ПИСМА ИЗ БУГАРСКЕ: Горе неголи под Турцима – како умире Бугарска у загрљају ЕУ
Желите ли да знате како ћете живјети у Европској Унији? Путујте у Бугарску. Не само да се одморите, да ходате дуж шеталишта од ресторана до ресторана. То је маска – фасада. Возите мало, неколико десетина километара у унутрашњост. Видјећете рушевине фабрика, видјећете да је сиромаштво завладало свуда наоколо. Видјећете од ЕУ уништену привреду, видјећете људе који узалуд покушавају да нађу посао.
17.12.2013. Србин.инфо
Како Бугарска умире у рукама ЕУ
Оно што нећете видјети – срећне младе људе, јер су неки од њих отишли на привремени рад, а други – заувијек. Чини се да постоји слобода говора, и влада се може псовати, али не много – да не би било проблема на послу. И ако ти још, не дај Боже, употријебиш ријеч Русија, Путин – штопуј вријеме: за недјељу дана ћеш добити “шут” карту за нигдје. Одмах ћеш бити етикетиран као руски шпијун, саучесник, оптужен за све смртне гријехове. Тобоже су и отворене границе – можете да идете на одмор у Западну Европу, али само ко ће ићи?
Незапосленост на нивоу од 18%, што весело говоре власти – је ноторна лаж! У стварности је више од два пута већа! Најмање једно од четири радно способна лица не може да нађе посао. Ко може – одлази јер су границе отворене. Али, ко су они тамо? Можда менаџери, технолози, инжењери? Не, они су тамо радници на црно, перачи судова. Радници мигранти! То је оно што нам је донио улазак у Европску Унију – прилика да одемо без визе да радимо као нестручна радна снага.
Европска Бугарска
Да, ми смо се придружили Европској Унији, али Европска Унија није дошла код нас. Имамо исту корумпирану владу, исте корумпиране званичнике, заједно са строгим стандардима, правилима, методама Европске Уније. Ми смо уништени, сломљени од стране Европске Уније. Да, они нам дају неке транше за развој, али шта се дешава са новцем – нико не зна. Све завршава у џеповима државних функционера, па чак и ако негдје долази, онда само на “своје” и “њихове” пројекте.
Неспособна влада је добила кредите од ММФ-а, који је почео да диктира своју нову економску политику. Увели су строге услове, што је на крају резултирало уништењем економије земље.
Систематски је уништена читава индустрија, а за мале паре приватизовано све што је могуће, и исјечено у старо гвожђе. Потпуно је уништена пољопривреда. Девастиран систем високог образовања. Створени масовни универзитети који примају мито за високошколске дипломе. Све што можемо да понудимо за извоз је јефтина неквалификована радна снага.
У Бугарској, популација од 9 милиона смањена је на 7. Млади парови су престали да имају дјецу. Ко може – одлази. Наступа пропаст генерација. Огроман је број људи који раде на Западу. Дјецу подижу бабе и дједови. Дјеца не могу да виде своје родитеље. Ово је цијена плаћена за Бугарску у ЕУ. Жељели смо другачији живот, али не такав. Ми смо сурово преварени. Увукли смо људе у ову ЕУ без питања. Само нас бомбардују западном пропагандом. Надали смо се да ће уласком у ЕУ живот постати бољи.
Не! Живот је постао неподношљив!
Шта је добио обичан човјек? Приступањем ЕУ је профитирала неколицина олигарха који су зарадили расапом националне економије. У Бугарској живи добро само неколицина . Већина једва саставља крај с крајем. 36-годишњи фотограф, планинар и револуционар са романтичним именом Пламен, када су у кроткој Бугарској ствари кренуле низбрдо, извршио је јавни чин самоспаљивања на тргу испред Скупштине града Варне. У знак протеста против сиромаштва, корупције, неправде и занемаривања власти. Ако његова земља умире – зашто би он живио?
Ова смрт није била једина. Још пет људи је плануло као живе бакље крајем веома јаке зиме. Међу њима – отац петоро дјеце, 53-годишњи Венцислав Василев, који је изгубио посао (судски извршитељи су морали да отму имовину породице у дуговима за “комунално” – 219 евра за воду), и незапослени Трајан Петров (он је имао само 26 година).
