poznat kao Josip Broz Tito i kao agent britanskog obavestajnog intelidzens servisa, EASTERN EUROPEAN FEDERALIST CLUB-a sa sedistem u Londonu i Rimskog katolickog instituta INTERMARIUMA sa sedistem u Rimu… Na nasu srpsku zalost poznat je i po tome da je zloupotrebio srpski narod da se bori protiv sopstvenih interesa. Kao i svaki izdajnici, tako su i “srpski” komunisti prelazili preko interesa svoje otadzbine i svoje nacije iz koje su poticali. Potpuno su zanemarili cinjenicu da i u drugim ideologijama, dogmama i nacionalizmima ima imperijalizma, ali ih nisu napadali jer su vaspitavani da brane pravo tzv. “ugnjetenih nacija” na samopredelenje i otcepljenje… Tako ih je ucio i Staljin a tako ih je ucila i Kominterna, da oni “imaju pravo i duznost da svakog socijalistu ugnjetacke nacije, koji ne vodi ovakvu propagandu, smatramo imperijalistom i nitkovom” (Vidi: Staljin J, Pitanje lenjinizma, Beograd, 1946, str. 60).
Ovaj clanak je predan nekolicini saradnika izvesnih medija i novinarskih agencija i niko ga nije hteo da objavi.
On u celosti glasi:
Pero Popivoda
(general-major Jugoslovenske Armije)
IZDAJNICKA DELATNOST KLIKE TITA-RANKOVICA U PERIODU NARODNO-OSLOBODILACKE BORBE JUGOSLOVENSKIH NARODA
Sadasnji fasisticki upravljaci Jugoslavije, a u prvom redu njihov glavesina Tito, vec mnogo godina se bave hvalisanjem svojih „zasluga“, koje su toboze oni stekli za vreme narodno-oslobodilacke borbe u Jugoslaviji protiv fasistickih okupatora. Sada je poznato da su mnogi ljudi iz rukovodstva takozvane KPJ vec odavno placeni agenti imperijalistickih obavestajnih sluzbi. Cinjenice o podloj delatnosti klike Tita-Rankovica potvrdjuju se i time, sto su Tito i njegovi pomocnici jos u toku rata bili zakleti neprijatelji narodno-oslobodilackog pokreta u Jugoslaviji.
Sada mnoge cinjenice, koje su ranije bile poznate jugoslovenskim partizanima, primoravaju nas da ponovo razmotrimo dogadjaje iz doba rata. Sada je jasno zasto je narodno-oslobodilacki pokret u Jugoslaviji od prvih dana ustanka protiv okupatora prolazio vise puta kroz ogromne poteskoce, a partizanske jedinice trpele velike gubitke, i to pre svega u ljudstvu. Partizanski pokret je vise puta prezivljavao teske krize, a iz poslednje krize u 1944 godini izasao je samo zahvaljujici energicnom nastupanju Sovjetske Armije na Balkanu, zahvaljujuci neposrednoj i odlucujucoj pomoci nasoj Narodno-oslobodilackoj Armiji od strane bratske Sovjetske Armije.
Kao clan KPJ, aktivni ucesnik partizanskog pokreta i rukovodilac niza jedinica narodne armije od prvog dana ustanka do kraja rata, nalazeci se u raznim krajevima Jugoslavije, imao sam mogucnosti da na sopstvenom iskustvu vidim rezultate tih zlocinackih dela, koje su Tito i njegovi saucesnici, pocinjuci od 1941 godine, tajno sistematski sprovodili.
Sada, kada je spijunska Titova banda konacno raskrinkana za svoje zlocine prema narodima Jugoslavije i narodima drugih zemalja, neophodno je napomenuti neke nepobitne cinjenice iz perioda rata. Poznato je da su jugoslovenski partizani u periodu narodnog ustanka u Crnoj Gori, koji je buknuo u julu 1941 god., uspeli za kratko vreme da ociste od okupatora gotovo citavu Crnu Goru, izuzev tri grada (Cetinja, Podgorice i Niksica), koji su bili blokirani partizanskim jedinicama. Usled toga bile su opkoljene desetine hiljada vojnika i oficira okupatorske vojske.
Borba protiv okupatora vodjena je uspesno do kraja leta 1941 godine kada su u Crnu Goru stigli Milovan Djilas i Mosa Pijade u svojstvu delegata CK KPJ. Crnogorskom narodu bilo je neshvatljivo sve to sto se dogodilo po dolasku tih delegata. Sada, posto su postala poznata podla dela tih okorelih spijuna izdajnika razumljivo je za koga su i po cijim direktivima u to vreme u Crnoj Gori radili ti delegati“. U to vreme dok je Mosa Pijade poceo da organizuje masovna streljanja aktivnih partizana i medjusobno da zavadja Crnogorce, raspirujuci njihovu staru plemensku mrznju, Djilas je zahtevao da se prekine oruzana borba protiv okupatora. Bila je dostavljena direktiva i saopstenje CK partije sa potpisom Djilasa – gde se govorilo o revoluciji koja je toboze buknula u Bugarskoj, kao i o tome da su jedinice Sovjetske Armije vec usle u Jugoslaviju. Narod je likovao, no uskoro je shvatio da su Djilasova „saopstenja“ unapred lazno smisljena. Usled toga nastupila je demoralizacija narodnih masa i nepoverenje prema komunistima.
Okupatori su ubrzo otpoceli ofanzivu protiv partizana, koja je svuda pracena unistavanjem sela i gradova, masovnim streljanjima i teranjem ljudi u koncentracione logore. „Delegati“ Djilas i Pijade izdali su direktivu, trazeci da definitivno likvidiraju partizanski pokret, u kojoj su predlagali da se partizanski odredi razdele na po 2-3 coveka i da se te male grupe kriju od okupatora. Zbog toga je okupatorima uspelo da pohvataju, bace u koncentracione logore i uniste nekoliko hiljada partizanskih boraca. Pomenuta direktiva dovela je do toga da narod nije hteo da krije partizane i nazivao ih je izdajnicima. Uprkos „direktive“ jedan manji deo partizana-komunista probio se u Bosnu i sjedinio se sa srpskim i hrvatskim partizanima.