“То се никада није десило у историји Бугарске”! – огорчено узвикује Бугарска новинарска легенда Валериј Најденов.
– Ми – хришћанска земља, која не познаје радикализам и фундаментализам. Самоспаљивавање људи је нешто неочекивано и шокантно. За хришћане је уоопште политичко самоубиство неприхватљиво. И ми не сумњамо да су та самоубиства – политичка. Ако желите да се убијете, постоје многи други начини, безболнији. Када чојвек врши саможртвовање не умре одмах – двије недјеље трају мучења и агоније.”
Шта се десило са Бугарском – некада благодатном и просперитетном? Шта се десило са Бугарима – најстрпљивијим и мирним народом Европе?
Фрижидер је побиједио телевизор
“Имамо веома затегнуту ситуацију – уздахнула је Светла, моја другарица. Људи су добили рачуне за струју дупло веће од пензија. Ако би пензионер чак престао да једе, он не би могао да плати рачун. ” Када је дошло до праве опасности од глади и хладноће (многи станови се грију на струју), десетине хиљада људи широм земље су изашли на улице. Почела је “електрична револуција”. Како се духовито изразио један локални политичар, “празан фрижидер је коначно побиједио телевизор.” Немогуће је да се хране људи говором о “европским демократским вриједностима.” Међутим, прољеће ће доћи – и телевизор ће изгледа да поново да побиједи.
Једини излаз – напустити земљу
Љутња и бијес су одредили свијест о проблему: људи су изашли да протестују не као грађани који имају јасне вриједности, него као гњевни потрошачи. Они су махали рукама, викали и уморили се.
Бугари више воле да се спасавају појединачно. Популарни виц: “Бугарска има два начина за излазак из кризе – Терминал 1 и Терминал 2 на аеродрому.” Млади, талентовани и тврдоглави пакују ствари и бјеже без освртања, остављајући старије да умру у селима. Сјевер земље, где је незапосленост (званична) 60% (!), је расељен. Ријетки туристи га пореде са Чернобиљском зоном. Током протеклих 20 година земљу је напустило 2 милиона људи. Земља је изгубила више људи него за два свјетска рата, али то није граница. Економска криза се поклопила са страшном скалом демографске катастрофе. До 2060 ће становништво Бугарске бити само 5 милиона људи, од којих ће 1,5 милиона бити Цигани. Бугари као људи са древном православном културом су осуђени на пропаст.
“Прошле године је рођено само 62.000 дјеце – каже новинар Иво Христов. – То је најнижа стопа наталитета од 1945. Бугарска се топи брже од свих европских земаља. Још гори исход је само у Естонији. За сву своју 1300-годишњу историју наша земља никада није била тако близу распада. ”
Навикли смо да чекамо када ће нас спасити
– Да ли је сада горе него под Турцима? – чудим се ја.
– Још горе. Демографска и економска криза су се поклопиле са моралним пропадањем. Друштво је сада много дубље искварено него за вријеме турске окупације, када су људи били уједињени идејом борбе за ослобођење. А шта ви хоћете од нас? Бугари су тихи људи – у очима познатог новинара Светослава Терзијева заасјаше искрице ироније.
– Ми смо имали пет стотина година турског јарма. Ми смо се навикли. Онда је дошла Русија и ослободила нас. Касније, ми смо се спетљали са Нијемцима, али они су били лоши савезници. Од њих нас је ослободила Црвена армија. Заједно са њом је дошао Совјетски Савез, који нас је у 90-тим годинама ослободио од себе. Шта је наша будућност? Зашто мислити о томе? Преживјели смо дан до увече, и то није лоше. Бугари су навикли да сједе и чекају када ће их спасити.