To su nepobitne cinjenice, koje do tancina zna svaki Crnogorac i Crnogorka.
U martu 1943 godine, tokom cetvrte ofanzive fasista protiv Narodno-oslobodilacke Armije Jugoslavije, Nemci su iznenadno i na veliko cudjenje boraca-partizana predlozili nasoj komandi pregovore za primirje. Hitlerovci su dobro znali da se partizani nalaze u vrlo teskom polozaju i slozenoj situaciji. Partizanske jedinice je vezivalo oko pet hiljada ranjenika, tifus je kosio borce, Nemci su zatekli nespremne nase jedinice. Do poslednjeg dana rukovodstvo nije govorilo o tome da neprijatelj priprema ofanzivu. Radi toga je bilo cudno da su Nemci bili inicijatori primirja. Na pregovore s Nemcima otisao je, u ime CK i Vrhovnog staba, Titov sluga Velebit, koji je posle rata razoblicen kao engleski spijun. On se sastao s nemackom komandom negde u dolini reke Rame. Nemci su bili „velikodusni“, predlozili su primirje, koje je Tito prihvatio. Neke nase jedinice su namerno prekrsile primirje i napale Nemce, jer su borci poceli da protestvuju protiv ma kakvih pregovora s neprijateljem. „Tito namerava da prevari Nemce“, – tako je bilo zvanicno objasnjenje koje su saopstili partizanima.
No, vrlo brzo posle toga partizani su se ubedili, da su njih, a ne Nemce, podlo obmanuli Tito i njegovi pomocnici. Kao rezultat pregovora s Nemcima, glavnina partizanskih snaga (oko 25.000 ljudi) bila je opkoljena u reonima bazena reke Tare i Pive. Titovci su u tome periodu hitno uputili nacelnika Vrhovnog staba druga Arsu Jovanovica da rukovodi vojnim operacijama u Sloveniji, a drug Sreten Zujovic bio je jedini clan rukovodstva, koji se kategoricki suprostavljao Titovom operativnom planu. Zujovic je predlozio svoj plan, koji su odbacili Tito, Djilas i Rankovic. Posle toga Zujovic se obratio borcima prve divizije i jos u toku prve noci uspeo da bez gubitaka izvede diviziju iz neprijateljskog obruca. Drugu Zujovicu je uspelo da osobodi deo partizana, napadajuci neprijatelja s ledja snagama dvizije. Nemci su stegli obruc oko osnovne grupe partizana u dolini reke Sutjeske. Nastupila je panika, Djilas se sakrio, ranjenici su masovno poceli da vrse samoubistva. Tito i Rankovic su izabrali najsvezije jedinice i, spasavajuci svoju kozu, uspeli da se probiju kroz obruc.
Do danasnjeg dana niko ne zna kako i kuda se probio Tito, to je ostala tajna za nas partizane. Prepusteni od strane rukovodstva na milost i nemilost sudbine partizanski komandanti na celu svojih jedinica jurisali su na fasiste i gotovo svi izginuli. Nemci su brzo razbili partizanske jedinice i poceli zverski da istrebljuju ranjenike. Na tom mestu (2-3 kv. km.) poginulo je vise od deset hiljada boraca, od kojih 4.500 ranjenih i vise od pedeset narodnih heroja. Tako su se zavrsili pregovri Tita i Velebita s Nemcima. To su cinjenice od kojih se Tito ne moze sakriti i za koje on posebno mora da odgovara pred narodima Jugoslavije.
Jugoslovenski narodi treba da znaju, da je Sutjeska i sve sto se tamo dogodilo bilo rezultat najsramnijeg i najpodlijeg izdajstva u periodu narodno-oslobodilckog rata, koje je direktno izvrsila banda Tita-Rankovica. Sutjeska je najteza optuzba za danasnje fasisticko rukovodstvo Jugoslavije na celu sa Titom. O slavi na Sutjesci moze se govoriti imajuci u vidu podvige partizana, heroizam boraca, legendarnost podviga Save Kovacevica i drugih partizanskih boraca i komandanata.
U vezi s tim potrebno je napomenuti i o vezama Tita sa engleskim generalom Maklinom i Randolfom Cercilom, koji sada iz Londona hvale Tita, nazivajuci ga „milim i dragim drugom“. Samo jedna cinjenica iz ove Titove veze sa imperijalistima razjasnice tu „ljubav“ i „intimnost“. Kada je 1944 godine, na Vrhovni stab u Drvaru bio izvrsen nemacki desant iz vazduha u toku bitke, izmedju ostalih u nemacke ruke pao je i Stojan Pribicevic, poreklom Jugosloven, americki podanik i clan americke vojne misije. Tito je uspeo preko Randolfa Cercila, da Nemci i ustase kroz nekoliko dana povrate Vrhovnom stabu Pribicevica,
koji je vec bio odveden u Zagreb. Poznato je da za vreme desanta Tito nije hteo da se probija i hteo je da se preda Nemcima. Sreten Zujovic i Arso Jovanovic pod pretnjom oruzja primorali su ga da napusti pecinu gde je bio Vrhovni stab. Ovo je nasiroko poznato medju partizanima i time se medju nama objasnjavala mrznja Tita prema Zujovicu i Jovanovicu.
1941 godine u ruke Gestapoa pao je Rankovic, koji je bio poznat beogradskoj policiji kao jedan od clanova Politbiroa CK KPJ. U to vreme, dok su Nemci i nedicevci streljali i vesali sve simpatizere kompartije i narodno-oslobodilackog pokrta, Rankovic je uskoro posle hapsenja premesten u bolnicu, a zatim se pod vrlo sumnjivim okolnostima najedanput nasao na slobodi. Za komuniste u to vreme bila je isfabrikovana zvanicna titovska verzija, da su „oslobodjenje“ Rankovica ostvarili komunisti pomocu „organizovanog begstva“ iz zatvorske bolnice. Nema sumnje da su prebacivanje Rankovica u bolnicu stvarno izveli gestapovci na osnovu prethodnog sporazuma, da bi zamaskirali njegovo oslobodjenje.
Danasnja zlocinacka gestapovska aktivnost Rankovica u Jugoslaviji ubedjuje sve postene ljude u to, da njegovo „oslobodjenje“ iz gestapovskog zatvora nije bilo slucajno. General-major Miladin Jovanovic, koji je bio „oslobodjen“ zajedno sa Rankovicem, govorio je 1942 godine, nama – nekolicini drugova iz Prve proleterske jugoslovenske brigade, da ih nisu silom oslobodili nego u dogovoru s Nemcima.
Na taj nacin su bile oslobodjene iz gestapovskih ruku Djilasova zena Mitra Mitrovic – Djilas i Kidriceva zena Marieta Kidric. Prvu su pratili Nedicevi zandarmi do oslobodjene teritorije, a Kidricevu zenu su dovezli automobilom gestapovci i predali je direktno CK-u Kompartije Slovenije.
Veze danasnjeg fasistickog rukovodstva Jugoslavije sa nemacko-italijanskim fasistickim okupatorima jasno se vide i po tome kako se drzao, radio i ziveo u toku citavog rata clan CK Svetozar Vukmanovic-Tempo. Taj covek je ziveo legalno u gradovima, koji su bili pod vlascu okupatora, lecio se u bolnicama i slobodno se kretao po okupiranoj teritoriji. Do rata Vukmanovic je bio nekoliko puta u zatvoru i bio je dobro poznat staroj policiji, koja je sva bila u sluzbi okupatora. Pa ipak mu to nimalo nije smetalo da se nekoliko godina nalazi na neprijateljskoj teritoriji. Te cinjenice koje su navedene i u nizu knjiga zvanicno izdate od strane klike Tita-Rankovica, razoblicavaju Tempa i njemu slicne kao stare „prijatelje“ okupatora.
Ko je taj Vukmanovic? O tome svedoce sledece cinjenice. U pocetku 1942 godine, Vukmanovic se nalazio u Sarajevu kao delegat CK i tamo je rukovodio partijskom organizacijom. Dogodila se krupna provala, usled cega je potpuno bio unisten partijski aktiv Sarajeva (vise od 150 komunista), ostao je ziv jedini Vukmanovic! Jos u tom periodu partizani su sa ironijom govorili: ili je Vukmanovic madjionicar, ili ima neke dobre veze sa neprijateljem. Poznato je, na primer, da je on bez ikakvih poteskoca u pocetku 1942 godine otpravio vozom iz Sarajeva u Ljubljanu Kardelja i Ivana Maceka, sadasnjeg zamenika pretsednika vlade Slovenije. Na putu su oni navratili u Zagreb (!) i tamo ostali oko dva meseca, „krijuci se“ u kuci Vlatka Velebita. Kasnije je Macek pricao partizanima kako se na falsifikovanim dokumentima potpisao svojim pravim prezimenom i da su to primetile ustase, ali je Velebitu uskoro „uspelo“ da ih spase!
Upravo u to vreme, kada su tako uspesno „oslobadjali“ Rankovica, zene Djilasa i Kidrica, kada se Vukmanovic mogao slobodno da krece pred nosem neprijatelja i da se leci u ustaskim bolnicama, po zatvorima su bili unisteni najbolji jugoslovenski revolucionari, komunisti-heroji – Ognjen Prica, Bozidar Adzija, August Cesarec, Otokar Kersovani i mnogi drugi. Titovsko rukovodstvo nije naslo nacina da ih oslobodi, ma da su drzani u zatvoru jos od marta 1941 godine. Treba napomenuti da su neki od pomenutih drugova, kao Prica bili clanovi CK KPJ i otvoreni protivnici Tita i njegove politike jos pre rata. Iz toga se vidi da su Tito i Rankovic zajedno sa fasistima unistavali najodanije i najproverenije partiske kadrove Jugoslavije.
Cinjenice govore i o vezama Titove klike sa gestapovskim agentima. O ovome svedoci, izmedju ostalog, veza CK KP Slovenije u toku citavog rata sa italijanskom Ovrom i Gestapom. Koliko su tesno bili povezani sa okupatorima rukovodioci CK Slovenije – Kardelj i Kidric, govore svima poznati podaci o „pomoci“ partizanima od strane nacelnika Gestapoa Slovenackog primorja po nadimku „Jozica“, koji je imao rezidenciju na Bledu. On je uspostavio vezu sa CK KP Slovenije preko zene vlasnika hotela na Bledu. On je sa svojim automobilom prebacivao Kardeljeve kurire iz Dolenska u Gorensko, Stajersku, Korusku, Primorsku i obratno. Partizanima su govorili da je on toboze obavestavao nase jedinice o nemackim namerama, ma da su jugoslovenske jedinice u tom sektoru trpele strasne gubitke. Jedan za drugim bila su unistena tri partizanska staba. U partizanskim jedinicama bilo je gestapovaca, od kojih su neki bili komandanti bataljona. Kardelj je objasnio tu „pomoc“ od strane „Jozice“ time, sto je on Poljak clan socijal-demokratske partije koji je izrazio spremnost da pomaze partizanima.
Kapitulaciju Nemacke „Jozica“ je docekao mirno na Bledu, postavljajuci sta vise zahteve, oslanjajuci se na veze koje je on imao sa Kidricem i Kardeljem. Cim je on poceo da provaljuje veze koje je imao sa rukovodstvom, titovci su ga, odmah posle rata, hitno likvidirali…
Za vreme rata mnogi partijski rukovodioci, medju njima i clanovi CK, ginuli su tajanstveno. Moze se sa sigurnoscu tvrditi da za nasu partiju nema vise tajni o stvarnim uzrocima smrti nasih najboljih drugova. O ovome najrecitije govori slucaj s Lolom Ribarom. Neposredno pred letenje Lole Ribara avionom u inostranstvo, sto je bilo poznato samo Titu, Kardelju, Djilasu, Rankovicu i njihovim engleskim prijateljima iz vojne misije, doleteo je ustaski avion i na zemlji unistio avion kojim je trebao da leti Ribar i ubio samog Ribara.