(Наставиће се)
(.trebinje.info, Србин.инфо – Бранко Марушић)
Категорије:Балкан, ВЕСТИ ИЗ СВЕТА, Ванредно Стање, ДЕШАВА СЕ..., ДРУШТВО, Други пишу, ЕКОНОМИЈА, ИЗДВАЈАМО, Новости, ПРЕПОРУЧУЈЕМО, РЕГИОН, Сиромаштво, MAIL - RSS FEED
СРБски ФБРепортер 
Orthodox Christians need to reunify to create a new Byzantium to resist the amoral and anti-Christian efforts of the West to control them and destroy their religion.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ко их шиша, шта су тражили – то су и добили. Вазда били белосветска коњушарија као и њихови иноплеменици Хрвати.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Бугари су у сваком рату показали „наклоност“ према Србији. Сада их је задесила циганизација из богате Европе, што и нас чека ако у њу уђемо.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Мы все братья
http://maxpark.com/community/5134/content/2568485
Свиђа ми сеСвиђа ми се
@Bugarskoleto
Slusaj druze,ocigledno nisi shvatio poentu ovog clanka.Ovde se radi o obicnim ljudima u Bugarskoj a ne o dobrostojecim ljudima kojih ima u svakoj zemlji.Nazalost takvih je malo i u Bugarskoj i u Srbiji.Ti ocigledno spadas u boljestojece pa si vremenom zaboravio na muke obicnih gradjana koji za tebe ne postoje ili su nevidljivi.Cesto sam u Bugarskoj,evo bas juce sam bio i mogu ti slobodno reci da ne bi bilo lose da malo prosetas po selima i manjim gradovima i onda se tek latis pisanja.Reci ces da nisam nista konkretno naveo,evo ti jedan savremen primer.Kazes da pogledamo kakva se sada vozila voze u Bugarskoj,dobro.Voze se zapadna auta ali u 99% kupljena na staro a poreklo tih automobila je takvo da ogromna vecina onih koji ih voze ne smeju sa njima nigde van Bugarske jer ce im na granici biti oduzeta posto su ukradena.Kako ih uvoznici uvoze to je vec druga prica i ima veze sa mitom i korupcijom.Poljoprivreda,kao druga tema jer je Bugarska po tome bila poznata je propala i o tome mi niko nista ne moze pricati jer jako dobro pamtim prelepo obradjene njive pored puteva koje vise ne postoje.Dodji subotom u Pirot,sta ces videti?Ispred kafana parkirani automobili sa Bugarskim tablicama,svi odreda luksuzni i ne spadaju u kategoriju koju sam vec opisao zato sto pripadaju maloj grupi gradjana koji mogu da kupe sve sto im padne napamet jer su na vreme shvatili da postenim radom nece stici daleko.Medjutim,istinu o standardu i ekonomskoj politici zemlje o kojoj pises videces tek kada odes na Pirotsku pijacu.Tamo se vidi realnost jer medju prodavcima ima mnogo lekara,inzenjera,znam i jednog pilota,a najbolje prolazi diplomirani farmaceut Ceci koji prodaje neke lekove za pritisak i cirkulaciju.Gledao sam na vasoj televiziji,neposredno posle ulaska u EU prilog iz opstine Trn.Usla je voditeljica u neku kafanicu i pita seljake sta misle o tome sto ce EU da Bugarima pokloni 2 milijarde Eura za razvoj poljoprivrede.Ljudi je gledaju u cudu,jedan ustade i ispijajuci Kamenicu,pogleda je i rece „Ce cakame“.Jos cakaju.Pozdrav.
Свиђа ми сеСвиђа ми се
„Jako loše žive bugare“, zaista….
„Siromašne“ jedu hleb, masline (najskuplje masline 300 dinara kilogram), sir (tvrdi slani sir od 150 do 400 dinara po kilogram) i gotovu hranu iz Kaufland gde možeš kupiti kompletan ručak za 4 osobe od 10 do max 20 lv ( do 1200 din gde u Srbiji ne možeš ni namirnice kupiti za te pare)…
„Jadne“ prodavačice u prodavnicama u Vidin, Kaufland (vodi se za zaostala opština) dobijaju mesećnu platu od 600 lv (oko 300€) i su sve prijavljene za tu platu (jer ukupan porez na platu je 30% i nikom poslodavcu se ne isplati da ne prijavi svog radnika jer kazne su strašne), dok naše prodavačice u Ideji u Subotici jedva da dobiju i 15 000.