Jos zagonetnije, odmah posle oslobodjenja Beograda, poginuo je clan Politbiroa CK KPJ Ivan Milutinovic. CK je saopstio da se Milutinovic utopio, ali kako, pod kakvim okolnostima, kuda je isao i s kime, do danasnjeg dana ostala je tajna za sve, osim za kliku Tita-Rankovica.
To su samo neke cinjenice koje ilustruju izdajnicku delatnost fasisticke bande Tita-Rankovica u proslosti.
Saopstavajuci o ovim cinjenicama, ja to cinim sa punom odgovornoscu za njihovu tacnost pred svojim narodom i svetskom javnoscu. Neka znaju narodi Jugoslavije o tome kakve su namere i kuda vode nasu zemlju najcrnji neprijatelji u istoriji naroda Jugoslavije – fasisticka banda Tita-Rankovica.
Iz svega ovoga moze se izvesti samo jedan jedini zakljucak, da je Titova klika stari klasni neprijatelj, imperijalisticka agentura, koja se dugo krila u radnickom poketu Jugoslaviji.
Jugoslovenski komunisti i patrioti potpuno su svesni toga, da je njihov prvi i neodlozni zadatak obaranje i kaznjavanje te zlocinacke fasisticke bande koja nam je nanela toliko nesrece i sramote. Nema sumnje da ce jugoslovenski komunisti ispuniti ovaj zadatak. Neka prijatelji Jugoslavije u to ne sumnjaju.
(„POD ZASTAVOM INTERNACIONALIZMA“, Broj 11 od 15. X. 1949, str. 4, Organ Jugoslovenskih komunista-politemigranata u NR Rumuniji)
* * *
Napomena: Na ovom mestu prikazao bih u najkracim potezima samo naslove iz pojedinih informbiroovskih listova koji su izlazili u Bugarskoj, Rumuniji, Madjarskoj, Poljskoj, bivsem Sovjetskom Savezu i bivsoj Cehoslovackoj, koji su danas vrlo tesko dostupni. Evo tih naslova:
1. P.K., SVE VECI BROJ OFICIRA, PODOFICIRA
I VOJNIKA STUPA U ILEGALNU BORBU PROTIV TITOVACA, „Za
Socijalisticku Jugoslaviju“, Organ Jugoslovenskih
komunista polit-emigranata u SSSR, Broj 10 od
1.X.1945,s.5.
2. Dimitrijevic, UDBA UVODI MILICIJU U
SVOJE KRVAVE ZLOCINE, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Organ Jugoslovenskih komunista
polit-emigranata u NR Rumuniji, Broj 10 od 1. X. 1949.
3. Naslov: TITOVA KLIKA – BANDA POLITICKIH
UBICA, „Pod Zastavom Internacionalzma“, Broj 10 od
1.X.1949.
4. Mihalj Selesi, FASISTICKI TEROR
TITOVACA, „Pod Zastavom Internacionalzma“, Broj 10 od
1.X.1949.
5. Naslov: KONTRAREVOLUCIONARNI PLANOVI
TITOVE FASISTICKE KLIKE, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 10 od 1.X1949.
6. Naslov: UNISTITI TITOVSKU SPIJUNSKU
BANDU – ZADATAK JE KPJ KOJA SE USPOSTAVLJA, „Pod
Zastavom Internacionalzma“, Broj 10 od 1.X.1949.
7. Naslov: PREGLED LISTA „ZA TRAJNI MIR,
ZA NARODNU DEMOKRATIJU!“, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, broj 10 od 1X.1949.
8. Naslov: VLADA NARODNE REPUBLIKE
RUMUNIJE ZAHTEVA OD TITOVE KLIKE DA SE OPOZOVE IZ
RUMUNIJE SPIJUN LOMPAR, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 10 od 1.X.1949.
9. Naslov: IZBACIVANJE PREDSTAVNIKA
JUGOSLOVENSKIH FASISTA IZ MEDJUNARODNIH ORGANIZACIJA,
„Pod Zastavom Internacionalzma“, Broj 10 od 1.X.1949.
10. Dobrosavljevic S., RADNICI PRIMENJUJU
SVE NOVIJE FORME BORBE PROTIV TITOVACA, „Pod Zastavom
Internacionalzma“, Broj 10 od 1.X.1949.
11. Z.S., RADNICI MASOVNO NAPUSTAJU ROPSKE
RADOVE U KAMENOLOMIMA, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 10 od 1.X.1949.
12. Naslov: OKO 150 JUGOSLOVENSKIH
TROCKISTA IMPERIJALISTICKI SPIJUNI OD 1941 GODINE,
„Pod Zastavom Internacionalizma“, Broj 10 od 1.X.1949.
13. Naslov: UPRAVLJACI JUGOSLAVIJE – AGENTI
OBAVESTAJNE SLUZBE SAD, „Pod Zastavom
Internacionalzma“, Broj 10 od 1.X.1949.
14. Naslov: SPIJUNSKE VEZE TITOVACA I
ANGLO-AMERIKANACA, „Pod Zastavom Internacionalizma“,
Broj 10 od 1.X.1949.
15. Naslov: TITOVA KLIKA JE ODAVNO IZDALA
INTERESE NARODA JUGOSLAVIJE, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 10 od 1.X.1949.
16. Dzon Smit, DOSAO, NISTA NIJE VIDEO A
NABRBLJAO, „Pod Zastavom Internacionalizma“, Broj 10
od 1.X.1949.
17. Naslov: RASTE NEZADOVOLJSTVO NARODA
JUGOSLAVIJE PROTIV TERORA TITOVE BANDE, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 10 od 1.X.1949.
18. B.K., ILEGALNE ORGANIZACIJE KOMUNISTA
STAVLJAJU SE NA CELO BORBE RADNIH SELJAKA, „Pod
Zastavom Internacionalizma“, Broj 10 od 1.X.1949.
19. Naslov: SA SUDSKOG PROCESA ZLOCINCU
RAJKU I NJEGOVIM SAUCESNICIMA – RAZOBLICENE VEZE TITA,
RANKOVICA I DRUGIH SA SPIJUNSKOM SLUZBOM SAD, „Pod
Zastavom Internacionalizma“, Broj 10 od 1.X.1949.
20. Naslov: ODJECI POVODOM SUDJENJA
AMERICKO-TITOVSKOM SPIJUNU RAJKU I NJEGOVIM
SAUCESNICIMA, „Pod Zastavom Internacionalizma“, Broj
10 od 1.X.1949.
21. Jakub Borman, KONTRAREVOLUCIONARNI
PREVRAT U JUGOSLAVIJI, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 10 od 1.X.1949.
22. Naslov: KRAH IMPERIJALISTICKIH PLANOVA
U MADJARSKOJ – RAZOBLICENI SU SPIJUNI IZ BUDIMPESTE I
BEOGRADA, „Pod Zastavom Internacionalizma“, Broj 10
od 1.X.1949.
23. Gromiko A., NOTA SOVJETSKE VLADE
JUGOSLOVENSKOJ VLADI, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
24. Naslov: AMERICKI OFICIRI DOLAZE KAO
VOJNI INSTRUKTORI U JUGOSLAVIJU, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
25. Naslov: TITOVA FASISTICKA VLADA
PRISTUPA AGRESIVNOM SREDOZEMNOM PAKTU, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
26. Naslov: NOVI SNAZNI UDARCI PO
FASISTICKOJ KLIKI TITA I RANKOVICA, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
27. Naslov: NA ZASEDANJU OUN SPIJUNI
KARDELJ, DJILAS I BEBLER UKLJUCILI SU SE U GLASACKU
MASINU SAD, „Pod Zastavom Internacionalizma,Broj 11 od
15.X.1949.
28. Pero Popivoda, IZDAJNICKA DELATNOST
KLIKE TITA-RANKOVICA U PERIODU NARODNO-OSLOBODILACKE
BORBE JUGOSLOVENSKIH NARODA, „Pod Zastavom
Internacionalizma“ Broj 11 od 15X.1949.
29. Pejnovic, MOBILISANJEM SELJALKA NA
KONKRETNIM AKCIJAMA, ILEGALNE ORGANIZACIJE KOMUNISTA
POSTIZU DOBRE REZULTATE, „Pod Zastsavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15X.1949.
30. „Fruskogorac“, U SREMU – KAO ZA VREME
OKUPACIJE, „Pod Zastavom Internacionalizma“, Broj 11
od 15.X.1949.
31. Naslov: ILEGALNE OMLADINSKE GRUPE
AKTIVNO SE BORE, „Pod Zastavom Internacionalizma“,
Broj 11 od 15.X.1949.
32. S.M., ZELJEZNICKI RADNICI PRELAZE NA
NOVE FORME BORBE, „Pod Zastavom Internacionalizma“
Broj 11 od 15.X.1949.
33. Naslov: NOTA VLADA ZEMALJA NARODNE
DEMOKRATIJE JUGOSLOVENSKOJ FASISTICKOJ VLADI, „Pod
Zastavom Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
34. Naslov: II KONGRES KOMUNISTICKE
PARTIJE SLOBODNE TERITORIJE TRSTA, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
35. Naslov: PETOGODISNJICA OSLOBODJENJA
BEOGRADA OD STRANE SOVJETSKE ARMIJE, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
36. Naslov: U SUSRET 32 GODISNJICI VELIKOG
OKTOBRA, „Pod Zastavom Internacionalizma“, Broj 11 od
15X.1949.
37. Mirko i Nikola, UCENICI U PRIVREDI
ORGANIZOVANO STUPAJU U STRAJKOVE, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15X.1949.
38. Ranko P., IZ STUDENICKOG SREZA, „Pod
Zastavom Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
39. Timotijevic A., ROPSKI USLOVI RADA U
PREDUZECU „IVO LOLA RIBAR“, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
40. Naslov: PREGLED LISTA „ZA TRAJNI MIR,
ZA NARODNU DEMOKRATIJU!“, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
41. Naslov: TRUDBENICI GRADA I SELA BORE
SE SVE ORGANIZOVANIJE PROTIV TITOVE BANDE – LJUBAV
NARODA PREMA SSSR-u I DRUGU STALJINU TITOVCI NE MOGU
DA UGUSE – BORBENE AKCIJE PROTIV TITOVACA, „Pod
Zastavom Internacionalizma“ Broj 11 od 15>X.1949.
42. Luidji Longo, SVAKI IMA ONAKVE
PRIJATELJE KAKVI MU DOLIKUJU, „Pod Zastavom
Internaconalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
43. Jan Marek, SLIZALI SE…, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Broj 11 od 15.X.1949.
44. Naslov: IZ REFERATA M.RAKOSIA ODRZANOG
NA SASTANKU BUDIMPESTANSKOG AKTIVA MADJARSKE PARTIJE,
„Pod Zastavom Internacionalizma“, Broj. 11. od
15X,1949.
45. Nenad Malic, KRVAVI ZLOCINI TITOVACA
PREMA BORCIMA III BOSANSKOG KORPUSA, „Za
Socijalisticku Jugoslaviju“, Organ Jugoslovenskih
komunista polit-emigranata u SSSR-u, Broj 12 (35) od
30.III.1950.
46. Loran N., PODJARMLJIVANJE JUGOSLAVIJE
OD STRANE ANGLO-AMERICKIH IMPERIJALISTA, „Za
Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 12 (35) od
30.III.1950.
47. Vlastimir Mihajlovic, SPIJUNSKO LICE
TITOVSKOG MINISTRA DOBRIVOJA RADOSAVLJEVICA, „Za
Socijalisrticku Jugoslaviju“, Broj 12 (35) od
30.III.1950.