Minimalna plata je 175€ (u Srbiji 152€ ) i tu platu dobijaju samo ljudi sa srednjem obrazovanjem, ma da skoro 95% od mladih bugara imaju bar jedan završen fakultet i to završe u roku od maksimalno 4 godina (izuzetci su medicinskih i farmecautskih fakultet), a nije redak slučaj da mladi ljudi imaju dva i više fakulteta ili magistratura (rome i ostale etničke pripadnika ne računam).
Skoro svi moji poznati rade bar na dva mesta (prijavljeno) jer uglavnom „nema posla“…
Početni programer počinje sa platu od minimum 1200 lv i je prijavljen na tu platu, dok poznajem osobu koja radi kao senior programer za jednu od kompanija koja poseduje većina sajtova u Srbiji za platu od 80 000, a za tu firmu radi više od 5 godina.
Kirije za namešten jednosoban stan (spavaća soba, dnevna i kuhinja spojeno, WC i kupatilo) u centralnim kvartalima u Sofiji su do 600 lv (300€), dok cena pristojnog praznog stana u dalim delovima Beograda počinju od 300€.
Sofijanci putuju do posla metroom i stignu od jednog do drugog kraja grada za 15 do 20 minuta dok beograđani pola sata čekaju u gužvi, troše svoj benzin i auto i još pola sata traže parking mesto + plaćaju taj parking… Kad smo već kod automobila, svako ko je bar prošao Bugarske zna kakve „jadne“ automobile voze bugare.
Pretplata za neograničen USB mobilen internet je 5lv (2,5€) na mesečnom nivou – bez ograničenih GB-ta tokom dana ili noću, sa stalnom brzinom od 42 Mbps (u Srbiji Telenor nudi paket sa smešnih 36GB – 18 danju i 18 noću po ceni od „povoljnih“ 2000 i nešto dinara, s time da brzina od 42 Mbps važi samo dok ne potrošiš tih 36 GB)
Pa sračunajte sad ko tu živi jadno 🙂
Ove „jadne uslove života“ ima skoro svaki bugarin, ne računam rome koji sebe nazivaju bugari, a način života i mentalitet im ostaje ciganski, nisu obrazovane i ne žele da rade, jer im je isplatljivije da rađaju decu i žive na državnoj pomoći i na leđima pravih bugara…
Navedenih primera iz života nisu primeri iz života bugara, nego tipični primeri iz života cigana! Naravno da su dobili veliki račun za struju i vodu jer su godinama potkradali državu i vredne bugare, i vlada je konačno odlučila da složi kraj na taj parazitluk i da im naplati minimalan deo njihovog ogromnog duga. Nažalost je istina da većina bugara su otišli iz zemlje, ali ne toliko zbog siromaštva, nego zato što im je došlo do guše da gledaju kako cigane žive na njihov račun i se množe do besvesti i ruše ugled zemlje gde god da se nalaze…
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Postovano „bugarsko leto“, stvarno ne znam kakvo je realno stanje u Bugarskoj, ali u vasem „eseju“ ima nelogicnosti i neistina. Naime, ako je min plata 175eur, a stan 200-300eur kako onda mogu fino da zive? Uopste nije tacno da su stanovi tako skupi u Beogradu. Ja zivim u odlicnom polunamestenom stanu (40m2) u strogom centru Beograda i placam 200 eur! Navodite kao primer svoje poznanike programere, a programeri, generalno, u svakoj zemlji fino zive, pa i u Srbiji. Takodje, ako je tamo tako lepo zasto onda ljudi rade 2 posla? Ako imate jedan dobar posao i niske troskove zivota sta ce vam drugi???
Свиђа ми сеСвиђа ми се
Ja mislim da ce to ici do do CRTE GRANICNOG RAZUMA;A POLE POSLE CE MO VIDETINESTO DRUGO KAO JEDNU EPIZODU-ZAJEBANU ali za KOGA?EPIZODA SAMA CE DA KAZE.
Свиђа ми сеСвиђа ми се