48. Trnovac M., TITOVSKI FASISTICKI REZIM –
NAJVECI NEPRIJATELJ JUGOSLOVENSKE OMLADINE, „Za
Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 12 (35) od
30.III.1950.
49. P. L., LONDONSKI ADVOKATI TITA
ZABRINUTI REZULTATATIMA „IZBORA“, „Za Socijalisticku
Jugoslaviju“, Broj 12 (35) od 30.III.1950.
50. Naslov: RADNO SELJASTVO BOJKOTUJE
IZBORE ZA MESNE ORGANE VLASTI, „Za Socijalisticku
Jugoslaviju“, Broj 14 od 15.X.1949, str.3.
51. Naslov: REVOLUCIONARNA BUDNOST PRI
STVARANJU PARTIJSKE ORGANIZACIJE – OSNOVNI JE ZADATAK
JUGOSLOVENSKIH KOMUNISTA, „Za Socijalisticku
Jugoslaviju, Broj 13 od 5.X.1949.
52. Naslov: NOTA POLJSKE VLADE
JUGOSLOVENSKOJ VLADI, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“,
Broj 13 od 5.X.1949.
53. Naslov: NOTA MADJARSKE VLADE
JUGOSLOVENSKOJ VLADI, „Za Socijalisticku
Jugoslaviju“, Broj 13 od 5.X.1949.
54. Naslov: NOTA VLADA N.R. BUGARSKE I
N.R. RUMUNIJE JUGOSLOVENSKOJ VLADI, „Za
Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 13 od 5.X.1949.
55. Naslov: PRESUDA PAJKU LASLU I NJEGOVIM
SAUCESNICIMA, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 13
od 5.X.1949.
56. Naslov: TITOVA KLIKA DAJE NOVE I NOVE
KONCESIJE AMERICKIM MONOPOLISTIMA, „Za Socijalisticku
Jugoslaviju“, Broj 13 od 5.X.1949.
57. Naslov: AMERICKI OFICIRI KAO
„INSTRUKTORI“ JUGOSLOVENSKE ARMIJE „Za Socijalisticku
Jugoslaviju“, Broj 13 od 5.X.1949.
58. Naslov: PORODICNA SLIKA –
FASISTICKO-GESTAPOVSKA RODBINA: CALDARIS, TITO,
FRANKO, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 13 od
5.X.1949.
59. Naslov: PISMO SA ILEGALNOG SASTANKA U
BEOGRADU, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 13 od
5.X.1949,str.5.
60. Pero Popivoda, IZDAJNICKI RAD KLIKE
TITA – RANKOVICA U PERIODU NARODNO-OPSLOBODILACKE
BORBE JUGOSLOVENSKIH NARODA, „Za Socijalisticku
Jugoslaviju“, Broj 13 od 5.X.1949.
61. Naslov: ZAVERENIKE I SPIJUNE POSTIGLA
JE ZASLUZNA KAZNA – ZAVRSNI GOVOR DRZAVNOG TUZIOCA
DJULA ALAPIA NA PROCESU SPIJUNSKO-ZAVERENICKOJ BANDI
LASLA RAJKA, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 13
od 5.X.1949.
62. Naslov: GENERAL REPUBLIKANSKE SPANIJE
IZOBLICAVA IZDAJNICKU TAKTIKU TITA ZA VREME
OSLOBODILACKE BORBE U JUGOSLAVIJI, „Za Socijalisticku
Jugoslaviju“, Broj 13 od 5.X.1949.
63. Cekic S., ANGLO-AMERICKI SPIJUNI PASUJU
U JUGOSLOVENSKOJ ARMIJI, „Za Socijalisticku
Jugoslaviju“, Broj 14 od 15.X.1949, str.4.
65. Naslov: GOVOR M. RAKOSIJA NA
SAVETOVANJU BUDIMPESTANSKOG AKTIVA MADJARSKE PARTIJE
TRUDBENIKA, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 14
od 15.X.1949.
66. Sahinpasic S., JUGOSLOVENSKI
IMPERIJALISTICKI LAKEJI POTPOMAZU POTPALJIVACIMA RATA,
„Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 14 od 15.X,1949.
67. Naslov: HARI POLIT O KRAHU PLANOVA
TITOVE KLIKE, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj
14 od 15.X.1949.
68. Naslov: ODBIJANJE FRANCUSKIH RUDARA DA
POSETE JUGOSLAVIJU, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“,
Broj 14 od 15.X.1949.
69. M. Savic i V. Mihajlovic, DVADESETI
OKTOBAR – DAN OSLOBODJENJA BEOGRADA, „Za
Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 14 od 15.X.1949.
70. Naslov: BEOGRADSKI PROVOKATORI
PRITERANI UZA ZID, „Za Socijalisticku Jugoslaviju,
Broj 14 od 15.X.1949.
71. Naslov: NE DOZVOLITI TITOVCIMA DA
PLJACKAJU RADNO SELJASTVO, „Za Socijalisticku
Jugoslaviju“, Broj 14 od 15.X.1949.
72. Naslov: SAVEZ RADNIKA I SELJAKA –
OSNOVNA SNAGA ZA SVRGAVANJE KLIKE TITA – RANKOVICA,
„Nova Borba“, Organ Jugoslovenskih komunista
polit-emigranata u NR Cehoslovackoj, Broj 6(35) od
8.IV.1950.
73. Simonov Konstantin, SUBJEKT SA TRI
IMENA I NJEGOVO VERNO PSETANCE, „Nova Borba“, Broj 6
(35) od 8.IV.1950, str.4.
74. Naslov: ODNARODJENI I FASIZIRANI
INTELIGENTI U SLUZBI DOLARA, „Nova Borba“, broj 6
(35) od 8.IV.1950.
75. Naslov: JUGOSLOVENSKI POLITEMIGRANTI U
CEHOSLOVACKOJ ODRICU SE ODLIKOVANJA KOJA SU DOBILI OD
IZDAJNICKE TITOVE KLIKE, „Nova Borba“, Broj 6 (35) od
8.IV.1950.
76. Naslov: IZ PISAMA UREDNISTVU -„POBEDA
JE NASA DRUGOVI“ – TITOVSKI FASISTI NI PREMA DECI
NEMAJU OBZIRA…, „Nova Borba“, Broj 6 (35) od
8.IV.1950.
77. Gojko Petrovic, NASA VOJSKA JE VERNA
NARODU I SOVJETSKOM SAVEZU, „Nova Borba“, Broj 6 (35)
od 8.IV.1950.
79. Naslov: „OSOVINA“ TITOFASISTA I
MONARHOFASISTA, „Nova Borba“, Broj 6 (35) od
8.IV.1950.
80. Marko Rudovic, ISTINA O TITOVSKOJ
ZADRUZI „NJEGOS“ – BORBA ZADRUGARA PROTIV PLJACKE I
NASILJA, „Nova Borba“, Broj 6 (35) od 8.Iv.2950.
81. Naslov: SMELO USPOSTAVLJATI KPJ –
RUKOVODIOCA BORBE ZA MIR, ZA UNISTENJE TITOVSKOG
REZIMA, „Napred“, Organ Jugoslovenskih komunista
polit-emigranata u NR Bugarskoj, Broj 12 (28) od 15
jula 1950.
82. Naslov: BORBA PROTIV TITOVE KLIKE –
INTERNACIONALISTICKI DUG KOMUNISTICKIH PARTIJA,
„Napred“, Broj 12 (28 od 15 jula 1950.
83. Todorovic T., SOCIJALNA OSNOVA
FASISTICKE DIKTATURE TITA – RANKOVICA, „Napred“, Broj
12 (28) od 15 jula 1950.
84. Zaharijadis Nikos, STVARANJE OSOVINE
„ATINA – BEOGRAD“ OPASNOST PO MIR, „Napred“, Broj 12
(28) od 15 jula 1950.
85. „Podunavac“, DOPISI IZ ZEMLJE –
PRIPADNICI JUGOSLOVENSKE ARMIJE VIDE KUDA IH VODI
TITOVA KLIKA, „Napred“, Broj 12 (28) od 15 jula 1950.
86. Naslov: DEKLARACIJA KOMUNISTICKIH
PARTIJA NEKIH ZAPADNOEVROPSKIH ZEMALJA, „Napred“.
Broj 12 (28) od 15 jula 1950.
87. Naslov: TITOVCI RADE PO NAREDBI
IMPERIJALISTA, „Napred“, Broj 12 (28) od 15 jula
1950.
88. Naslov: NOVI KORAK TITOVE KLIKE KA
RESTAURACIJI KAPITALIZMA, „Napred“, Broj 12 (28) od
15.VII.1950.
89. Sanko, NOV ZLOCIN FASISTISKE BANDE U
SREZU KRAJINSKOM, „Napred“, Broj 12 (28) od
15.VII.1950.
90. Naslov: OTPOR NASEG NARODA PREMA
TITOVSKIM ROPSKIM RADOVIMA, „Napred“, Broj 12 (28) od
15.VII.1950.
91. Naslov: ORGANIZOVATI BORBU PROTIV
PROIZVODNJE ZA IZVOZ I RATNE SVRHE, PROTIV PLJACKASKOG
„OTKUPA“ ZITA, „Napred“, Broj 12 (28) od 15.VII.1950.
92. Misic Petar, DAN USTANKA – PRAZNIK
VECNOG PRIJATELJSTVA NASEG I SOVJETSKOG NARODA,
„Napred“, Broj 12 (28) od 15.VII.1950.
93. Rudari, TITOVCI HAPSE RADNICKE
ZASTITNIKE, „Napred“, Broj 12 (28) od 15.VII.1950.
94. Naslov: BORBOM ZA MIR OBUZDATI AMERICKE
AGRESORE – REZOLUCIJA PLENUMA SOVJETSKOG KOMITETA ZA
ZASTITU MIRA, „Napred“, Broj 12 (28) od 15.VII.1950.
95. Naslov: SOVJETSKI LJUDI ZIGOSU AMERICKU
AGRESIJU, „Napred“, Broj 12 (28) od 15.VII.1950.
96. Naslov: FASISTICKO – SPIJUNSKA TITOVA
KLIKA RAZRUSILA JE NAJVAZNIJU TEKOVINU NARODA
JUGOSLAVIJE, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 13
od 5.IX.1949.
97. Naslov: TITOVA SPIJUNSKO – FASISTICKA
BANDA – ORUDZE U RUKAMA IMPERIJALISTICKIH OBAVESTAJNIH
SLUZBI, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“ , Broj 11 od
16 IX.1949.
98. Naslov: BANDA FASISTICKIH ZAVERENIKA,
SPIJUNA I PROVOKATORA, „Za trajni mir, za narodnu
demokratiju!“, Broj 18 od 16.IX.1949.
99. Naslov: POTPUNO RAZOBLICENJE PLANOVA
JUGOSLOVENSKIH TROCKISTA O OBARANJU
NARODNO-DEMOKRATSKE VLASTI U MADJARSKOJ, „Za trajni
mir, za narodnu demokratiju!“, Broj 18 (45) od
16.IX.1949.
100. Naslov: O FASISTICKO-GESTAPOVSKOM
REZIMU U JUGOSLAVIJI, „Za Pobedu“, Broj 3 od
28.IX.1949.
101. Dimce Kostovski, JOS JEDAN DOKAZ TITOVE
POMOCI IMPERIJALISTIMA U GRCKOJ, „Za trajni mir, za
narodnu demokratiju!“, Organ Informbiroa, Broj 18 od
16 septembra 1949.
102. Jakub Berman, KONTRAREVOLUCIONARNI
PREVRAT U JUGOSLAVIJI, „Za trajni mir, za narodnu
demokratiju!“, Broj 18 (45) od 16.IX.1949.
103. P. Popivoda, IZDAJNICKA DELATNOST KLIKE
TITA-RANKOVICA ZA VREME NARODNOOSLOBODILACKE BORBE
JUGOSLOVENSKIH NARODA, „Nova Borba“, Broj 23 od
28.IX.1949.
104. Naslov: ODLUCAN UDARAC AMERICKOJ
SPIJUNSKOJ JAZBINI TITA-RANKOVICA, „Nova Borba“, Broj
23 od 28.IX.1949.
105. Misic M., KLIKA TITA-RANKOVICA
NESTEDIMICE TRGUJE SA NACIONALNOM IMOVINOM
JUGOSLAVIJE, „Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 11
od 16.IX.1949.
106. Nedeljkovic M., TITOVCI SU STVORILI
NEIZDRZLJIVE ZIVOTNE USLOVE ZA JUGOSLOVENSKE RADNIKE,
„Za Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 11 od
16.IX.1949.
107.Naslov: STVARANJE OSOVINE
„ATINA-BEOGRAD“ OPASNOST PO MIR, „Za trajni mir, za
narodnu demokratiju!“, Broj 27 (87) od 7.VII.1950.
108. Naslov: NOVI KORAK TITOVE KLIKE KA
RESTAURACIJI KAPITALIZMA, „Za trajni mir, za narodnu
demokratiju!“, Broj 27 (87) od 7.VII.1950.
109. Naslov: BORBOM ZA MIR OBUZDATI AMERICKE
AGRESORE – DALJE RUKE OD KOREJE, „Za trajni mir, za
narodnu demokratiju!“, Broj 27 (87) od 7 VII.1950.
110. Naslov: BORBA PROTIV TITOVE KLIKE –
INTERNACIONALISTICKI DUG KOMUNISTICKIH PARTIJA, „Za
trajni mir, za narodnu demokratiju!“, 30 jun 1950.
111. Naslov: FASISTICKI NASILNICI PREVAZISLI
SVE MERE, „Napred“, Broj 8 od 6.VI.1949.
112. Naslov: OD SOCIJALIZMA KA FASIZMU,
„Napred“, Broj 8 od 6.VI.1949.
113. Ilic Radomir, UDBA – SISTEMATSKI
PRIPREMANO ORUDJE KONTRAREVOLUCIJE, „Napred“, Organ
Jugoslovenskih komunista polit-emigranata u NR
Bugarskoj, Broj 8 od 6.VI.1949.
114. Veljkovic Stojadin, TERORISANJE RADNIKA
U RUDNIKU „MACKATCA“ I NA GRADILISTU „VLASINA“,
„Napred“, Broj 8 od 6.VI.1949.
115. Naslov: FASISTICKI BANDITI PREVRSILI SU
SVAKU MERU, „Nova Borba“, Broj 21 od 7.IX.1949.
116. Naslov: POVODOM TITOVOG POKRETA ZA
VISOKU PROIZVEDNOST, „Nova Borba“, Broj 21 od
7.IX.1949.
117. Naslov: ORUZANE AKCIJE PROTIV TITOVACA
NA PAPUKU, „Nova Borba“, Broj 21 od 7.IX.1949.
118. Erne Gere, NEKI ZAKLJUCCI SA PROCESA
SPIJUNSKOJ BANDI RAJKA-RANKOVICA-TITA, „Za trajni mir,
za narodnu demokratiju!“, Organ Informbiroa, Broj 19
(46) od 23.IX.1949.
119. Blas Roka, PLAN POROBLJAVANJA ZAOSTALIH
ZEMALJA, „Za trajni mir, za narodnu demokratiju!“,
Broj 21 (48) od 10.X.1949.
120. Naslov: NOVI MOCNI PORASAT SVENARODNOG
POKRETA ZA MIR, PROTIV POTPALJIVACA RATA, „Za trajni
mir, za narodnu demokratiju!, Broj 21 (48) od
10.X.1949.
121. Macos Rakosi, UNISTENJE TITOVE AGENTURE
U MADJARSKOJ, „Za trajni mir, za narodnu
demokratiju!“, Broj 21 (48) od 10.X.1949.
122. Tolkunov L., BEOGRADSKI PROVOKATORI
PRITERANI UZ ZID, „Za trajni mir, za narodnu
demokratiju!’, Broj 21 (48) od 10.X.1949.
123. Luidji Longo, SVAKI IMA ONAKVE
PRIJATELJE KAKVI MU DOLIKUJU, „Za trajni mir, za
narodnu demokratiju!“, Broj 21 (48) od 10.X.1949.
124. Martin Horvat, RAZOBLICAVANJE I
LIKVIDACIJA RAJKOVE BANDE, „Za trajni mir, za narodnu
demokratiju!“, Organ Informbiroa, Broj 20 (47) od
1.X.1949.
125. Naslov: FESTIVAL SVETSKE DEMOKRATSKE
OMLADINE U BUDIMPESTI, „Za pobedu“, Broj 3 od
28.IX.1949.
126. Naslov: PISMO UDRUZENJA JUGOSLOVENSKIH
STUDENATA U POLJSKOJ SVETSKOM FESTIVALU U BUDIMPESTI,
„Za pobedu“, Broj 3 od 28.IX.1949.
127. Naslov: NOTA SOVJETSKE VLADE
JUGOSLOVENSKOJ VLADI, „Za pobedu“, Broj 3 od
28.IX.1949.
128. Naslov: GNJEV NARODA ZBRISACE KLIKU
TITA-RANKOVICA. NJU NECE SPASTI NI KRVAVI TEROR NI
SPIJUNSKA SLUZBA IMPERIJALISTIMA, „Pod Zastavom
Internacionalizma“, Organ jugoslovenskih
polit-emigranata u NR Rumuniji, Broj 10 od 1.X.1949.
129. Naslov: BRATSKI SOVJETSKI SAVEZ –
OSLOBODILAC I ZASTITNIK NASEG NARODA, „Za
Socijalisticku Jugoslaviju“, Broj 13 od 5.X.1949.
130. Naslov: TEROROM I PRETNJAMA TERA SE
OMLADINA NA GRADNJU AUTOPUTA, „Nova Borba“, Broj 6
(35) od 8.IV.1950.
Itd, itd, itd…
Свиђа ми сеСвиђа ми се